Везак везла прелијепа Јаља,
Везак везла а мајка је клела:
„Вези, Јањо, веза не дерала
Већ дерале другарице твоје!“
То се Јањи врло ражалило, 5
Па узима другу и преслицу,
Она иде под брекињу дрвце.
„Створ’ ме, Боже, у брекињу дрвце!“
Што молила, Бога домолила,
Бог је створи у брекињу дрвце: 10
Јањино т’јело, брекињино дебло,
Јањине руке, по брекињи грање,
Јањине очи, под брекињом врелце,
Јањине косе, по пољу ливада.
Јави овце Јован чобанине, 15
Па дојави под брекињу дрвце,
Па ос’јече од брекиње грану,
На начини јасну свиралицу,
Па засвира крај Јањина двора.
Излазила Јањина мајка: 20
„Јасна грла, Јован чобанине,
Јасна грла к’о у моје Јање."
