[Болна Пенка, море варај, болна лежи]
Смрт драге[1]
Болна Пенка, море варај, болна лежи,
болна лежи, море, на самрти,
па си пише, море варај, ситно писмо,
па га шаље, море, горе-доле,
горе-доле, море варај, младом Јове, 5
младом Јове, море, у солдати:
„Одма’, Јово, море варај, дом да дођеш,
Пенка ти је море, на самрти.”
Одма’ Јова, море варај, дома пође,
скоби Пенку, море, на ћуприје, 10
скоби Пенку, море варај, на ћуприје,
на ћуприје, море, на носилке.
Дукат даде, море варај: „Спустите ју",
а два даде, море: „Отклоп' те ју
да ју видим, море варај, бело лице 15
бело лице, море, танку снагу.”
Бело лице, море варај, потавнело,
танку снагу, море, опружила,
беле руке, море варај, прекрстила,
црне очи, море, заклопила, 20
медна уста, море варај, затворила.
„Да л’ би, Пенке, море, воде пила?“
„Кад би Пенка, море варај, воде пила,
она не би, море, умирала,
већ би била, море варај, с невестама, 25
с невестама, море, под чесмама."