Бона Мара болест боловала,
У болести милу мајку звала:
„Ој бора ти, моја мила мајко,
Донеси ми ведро огледало,
Да огледам своје било лице, 5
Да ја видим чему приличујем:
Оли мраку, оли сунцу жарку.
Да ја знадем, да ћу за удовца,
Ја би своје руво попарила,
Нека спада и срма и злато, 10
Нек остаје само било платно.“
