Пређи на садржај

Ведро беше

Извор: Викизворник

* * *


Ведро беше

Ведро беше, па се наоблачи,
из облака ситна роса паде,
а у росу тужно пиле поје,
тужно поје, жално изговара:
— Синоч мајћа сина оженила, 5
а у јутро сна’у испратила,
преко двора алев вен’ц стура,
а на главу црну мрежу тура.


Референце

Извор

  • Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 40.
  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 211.