Турци к бањи, а буле из бање;
Пред Турцима царевићу Мујо,
Пред булама Мамут-пашиница;
Да љеп ти је царевићу Мујо!
Још је љепша Мамут-пашиница; 5
Колико је она кучка љепа,
Још јој љепше рухо одговара.
Разбоље се царевићу Мујо
За кадуном Мамут-пашиницом;
Оде болан двору бијеломе, 10
Па он леже у меке душеке.
Све кадуне редом долазиле,
Облазиле Муја царевића;
Ал' не иде Мамут-пашиница.
Поручује царица госпођа: 15
„Ој кадуна, Мамут-пашинице!
„Ти си већа од мене госпођа?
„Мој је Мујо данас на умору;
„Све су ми га каде облазиле,
„А ти не шће доћи ни обићи." 20
Кад то зачу Мамут-пашиница,
Запрегнула скуте и рукаве,
Зготовила господске понуде:
Ђул-баклаву у златној тепсији,
Жуто зерде у сребрну са'ну, 25
Арашламе у меду куване,
Шевтелије за росе набране,
С мора смокве, из Мостара грожђе;
Обуче се штогођ љепше може,
Па отиде у цареве дворе: 30
Без изума у двор ушетала;
Без селама на горње чардаке,
Ђе болује Мујо царевићу.
Она сједе Мују више главе,
Па зној таре по челу Мујову; 35
Па говори госпођи царици:
„Кака болест на овом јунаку.
„Така болест на мом брату била
„И на мене Мамут-пашиници!
„Не болује, веће ашикује." 40
Кад то чуо царевићу Мујо,
Скочио ја на ноге лагане,
Око ње је чардак затворио,
Љубио је три бијела дана;
Кад четврти данак освануо, 45
Мамут-паша ситну књигу пише,
Те је шаље цару господину:
„Султан-царе, мили господине!
„Златна ми је утва одлећела,
„И у твоје дворе залећела, 50
„Ево има три бијела дана;
„Пусти ми је, ако Бога знадеш!"
Мамут-паши царе одговара:
„Ој Бога ми, слуго Мамут-пашо!
„У мене је соко ненаучен; 55
„Што увати, више не попушта."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 584-585.
