Брат ми коси траву детелину,
брат ми коси, а ја ручак носим.
Брат се маши дрво да о’сече,
дрво сече, руку си посече.
„Брале Вито, боли ли те рука?" 5
„Селе Миљо, мене боли срце!"
„Брале Вито, а зашто те боли?"
„Селе Мнљо, за ближњу комшику."
„Брале Вито, она је кумица!"
„Селе Миљо, она кумство не зна! 10
Кад ја синоћ од кошења појдо’
па јој реко': Добро вече, кумо!,
она рече: Добро вече војно!
Ја јој реко': Ветар те однео!,
она рече: Код теб' ме донео! 15
Ја јој реко': Змија те ујела!,
она рече: С твоји бели зуби!"
