Варај Маријо Карађозлијо[1],
да л' ти дунђери снагу дељали,
да л’ ти златари лице златили,
да л’ ти писари очи писали,
да л’ ти веђари веђе теглили? 5
Ни ми дунђери снагу дељали,
ни ми златари лице златили,
ни ми писари очи писали,
ни ми веђари веђе теглили —
но ме је мајка такву родила. 10
Родила ме је на дьн Велик дьн
крстила ме је на дьн Ђурђев дьн.
