Бој на Вртијељци (1685)
Зафали се турско момче младо,
Зафали се на Ријеки малој,
Силно Туре Селимовић Ибро,
Да ће жесток мегдан написати,
Жесток мегдан на Његуше равне
А на име Богдановић-Иву.
Како рече, тако учинио,
Па написа лист књиге бијеле,
Тер је шиље на Његуше равне,
А на руке Богдановић-Иву.
Овако му у тој књизи пише:
"Силни Иво, од Његуша кнеже,
"Камо, кнеже, буле турске младе,
"Што је тебе заробио бабо?
"Камо, кнеже, цареви карвани,
"Што је тебе освојио Бабо?
"Него, Иво, од Његуша кнеже,
"Ти сакупи Његушке делије,
"Ја ћу моје Крајичнике Турке,
"На Цетиње да се састанемо,
"И јуначки мегдан да делимо."
Када кнеза књига допанула,
Ону гледа, а другу ми пише,
Тер је шаље у Перасту граду,
А на руке Пивљанину Бају.
Овако му у тој књизи пише:
"Пријатељу, Пивљанине Бајо,
"Ево ми је књига допанула
"Од Турчина Селимовић-Ибра,
"Да му идем на мегдан јуначки,
"И да водим Његуше делије.
"Да је, брате, теби допанула
"Од Требиња или од Травника,
"Ја бих, брате, пошао за тебе,
"Али бих ти у помоћ дошао,
"И довео све Његуше моје.
"Но те молим, дођи ми помоћи,
"И доведи Перашке делије."
Другу пише у Которе граду,
А на руке Грбичића Зану.
Овако му у тој књизи пише:
"Властелине, Грбичића Зано,
"Ево ми је књига допанула
"Од силнога Селимовић-Ибра,
"Да му идем на мегдан јуначки,
"И да водим све Његуше моје
"Да је, брате, тебе допануло
"Од Новога или Дубровника,
"Ја бих доша’ у помоћи тебе,
"И довео све Његуше моје.
"Но те молим, дођи ми помоћи,
"И доведи све Приморце твоје."
Трећу пише катунској нахији,
И све зове по избор главаре.
Овако им у тој књизи пише:
"Славни бани, све уздање наше,
"Ево ми је књига допанула
"Од Турчина Селимовић-Ибра,
"Да му идем на мегдан јуначки
"Баш на мјесто на поље Цетињско,
"И да водим све Његуше моје,
"А он купи по Крајини војску,
"По свој Босни и по Арбанији.
"Него, бани, на гласу јунаци,
"Ви купите наше Црногорце,
"На Цетиње да се састанемо."
Брже бани њега послушаше,
И у брзо војску сакупише,
И с њом иду на поље Цетињско.
Ту находе Богдановић-Ива,
И с њиме су Његушке делије.
На границу стражу поставише.
Али мало потрајало вр’јеме,
Повикнула са границе стража:
"А на ноге, млади Црногорци,
"Лакше би се звезде пребројиле
"Него турска на искупу војска."
Када бани гласе разумљеше,
Брзо своју војску наредише,
У граници Турке дочекаше.
Па дозива Богдановић Иво:
"Ђе си, Туре, Селимовић-Ибро,
"Ево мене на мегдан јуначки."
Али Ибро Иву одговара:
"Нема мејдан, Богдановић-Иво,
"С војском влада паша Ахмет-паша,
"Паша хоће да вас ухарачи."
Ал’ му вели Богдановић Иво:
"Тако ли је, турска потурице!"
Па ти пали свога џевердара,
А покличе младе Црногорце,
Удрише се огњем из пушаках.
Ту се бише два бијела дана,
С обје стране многи изгибоше.
А када је при вечери било,
Побјегоше Турци низ нахију.
Црногорци сташе на Врт’јељку.
Ту погибе Пивљанине Бајо
Од Пераста први харамбаша,
И барјактар Марићевић Нико
Од Његуша мјеста јуначкога,
И још с њиме многи витезови.
То је било када се чинило,
А ми браћо здраво и весело!
