Болна лежи омладинка Мара,
Са својом се мајком разговара:
— Мила мајко, примакни ме малко,
Примакни ме мојему прозору,
Да ја видим прије бела дана, 5
Пролетерске чете партизана,
И пред четом мојега драгана,
Да га видим, да ме жеља мине,
Да ми лице као некад сине.
