Божје домаћинство / Посланство весника̄ у Дубини

←←

Божје домаћинство Писац: Јакоб Лорбер

→→

Изворник »Die Haushaltung Gottes« (1852) под насловом »Божје домаћинство« превео Илија П. Петровић.

Посланство весника̄ у Дубини

Посланство

358

1 Пошто смо се у свему седам дана задржавали на Висини код деце Божје и ту подробно од дела до дела и од речи до речи сапосматрали и слушали прво заснивање цркве на земљи кроз Јеховино видљиво присуство, и тиме нам је потпуно објашњено шест дана стварања, које је у Библији означио Мојсије, којима не треба разумети ништа друго до управо заснивање прве цркве на земљи – то ћемо на кратко опет напустити Висину те упутити се за Ханох како бисмо ту видели и чули шта се тамо дешавало и које промене су се десиле за недељу дана.

2 Па пођимо наниже. – Шта се ту догађа, шта има?

3 Гле, управо Кизехел, Сетлахем и још један брат, који нека се зове Јорам, полазе у двор Ламехов.

4 Шта ли намеравају, шта ли ће учинити и шта ли ће се све пред њиховим очима језовито и гнусно показати? Па тако чујте и гледајте.

5 Седморица весника од свог брзог доласка у Ханох дадоше се већ неколико пута до Ламеха. Беше им све показано и нису недостајале ни умилно дотеране собарице које се мотаху око њих у разним бујним положајима и с привлачним говором и покретима, и збиља већ четворицу ухватише у мрежу, због чега на дан распре и послах анђела Авеља до њих и зато ова четворица овај пут ни нису присутна. Но, једино к самом Ламеху им још не отворише врата.

6 Овог пута су пак ова тројица чврсто одлучила да продру у Ламехову одају пошто-пото. – Зато управо улазе у двор.

7 Шта ли хоће код Ламеха, који неће да их пропусти, него само да их својим новим врбованим собарицама и наложницама обмане и ухвати у мрежу?

8 Ви знате шта је учинио с именом Јеховиним. Гле, о томе се, дакле, ради. Својеручно има да ископа рупу и да очисти плочу на описани начин.

9 Шта пак све буду видели у тој прилици, моћићете и ви да гледате прилично јасно уз њих.

10 Како доспеше до првих степеница, нађоше их с обе стране попуњене најлепшим и најбујније дражесним женама у потпуно голом стању. Жене кукаху јадним гласом и мољаху тројицу весника за спасење – јер иначе следећег часа морају да умру сташном смрћу зато што им претходног дана није успело да их као најгоре непријатеље Ламехове ухвате па да их предају његовој жаркој освети.

11 Но ово је само лукавство Ламехово. Та тројица сместа препознаше такво лукавство, и Кизехел рече голим женама: "Чујте, пакосна гујска жгадио! – Неће вас Ламех свирепо сатрти, него оштра шиба Јеховина ће вам учинити тако.

12 Гној и чиреви ће вас живе живцате изјести напољу пред градом у локвама, мочварама и баруштинама! Јеховина свемоћна воља да буде, амин!"

13 За трен тих око шездесет жена, које стајаху голе, захвати ужасно жарећа губа и оне беснећи и урличући отрчаше кроз улице града напоље до наведених локви, мочвара и баруштина и бацише се ту нагло у њих.

14 Затим се сместа на њиховим телесима појавише чиреви и гној, и месо при још живим чулима загнојено и веома смрдећи поче се одвајати од костију.

15 Тако прве степенице бише очишћене. Како пак доспеше до других, ту поче још страшнија кукњава – јер и те степенице беху попуњене голим женама које су лични пандури Ламехови оштрим шибама збиља раздерали.

16 Како крвареће жене угледаше тројицу моћних, почеше још силније да вичу да их ова тројица спасу из руку личних пандура Ламехових.

17 И Кизехел заповеди пандурима говорећи: "Престаните да витлате вашим шибама и одведите јунакиње Ламехове напоље до локви, мочвара и баруштина. Тамо ће наићи на своје другарице у пороку и поделиће с њима своју плату.

18 А ваша рука нека никада више не такне шибу иначе ћете умрети једнако овим јунакињама порока. – Јеховина воља да буде сада као и вечно, амин!"

19 И сместа пандури бацише шибе, свезаше овим раздераним женама руке за леђа и одвукоше их напоље до локви, мочвара и баруштина. Ту тек жене почеше страшно да завијају када угледаше судбину својих другарица.

20 Пандури им одвезаше руке па их оставише. Жене се пак од очајања бацише у мочваре и пропадоше ту једнако другима.

21 Када пандури опет доспеше у двор, тада им ова тројица дадоше до знања да се обрате Јехови и да никада више не ступе на двор, него да се упуте са својим женама за Фарак где их чека друго одређење.

22 Тих сто пандура сместа напустише двор и ова тројица се дадоше до трећих степеница.

359

1 Када пак тројица сасвим доспеше до трећих степеница, тада се почеше чудити великом лукавству Ламеховом – јер на такво нешто нису били спремни.

2 А ни Ја Сам им ништа нисам рекао у њиховој души зато да би у таквој изузетној ситуацији тим више утврдили своју силу мудрости дату им од Мене. Како, према томе, Ламех закрчи ове треће степенице?

3 На свакој степеници су положена дечица и између деце поставељене наге матере са запараним грудима и очајно рашчупаном косом. Деца су била везана ужима за пречаге и матере с гвозденим оковима око струка везане јаким ланцима за степенице.

4 Када матере угледаше тројицу моћних, тада почеше да куну и да проклињу себе и тројицу како следи:

5 "Из ког пакла најгорег од свих Сотона сте се попели када нас због вас овде тако ужасно муче да вам се нашом ужасном муком и највећом жалосном невољом онемогући приступ до безочног Ламеха!?

6 Ви се зовете Јеховиним весницима!? – О ужасних ли богохулника! – Ако је Јехова као ви, није ли онда наша гнусоба од Ламеха благи дашак у целој његовој нељудској пакости?

7 Шта су вам учиниле нажао оне сироте слушкиње које је Ламех намамио и завео са својом бескрајном свирепошћу и ђаволским лукавством када сте их без милости отерали напоље у срамне клоаке и локве и да тамо све оне пропадну телом и душом?

8 О ви бедни весници доњег пакла, каквог је некада учио велики Фарак, ви се још усуђујете при таквим делима, каквима сви ђаволи заједно нису способни, да се зовете весницима Јеховиним!?

9 Ламех је убио своју двојицу браће па би према томе заслужио двоструку смрт.

10 Јехова пак рече Ламеху: Ко би хтео да убије Ламеха, нека буде освећен седамдесет и седам пута! –

11 Оне сироте слушкиње заједно с нама никада нису убиле ни муву; а ви као тобож весници вечне љубави Јеховине сте их на најсвирепији, најбеднији и најсрамнији начин упропастили и мучитељски убили зато што су њих, троструко несретне од најсрамније силе Ламехове, за његове најниже намере пандури за косу довукли овамо у ову кућу страве, које сте ви за њихову свирепост још поврх тога ослободили и усрећили.

12 О ви бедни, најсвирепији весници Јеховини! Ако намеравате да преобратите гнусобу од Ламеха и да га обратите Јехови, зашто најпре оне несретне слушкиње нисте покушали да преобратите пре него што сте их свирепо погубили?

13 О гле, вама није стало до Јехове, Којега весници хоћете да будете, него само до власти над сиротим народима у дубини сваког кала!

14 Погледајте нас, бедне и најсрамније злостављене због вас, како под најгрознијим притиском Ламеховим морамо да гинемо! Да нећете и нас да грдите лажљивицама па да нас зато упропастите и убијете напољу у локвама и клоакама?

15 Ако ви бедници то хоћете, онда одрешите наше свезе јер болнија не може бити ниједна смрт за љубеће мајке и ни један пакао не може више да мучи од овог стања у којем се сада налазимо пред вама!

16 А ако то нећете, онда нас оставите да овде пропаднемо и пређите преко нас и наше невине сироте деце нагоре у најсрамнији, ужасни стан Ламехов и учините од њега још пакоснијег ђавола но што већ ионако јесте!

17 Проклет да је дан који нам је дао овај бедни живот! Клетва нашим родитељима, и клетва творцу, који нас је створио за такву беду, и вечна клетва вама, који сте дошли да повећате нашу беду!!!

18 Уништите нас ако можете занавек, али нас не мучите више него што нас већ ионако муче!!!"

19 Ту тројица стукноше и не знађаху шта да учине – јер беседа прикованих жена и плач и врисак деце поче силно да им иде до срца.

360

1 Ова тројица се, истина, почетком само зачудише Ламеховом лукавству, којим им је тако успешно закрчио пут преко трећих степеница.

2 Такво чуђење беше плод тренутка у погледу гнусно успешног закрчења. Но, како пак чуше и оптужбу жена, тада њихова савест поста тежа и тежа и све крвавије неправедна зато што тако свирепо осудише оне слушкиње првих двају степеница.

3 Па се зато дадоше напоље до локви у духу обиљем силе која пребиваше у њима, подигоше све слушкиње очишћене и поново оживљене из баруштина и клоака, затим их доведоше пред жене које кукаху, па тек онда упутише следећу беседу женама које кукаху када им за то опет потпуно отворих њихова срца. Овај пут беседоваше Сетлахем, и његове речи су гласиле овако:

4 "О ви пакосне жене, ево, погледајте овамо, ту су све ваше другарице у пороку! Ево, стоје дрхтећи спасене пред вама. Оне беху мртве у локвама. Ко их је сада дигао из неприступачних мочвара, локви и баруштина и очистио и оздравио и поново оживео, па тако одвећ спасене довео овамо?

5 Ви спасене слушкиње! Беседујте овим најпакоснијим женама и реците ко вас је очистио и ко вас је извукао из понора смрти и поново вас оживео!"

6 И све преко сто шездесет слушкиња рекоше једногласно: "О, онда чујте нас, ви пренесретне намигуше Ламехове и његових слугу, којих он још има велико мноштво, иако је пре три дана његов главни слуга са пробраном силом, која се зваше Хорадал исто као његов главни слуга, на Висини од деце Јеховине уништен или му је постао неверан!

7 Ми смо већ биле сасвим мртве у клоакама. Само наше сироте душе хођаху одвећ бедно преко мочвара, локви и баруштина. Али одједном угледасмо три велике светлеће прилике како се приближавају нашем јадном боравишту и ми препознасмо у тим трима светлим лицима да су то ова тројица весника Јеховина.

8 И та три весника убрзо позваше моћним гласом: "Пробудите се за сведочанство божанствености нашег посланства!" – И сместа наша очишћена телеса усташе из понора и ми се поново сјединисмо с њима, затим нас невидљива сила доведе овамо и сада сведочимо пред вама и свагда ћемо сведочити да ова три велика човека заиста морају бити истински весници Јеховини!"

9 И Сетлахем рече даље: "Ево сада, ви најпакосније жене, и истинска децо змаја! – Говорите како вам се чини! – Како сада стоји с вашом ранијом оптужбом? – Реците нам ко даде Ламеху савет да ово степениште овако закрчи? – Зар нисте то ви учиниле?!

10 Зар нисте ви изнајмили децу и неку на силу отргли сиротим матерама за ову пресрамну сврху? – Зар нисте ви ову децу својеручно овде овако везале и саме себе на привид причврстиле ланцима за отворене басамаке, и саме сте себи, а да Ламех од вас то ни најмање није тражио, пожудно запарале груди и највећим делом намазале црвеним соком?

11 Јехова је на кратко сакрио пред нама да не видимо вашу гнусну прилику. А сада нам ју је показао каква је, и ми вас сада видимо сасвим и скроз у целом обиљу ваше подмуклости – коју тужбу ћете сада поднети?

12 Малочас сте нас питале из ког пакла смо се попели. – А сада питам ја вас: Из ког пакла сте се ви спентрале када сте пред нама ружиле Бога и Ламеха?

13 Чија деца сте ви која кунете истовремено Јехову и Сотону?

14 Шта да се догоди с вама када је дом змајев за вас ипак још сувише добар? – Реците, пресудите саме себи!"

15 И жене почеше да вичу: "Пријатељи Онога Којега име наш гнусни језик неће више никада оскврнавити! Уништите нас, уништите нас сасвим – јер за нас је свако иоле бедно бивање још сувише велика милост!"

16 Сетлахем пак на то рече: "Дижите се, узмите децу и вратите их назад. А онда изиђите напоље до клоака, оперите себе прљавштином па се покајте све док не дођемо код вас да вам дамо праведну награду за дела ваше пакости.

17 Јер овако сте превише лоше за сваку казну и за сваки пакао. Па тако дижите се и идите! – А ви спашене слушкиње идите у своје одаје, обуците се, затим дођите опет и одведите нас до Ламеха, амин."

361

1 Жене сместа напустише степениште и с децом пожурише, завијајући, напоље. А слушкиње одоше у своје одаје да се обуку, дођоше затим свечано и скромно обучене до тројице, бацише се пред њих, замолише их да опросте њихову пређашњу пакост у којој су биле више присиљене него самоникле, захвалише им за милост спасења, па их замолише за сталан крепећи благослов. И тројица их утешише, благословише и укрепише у Моме имену. Након што тако поступише рече Сетлахем слушкињама:

2 "Слушајте сада, слушкиње, које сте већ пет дана служиле Ламеху, то јест не Ламеху особно, већ пре његовим слугама пошто Ламех после троструког губитка своје женскадије више ни са једним женским бићем није имао посла пошто му је постало проклетством у његовим устима.

3 Ви сте сада очишћене и ослобођене и примиле сте благослов Јеховин од нас, његових слугу и весника. Тако вам је одузето детство пакла и додељено вам је детство неба.

4 А пошто сте сада постале децом неба, понашајте се свагда сходно том како би вам тај благослов остао стално удељен.

5 Послушност је прва степеница у стану вечног живота. Ако према томе такође хоћете да досегнете вечни живот, онда будите послушне свакој речи коју чујете из наших уста и из стално растуће љубави према Јехови чините све што ћемо вам наложити. Будете ли све то чиниле верним срцем из љубави према Јехови, тада ће се и ваша снага повећавати да ћете тако постати правим јунакињама – не више порока, већ божански вечног живота, и тиме ћете постати вечно благоугодне Богу.

6 Прво што сада тражимо од вас јесте да нас одведете до одаје Ламехове.

7 Затим пак идите напоље и скупите суво грање и однесите до локви и ставите тамо на сува места. Скупљајте то све док не дођемо до вас.

8 Када вас напољу оне жене које се мажу и перу клоаком упитају, или неко други, зашто тако чините, онда не реците ништа друго до једино

9 да смо вам ми, весници Јеховини, заповедили да чините тако, и тешко ономе који би се усудио да дигне руку на вас или на дрва што скупљате.

10 Сада знате за сада све шта имате чинити, па нас сада одведите до одаје Ламехове, амин!"

11 И сместа део слушкиња оде испред тројице, део за њима. Када доспеше до врата одаје Ламехове, слушкиње показаше да су то врата до личне одаје Ламехове те рекоше: "То је одаја, а да ли се он ту налази или не, то не знамо при затвореним вратима. – Јехова с вама и с нама!"

12 И Сетлахем похвали њихову оданост па им наложи да иду напоље да скупљају дрва.

13 Кизехел пак дотакну врата, која су одвећ чврсто била затворена, заграђена, и она нагло поскочише, и у далекој позадини одаје сеђаше Ламех љуто бесан и разјарен на великом престолу окружен хиљаду слугу и пандура наоружаних дугим копљима.

14 Његов први поздрав беше: "Слуге, зграбите ове три гнусне животиње са планина! Вежите их чврсто да их онда сопственом руком растргнем! Њихова крв нека ми освети крв мојих жена Аде и Циле, и крв моје најлепше кћери Наеме! Идите и извршите моју свемоћну вољу!!!"

15 Кизехел пак сместа дигну руку и рече громким гласом: "Стој! Довде и ни за длаку даље!!!

16 Онај слуга који макне само руку или ногу у трену ће бити мртав!"

17 Ламех, пак, пошто нико не хтедне да мрдне, скочи сам са престола, тргну једном слузи копље из руке и хтедне тиме да прободе тројицу! – Копље пак сместа поста ужарено и Ламех га баци од себе псујући, зграби сместа друго и опече њим шаку.

18 Пошто виде да је већ готов, упита тројицу дрхтећи од јарости и ужареног беса:

19 "Шта хоћете ви планинске звери овде? Говорите да вам платим данак који тражите! – Говорите – говорите – говорите!!!"

362

1 И Кизехел поново дигну руку и моћним гласом стаде упућивати следеће речи Ламеху распаљеном гневом и бесом, наиме говорећи:

2 "Ламеше, ти ништавни краљу сваког порока, све гнусобе и сваке најслепије и најцрње пакости!

3 Све време нашег боравка овде, осим слободног ваздуха и чисте воде, нисмо ништа благовали од свега што Дубина рађа у плодовима и намирницама – јер ми смо у свему изобилно опскрбљени одозго. Из тог ти можеш разабрати да ми нисмо овде ради неког данка.

4 Али ипак захтевамо јак данак од тебе. Но никакав данак у стварима, него данак у делу захтевамо од тебе, и према томе данак твоје послушности.

5 Гле, ти си краљ, захтеваш од сваког најстрожу послушност на живот и најстрашнију смрт, а ипак сам још никада ниси био послушан.

6 Зато ћеш ти сада првог пута у своме целом животу такође морати своју доброухрањену шију савити под тежак јарам послушности и учинити и носити шта ти ми наложимо у имену Јеховином да чиниш и да носиш.

7 Благо теби ако се у свему вољно покориш. Уколико се пак будеш противио, онда ћеш најжешће осећати оштру шибу Божју толико дуго све док се твоја краљевски крута шија вољно не покори и најгипкије не погружи под јарам наше воље у имену Господњем! – Јел' знаш сада данак?"

8 Ту Ламех од јаросног беса скочи у висину и насрну најбесније према Кизехелу као да хоће да га раскида. Кизехел пак хитро зграби Ламеха за дугу косу, подигну га мало тресући, па га упита озбиљно: "Ламеше, ти бедни црве прашине и сваке немоћи и потпуне слабости, реци ми сада докле мислиш да нам се противиш?

9 Ти, којег силом Божјом у нама можемо да одувамо најмањим дахом уста, ти хоћеш да се рогушиш пред свемоћном вољом Божјом? –

10 Реци ми шта ћеш учинити ако те опет ослободим? Јер ти ми нећеш дотаћи ногама земљу док се овде у ваздуху висећи јасно не изјасниш шта намераваш чинити уколико те опет ослободим.

11 Колико ти твоје слуге вреде пред нама, сада можеш да видиш. Зато говори!"

12 И Ламех зашкргута па рече коначно: "Онда ми барем дајте три дана да размислим да могу да се приберем – јер видим сада да против непријатеља као што сте ви немам оружја. Зато хоћу да размислим и да се приберем како могу да вас слушам.

13 Зато спусти ме опет на земљу па ми реци шта да чиним." – И Кизехел спусти Ламеха опет на тле и ослободи га.

14 Чим Ламех би слободан, сместа отрча до свог престола, седе ту у свој краљевски положај па упита с великом озбиљношћу: "Шта према томе велики краљ и господар неба и земље треба да учини?"

15 И Кизехел рече на то одвећ глупо питање: "Као прво нека тај велики краљ и господар неба и земље одмах сиђе са свога престола ако на гвозденом престолу неће да изгори до пепела."

16 Ту престо одмах поста све врући, и Ламех сместа скочи с њега и први пут опсова престо.

17 И Кизехел рече даље: "И затим ће се велики краљ који је свргнут с престола сместа с нама дати напоље до локви, мочвара и баруштина. Његова телесна гарда ће следити за њим. Када тамо доспе с нама, онда ће већ добити следећу заповест шта ће све имати да чини.

18 И тако следи за нама у имену Јеховином, Јехове, великог свемоћног Бога, амин."

363

1 Ламех пак рече Кизехелу: "Зашто ми налажеш да сместа следим заједно с мојим слугама? Зар нисам пре тога договорио тродневно време размишљања? – Где је оно?

2 Зашто нећеш да ми га признаш? Одговарај!"

3 И Кизехел одговори на то: "Зато што тако гласи воља Божја. – Ми не чинимо ништа из себе самих, него шта чинимо, чинимо из воље Божје, Којега име си ти најгнусније оскврнавио и обешчастио!

4 Због тога никако не можеш да добијеш време размишљања – јер Бог ти је дао већ веома дуго време размишљања и преокрета. А ти си га користио за највећа срамна и гнусна дела. Зато ти се сада више неће дозволити време размишљања за које би да смислиш још више зла но што си до сада смислио.

5 Зато се сместа прилагоди да следиш за нама и Божју дуготрпељивост више не искушавај никаквом тврдоглавошћу као што си до сада чинио, иначе би се могло десити да на теби почнемо да употребљавамо силу.

6 Шта си икада постигао против Јехове својом тврдоглавошћу?

7 Колико времена има откад те је напустио Медухед са многим хиљадама? И Татахар који га је гонио погибе са целом својом војском?

8 Колико времена има да те је чак и храбри Сихин са својом малом али одвећ храбро лукавом дружином оставио на цедилу?

9 Колико времена има од губитка твоје женскадије?

10 Шта си постигао против Хореда, коме си варљиво дао своју кћер?

11 Пре неколико дана хтео си да запалиш целу земљу. Питај сам себе како ти је успео подухват.

12 Шта се догодило с Хорадалом кога си послао с многим оружјем да уништи децу Божју? Шта си тиме добио?

13 Шта ти је користила сва твоја свирепост? – Јеси ли тако постао богатији и моћнији?

14 Размисли шта си све већ предузео против Бога и какве плодове ти је то родило!

15 Ја ти кажем: Никакве друге осим таквих којима си све дубље пао у најтеже ропство Сотоне, из којег ћеш се бескрајно тешко опет дићи.

16 Пао си у замку да верујеш да си Бог, Свемоћни. О ти неразумниче, зашто никада ниси покушао да створиш човека, или барем опет да оживиш оне које си убио како би се уверио колико је неразумно и бедно твоје божанство.

17 Зато се сада не опири да следиш за нама – јер ми смо задњи Јеховин зрак милости теби.

18 Уколико га вољно примиш у себе, још можеш избећи суду Божјем. А иначе ће ти овај задњи зрак милости постати неумољивим судијом за вечну смрт. – Дакле, следи за нама!"

19 И Ламех од гнева рече скоро сасвим скрушен: "И шта да чиним напољу код локви?"

20 И Кизехел рече: "Божју моћ ћеш да спознаш и такође да спознаш да Бог са бићима твоје врсте не зна за шалу – јер Бог је озбиљан Бог, а не Бог који човечанство хоће да посматра као играчку Своје моћи."

21 Ове јако енергично изречене речи покренуше коначно Ламеха да иде, и он пође са својим оружницима за тројицом.

22 Када пак људи на улицама видеше како она тројица иду пред Ламехом, то помислише да их је Ламех савладао и да их сада изводи на смрт.

23 Зато викаху: "Тешко нама, тешко нама! Ламех се винуо над моћнима планина! Данас падну они, а сутра ће нас његова секира убити!"

24 Кизехел пак рече јаким гласом овима што кукаху: "Следите за нама и гледајте шта ће се десити – тек тада оплакујте нас па вас!

25 Онај који би нас довео до пада, тај би и Бога довео до пада. А уколико би Бог био заробљен, онда више не би било никакве земље под вашим ногама – јер земља је Божја као што је небо. А земља још јесте, дакле и Бог још јесте – и ми из Њега.

26 Зато следите сви за нама како бисте видели велику неразумност вашег празног страха!"

27 И велико мноштво народа пође за њима напоље до локви.

364

1 Како доспеше до локви, мочвара и баруштина и како Ламех угледа своје слушкиње те виде како се једне мажу блатом, трљају и перу, а друге још беху упошљене довлачењем дрва, тада насрну до Кизехела и упита га најогорченијим гласом:

2 "Реци ти мени, великом краљу равнице Ханох, ти дугонога планинска звери, коју гнусобу хоћеш да извршиш овде на мени и на мом целом дому?"

3 И Кизехел одговори чврстим гласом: "Чуј ти, живи доме Сотонин, ти најгаднији појме целог пакла, ти живо дупе ђавола, чија сва дела знамо. Сам поступак ће ти дати одговор. Тако ћути и више не питај ни за шта. А када те ја упитам, онда говори устима човека, а не чељустима змаја! Да буде!"

4 На тај одговор Ламех ућута и не рече ништа више јер му се учини упутније да ћути него да говори пошто се ова тројица нипошто не дадоше уплашити његовим гласом, и његовим оружјем такође се ништа није дало постићи.

5 Пошто пак Кизехел примети како стоји са Ламеховом храброшћу, тада се одмах обрати слушкињама које донесоше дрва те им рече:

6 "Чујте, очишћене слушкиње, испуниле сте нашу реч пошто сте донеле ваљану количину сувог дрвета за кратко време. Ако хоћете потпуно да будете слободне, онда што брже набавите и ватре!"

7 И слушкиње отрчаше и одмах се вратише са горућим бакљама зготовљених од смоле и земљане смоле.

8 Како слушкиње беху спремне с ватром, тада се Кизехел обрати женама које се марљиво мазаху нечистотом те им рече:

9 "Чујте сада! Ваше тело је сада, као и душа, способна за пакао, јер тело сада помоћу ове смрдљиве клоаке изгледа као ваша душа. Према томе дижите се из ових клоака и попните се на ове гомиле дрва како би бес пламена окончао ваш бедни живот и да на пламтећој ломачи нађете своју већ одавно заслужену плату. Да буде!"

10 Ту жене почеше да запомажу, да моле и преклињу те викаху: "Ви моћни посланици јединог истиног, великог Бога, пропишите нам кајање какво год хоћете, и ми ћемо га се држати одано кроз цео наш живот као што смо извршили вашу вољу у овим клоакама!Једино ово мало ионако бедног живота оставите нам како не бисмо вечно пропали.

11 А ако хоћете или ако морате да нас убијете, немојте то учинити на овај најболнији начин.

12 За то вас молимо за смиловање ради вашег живог, свемоћног, великог Бога!"

13 И Кизехел им рече: "Чујте, овде не зависи од нас јер ми вам не можемо ни судити ни избавити вас пошто нисмо ништа друго до извршиоци божанске воље.

14 Али баците се радије пред Бога и представите Њему вашу невољу и замолите једино Њега за избављење, и будите сигурне да ћемо онда учинити онако како нам Он покаже кроз наша срца."

15 И жене почеше да вичу к Богу да их избави страшне предстојеће муке.

16 Али громовни глас се проломи као гневно ужарен до ушију свих, који је гласио овако: "Тек након огња да вам буде избављење!"

17 И Кизехел рече женама већ скоро полумртвим од страха: "Сада сте чуле сопственим ушима шта овде треба да се чини с вама – па зато више не оклевајте и успните се на дрва у имену свемоћног Бога, Који је сада једино ваш судија!"

18 И жене се полако подигоше са тла и завијајући стадоше да се пењу на наслагана дрва.

19 Чим се све нађоше на наслаганим дрвима, тада Кизехел заповеди слушкињама да их запале бакљама.

20 Дрхтећим рукама и одвраћајућим лицима слушкиње учинише тако.

21 Брзо ватра захвати гомиле. Жене викаху још пола изгореле пропињући се бесне од болова у средини светлих пламенова све док смрт све не оконча.

22 Ту Ламех као помахнита и упита Кизехела сав бесан: "Шта сте ви и шта је ваш Бог сада добио тиме што су жене овако бедно погубљене?"

23 И Кизехел му узврати: "Речено ти је да не говориш све док ти се неко не обрати.

24 А ти се не држиш наше воље, зато ни нећеш добити други одговор до једино одговор дела."

25 И одмах Кизехел повика јаким гласом: "Ви жене очишћене кроз огањ! Дигните се опет из пепела вашег раније грешног тела и сведочите Ламеху шта имате да поручите!"

26 И сместа жене као преображене усташе из пепела и слављаху и хваљаху Бога и сведочаху да су ова тројица заиста весници вечнога Бога, а и посведочише и изјавише колико је мала била мука према овоме шта сада осећају у овом сасвим новом животу.

27 Ту Ламех стаде да унилази у себе и да размишља о таквом нечувеном чуду.

365

1 Тек после тог чудесног дела Кизехел се обрати Ламеху и упита га: "Ламеше, који умишљаш не само да си велик краљ него и блазниш да си бог! Ти си већ многе хиљаде погубио и то на најсвирепији начин, реци нам да ли си услед свог божанства само једног поново вратио у живот?

2 Јер ми знамо итекако добро да си зажалио понеко дело.

3 Пожелео си да поново оживиш своју браћу, коју си убио, као и још понеке друге да ти је било могуће у време када себе још ниси умишљао богом.

4 Зато нам реци зашто такво сада ниси учинио пошто си веома чврсто веровао да си неки свемоћан бог?

5 Ниси ли хтео или ниси могао или си можда такво држао испод свог божанског достојанства?"

6 И Ламех узврати сав важан и горд: "Ја сам то увек држао испод свог достојанства. Зато такво нешто ни нисам хтео да учиним!"

7 И Кизехел га опет упита: "Онда ми признај каква дела држиш достојна Божанству?"

8 И Ламех сместа упита Кизехела: "Зар сам дужан да ти одговорим на свако питање?"

9 И Кезехел му узврати: "Да, то сада мораш да чиниш, иначе би могао да те удари оштар ударац шибом одозго. Зато само вредно одговарај оно што си упитан!"

10 И Ламех препозна у престрогом лицу Кизехеловом да с њим нема шале па зато одмах одговори на горње питање на следећи начин:

11 "Пошто према томе већ морам одговорити, то ти кажем да једино стварање светова и поново уништавање истих држим достојно богу.

12 Све друго није ништа осим пуко хватање мува и може се сматрати делом мањих, услужних духова.

13 Исто тако су и освета и суд достојни богу. Смиловање, љубав, стрпљење, поштеда и слично могу се сматрати само особинама обичних створења."

14 И Кизехел га опет упита, наиме говорећи: "Добро, нека ти је привремено тако, само мораш ми уз то још и доказати да си ти заиста свемоћан бог.

15 Јер не произилази, ако нећеш, да ни не можеш. За свемоћ ништа није немогуће.

16 Ти би према томе опет могао да оживиш мртве, само ако би хтео?

17 А зато ти сада и кажем да баш сада то мораш учинити да нам докажеш своје божанство – јер из уништавања и убијања још не препознајемо твоје божанство зато што су то у стању и дивље, крволочне шумске звери.

18 Гле, ту стоје слушкиње, жене и твоје слуге. Убиј неког па га одмах опет оживи, и можеш бити сигуран да ћемо те и ми признати јединим истиним богом неба и земље и да ћемо те најпонизније обожавати.

19 Али не размишљај предуго, него покажи нам одмах шта си све кадар као бог."

20 Ту Ламех стукну силно и не знађаше шта му је сада чинити или барем шта да говори.

21 И Кизехел му на то рече сасвим озбиљно: "Чуј Ламеше! Ако нам сместа не докажеш своје божанство као што сам тражио од тебе, онда ћу те присилити с горућим бакљама преко твојих леђа да ти својим сопственим краљевским рукама опет ископаш ону теби итекако познату камену плочу на којој си написао име Јеховино, затим си је намазао изметом, име си проклео па си је бацио у рупу пуну измета и затрпао је опет изметом – да је очистиш па тек онда као строги покајник целог твог живота исту плочу најузвишеније да обожаваш и имену да се молиш."

22 Ту Ламех скоро пуче од беса – јер он итекако знађаше како стоји с његовом свемоћу и шта може.

23 Зато и већ виде унапред шта ће морати да учини, па призна коначно сав бесан да је његова божанственост само краљевски почасни назив, а никаква стварност.

24 И Кизехел узврати: "Ако је тако, зашто си према томе онако оскврнавио име јединог истиног Бога? – Говори, или одмах идеш на дело које малочас рекох."

25 Ту бес скоро прождре Ламеха те он оста нем.

366 (2.180)

1 Кратко време Кизехел сачека шта ће Ламех чинити, то јест шта ће на то рећи; но ту чекања беше чисто узалуд. Сва тројица , наравно, знађаше то унапред, но требало је, ипак, њега ради дати време за размишљање, да он, потом, ако га поново треба напасти, не би рекао: "Зашто ми нисте дали да се ваљано приберем и спремим?".

2 Пошто упркос чекању ове тројице Ламех не направи никакав покрет као да хоће да се оправда, већ се све више изгуби у свакакве најгнусније мисли освете те поче сасвим да размишља како да упропасти тројицу весника заједно са осталом четворицом, за које такође знађаше од стране жена – то му се Кизехел опет обрати те рече:

3 "Ламеше! Ти пакосни слуго Сотоне, ућутао си зато што те моја реч ухватила у троструку мрежу и сада испуњаваш своје срце мислима освете тако да је цело твоје биће најгнуснија клетва према нама и према томе и према Богу.

4 Реци ми какво си ти то биће? – Уверио си се у своју немоћ према нама. Показали смо ти несавладљиву силу Божју у нама. Ти увиђаш да против нас вечно никада нећеш постићи ништа у овој твојој прилици – а ипак се тврдокорно опиреш духу вечне љубави Божје у нама.

5 Реци, реци, какво си ти то биће? – Погледај слушкиње које си поставио на прво и друго степениште како би нас спречиле да дођемо до тебе! Гле, биле су мртве јер наша сила воље из Бога их нагло отера напоље до ових локви, где све бедно погинуше. А сада све оне опет живе.

6 И своје жене си сопственим очима видео како изгореше све до пепела, и видео си затим како поново устају из пепела са преображеним телима.

7 Зар ти то није најјачи доказ за наше божанско послање у највећој мери?

8 Реци, реци шта хоћеш да постигнеш и шта можеш против нас са својим пркосом и затим са твојим мислима освете?

9 Ти бедни, немоћни црве у прашини највеће ништавности! Ти хоћеш да се опиреш Богу, а ми бисмо могли да те одувамо најмањим дахом својих уста, само уколико бисмо хтели.

10 О ти гнусобо пакла!!! Са Богом хоћеш да се бориш док твој живот сваког тренутка зависи једино од Његовог смиловања!

11 Како ћеш да нападнеш Бога, Њега! Који у трену твог напада може да те уништи и осуди у пакао свог вечног гневног огња!

12 Ступи у борбу с нама, ти бедни црве блата и најсмрдљивије прашине, па ћеш се брзо уверити шта ћеш постићи против нас!

13 Разгори се најодвратнијом, најсмртнијом, разјареном осветом према мени, ти бедно дупе ђавола, и уништи ме, хладећи своју велику освету, ако можеш, и увери се још више у своју највећу немоћ и слепоћу!

14 Видиш како је потпуно ништавна сва твоја моћ само против даха мојих уста. Реци, зашто хоћеш да нам пружаш тврдокорни пркос уместо погођене послушности, којом једино опет можеш доспети до милости Божје и могао би нам постати, истина, покајан али иначе одвећ драги брат?

15 Говори, говори, заповедам ти у име Оног Који нас је из превеликог смиловања са светих Висина послао доле к теби у ову твоју клетвом оптерећену блатњаву Дубину како бисмо те за Њега придобили!"

16 И Ламех, силно надут, коначно одговори: "Шта си говорио, ја не разумем, а ни нећу да разумем – јер тако се не говори с краљем који је, као ти, говорио с Богом и такође од Њега има реч да ће седамдесет и седам пута бити освећен онај који дигне руку на њега.

17 Ја се нећу осветити теби, а поготово не Богу – јер итекако добро знам своју немоћ.

18 А ти си већ напаствовао на мене, краља Ламеха. Зато гледај како ћеш изићи на крај са својим Богом.

19 Божји поредак и мудрост досеже даље од твојих очију. А ако јесам какав јесам и ако чиним како чиним, сигурно не ван Бога, него као ти у Богу, зашто ме према томе правиш гнусобом којој нема равне?

20 Ако сам ја краљ Дубине и ако си ти послат мени, онда разговарај с краљем као посланик како достоји, а не као да ћеш да ми судиш.

21 Моју моћ можеш овако сломити, али моју вољу на тај начин вечнно никад! – Разуми, ти горди зликовче према мени, краљу ове несретне проклете земље!"

367

1 И Кизехел одговори Ламеху на ову његову краљевску беседу говорећи: "Чуј Ламеше, имаш право што ти као краљ захтеваш такво од мене и нас свих. Само ми реци шта према томе ми као истински весници највишег и најсветијег Бога треба да захтевамо од тебе пошто смо ти довољно доказали делима и речима да заиста јесмо што кажемо да јесмо?

2 Како се са твоје краљевске стране слаже први позив с изразом "планинске звери" с нашим божанским посланством? – Како прво закрчење степеништа пред нама и уопште свако понашање с твоје стране према нама, након што си већ дуго итекако спознао како стоји с нама? – Разјасни нам то краљевски!

3 Уколико можеш то оправдати, онда ћу повући сваку своју реч, и све што ти учиних нажао, поправићу обилно; у то буди сигуран.

4 Тешко пак теби ако то не можеш! Јер ти си се позвао на Бога, на Бога, кажем ти! Кога си речју и делом клео и као највећи светогрдник си се ставио у поредак Његове вечне, недодирљиве светости како би нас, који смо стављени у поредак Његове светости, у своме пакосном срцу из неког привидног разлога могао да осудиш!

5 Зато се прибери ваљано у том твом поретку, иначе – како рекох, тешко теби!

6 Кажем ти, за то ћеш примити први ударац божанске шибе! Дакле говори, амин!"

7 И Ламех ступи сасвим осорно под Кизехелово лице и поче му упућивати следеће речи, наиме говорећи: "Да не мислиш да ће се Ламех савити пред твојом изреченом претњом!? Неће!

8 Зато краљ Ламех за своје речи теби ни неће дати никакво оправдање – јер се Ламех не боји смрти, а према томе ни Бога, а поготово не тебе макар био опремљен хиљадоструко већом моћу него што као посланик Јеховин ионако јеси!

9 Ако хоћеш да ме бијеш ватреним шибама, само то чини до смрти. Живот ми можеш узети, али моју вољу и ум ми нећеш све докле живим! То ти се кунем својом краљевском чашћу!

10 Ако ћеш да ме мучиш највећим мукама временски и вечно, тиме ћеш једино хранити мој гнев, али никако га нећеш ослабити, и моја воља ће остати каква је сада, чврста и земаљским теретима чак несаломљива – и ти ћеш се уверити да се воља Божја да сломити, али воља Ламехова неће!

11 Провуци ми ужарене змије кроз тело и баци ме у ужарено бело гвожђе, и тако ћу тебе и твога бога само тим више проклињати! – А ако хоћеш да ме сломиш, онда ме уништи – јер ако ме више нема, онда ће и доћи крај несаломљивости моје воље!

12 Коначно морам још да ти приметим да Ламех располаже још другим силама које још није држао вреднима, као ви ваше, да употреби. А уколико му приђете сувише близу, то је врло расположен да вам покаже како стоји с његовим божанством!

13 Зато вам саветујем да најдуже за три дана напустите овај мој краљевски град, иначе ћете се гадно провести.

14 Истина да си ти већ нада мном изговорио "тешко теби". Ја као краљ из обзира такво још нисам учинио пошто сам прво мислио у себи: У моје законе нисте упућени и према томе још не подлежете никаквој казни осим застрашивања. – А друго мислио сам такође: Па и они су заједно са мном и мојим народом деца Адамова, и усто још неотесана и непросвећена у овом мом граду; зато ћу их и штедети што дуже. –

15 А пошто сада видим да сте тврдоглаво упорни да мене, краља, учините робом вашег ћефа, то сада и ја вичем оштро на вас "тешко вама" ако се, као што рекох, за три дана не покупите на свагда из мог краљевског града!

16 Па према томе удаљите се одавде – јер од сада од Ламеха нећете добити никакво питање ни одговор и у случају ваше непослушности знаће да употреби право средство да зликовце као вас казни најосетније.

17 Разумите ваљано и удаљите се!"

18 И Кизехел рече на то: "Добро, нека буде како кажеш. – Чујте жене и слушкиње а и ви оружници и сав народ: напустите са нама ово место, Ламех једино остаје и током три дана нека овде куша шибу Божју.

19 Можда ћемо му после тог времена бити добродошлији него данас. Да буде!"

20 И одмах сви напустише место и радосно се са тројицом вратише у град. Једино Ламех оста болно прикован те не могаше напустити место. И тројица заповедише да се нико из града нипошто не приближи оном месту током три дана.

368

1 А за та три дана ова тројица посетише четворицу остале браће који у једном конаку лежаху болесни пошто их је дух Авељев мало казнио зато што допустише да их занесу слушкиње Ламехове.

2 Ова тројица знађаху ваљано да ћу ону четворицу мало казнити, али преко кога – то још не знађаху.

3 Пошто се Кизехел у тој ствари обрати Мени, то му и отворих унутарњи вид те он виде духа Авељевог, поклони се пред њим те га упита: "Брате из небеса, колико дуго још мораш овако да држиш ову четворицу сироте браће?"

4 И Авељ узврати Кизехелу: "Све докле представа тела не нестане из њихових срца.

5 Погледај овамо, ту су њихова срца отворена! Видиш ли како још гомила масних, голих женскиња пребива у одајама које једино треба да су посвећене љубави према Богу и како се дух браће наслађује гледајући их, рије у њиховим телесима.

6 Гле, то мора напоље! Пре моја шиба неће мировати.

7 Зато их можеш и прилично озбиљно опоменути а и показати им како стоји с њима, али о моме имену мораш ћутати."

8 И Кизехел на то упита духа Авељевог: "Чуј мили брате из небеса! – Чему се надаш за Ламеха? – Верујем да се из темеља никада неће обратити. Уколико се пак обрати, неће ли то пре бити привидно обраћење а ни најмање право и сасвим потпуно изнутра истинско?"

9 И Авељ рече Кизехелу: "Драги брате! Не брини се о исходу ове ствари, него поступај најстрпљивије по вољи Божјој, која ти је одвећ позната. Тако ће се на крају све окренути правој мети и непогрешно ће је и досећи.

10 А теби је пре свега потребно стрпљење; ако га имаш у правој мери, онда ћеш све лако чинити и очекивати.

11 Не гледај зато како се Ламех осврће и обрће, него пази увек најтачније на ток божанске воље у себи и поступај, као до сада, строго по њој; тако идеш ионако најправијим и према томе и најкраћим, најљубазнијим и најисправнијим путем.

12 Да ли ће се окорели Ламех данас или сутра, или тек за годину дана или више година обратити, то нека ти је свеједно – јер такво Господ свагда задржава за себе – јер Његови путеви су неистраживи и Његова решења недокучива.

13 А ми чинимо право у свему ако једино извршавамо Његову вољу и ако Њега, најљубазнијег, пресветог Оца, љубимо изнад свега.

14 Зато буди без бриге за крајно дејство свог посланства Ламеху. Твори вољу Божју, а све друго стави у свемоћне руке Оног Који ти за ту службу стално показује Своју најсветију вољу, тако ће све доћи свом правом крају.

15 Погледај мене! Мислиш да ме брине када ће ова твоја браћа оздравити? О, нипошто! Јер моја љубав према њима је исувише уверена да је бескрајно најмудрији, свети Отац изабрао лек који делује.

16 Моје је при томе да тај лек најоданије пренесем те да га строго доделим потребњаку. Све друго лежи у Очевој руци.

17 Стрпљење је према томе наше главно; који је има у своме срцу, тај ће гледати круне својих дела; док нестрпљиви неретко у трену више уништава но што је раније десет година градио.

18 Када мати види да њена деца воле нешто што је корисно, узвишено и лепо, али при томе је нестрпљива и зловољна зато што деца тренутачно не схватају шта их радује и чега Племенитог чезне у срцу – реци ми како ће с временом изгледати с унутарњим образовањем деце? – Како с њиховим духом?

19 Деца ће постати зловољна у срцу и почеће кришом да презиру своју нестрпљиву матер и гледаће је увек као камен спотицања кога ће у своме срцу избегавати колико год могу.

20 Гле, када је дакле једној матери при образовању срца своје деце пре свега потребно стрпљење, без којег ће само васпитати робове и слуге уместо љубазне и племените људе – колико тек више светог стрпљења из Оца мора да нам буде својстено да као од Њега постављене путовође онима које треба да водимо не запречимо пут, него да их водимо до вечно живог одредишта.

21 Зато и ти, драги мој брате, имај све стрпљење у овој твојој важној служби и не буди сличан неразумној матери која радије гледа како јој деца разбијају камење, него да се занимају оним што вреди њиховом срцу – тако свој рад нећеш видети некрунисаним.

22 Прими благослов мога срца у имену нашег светог Оца, амин."

23 Ту Авељ опет поста невидљив Кизехелу, и он ове речи закопа дубоко у своме срцу и подели их и са својом браћом, једино не откуд заправо дођоше.

24 И сви се томе веома обрадоваше и дадоше Мени част из темеља свога срца, и убрзо затим буде боље и са четворицом – јер како из Кизехелових уста чуше понешто и те речи, очистише убрзо своје срце од тела те оздравише тако опет у Мојој милости и смиловању, усташе и напустише с осталима лош конак.

Ламехово покајање

369

1 Када дође предодређени трећи дан, тада Кизехел позва нама већ познате слушкиње и жене те им рече: "Чујте, слушкиње и жене које сте наново устале! – Дошао је предодређени трећи дан; зато ћемо изићи до места где се налази Ламех.

2 Зато идите до замка Ламеховог, реците то свим његовим слугама а и реците им да место оружја понесу лопате и мотике. А ви се обуците свечано и свака од вас нека понесе намирнице колико може лако понети. Тако идите и извршите тачно овај ваш задатак!"

3 И жене отидоше на задатак ликујући и славећи и хвалећи Бога, а и замолише Га да јогунастом Ламеху буде милостив и да приволи његово срце за Његову свету вољу.

4 После мало времена вратише се све слушкиње и жене и обавестише сада седморицу да се све налази по поретку каквом они желе.

5 И Кизехел рече на то: "Да, тако је добро, о слушкиње и жене! Када бисте знале колико сте нас обрадовеле тим што сте се молиле Богу за сиротог Ламеха, заиста, вас би огањ радости наших срца захватио и други пут разложио, и то грђе и много јаче од огња свих дрва земље.

6 А због тога да је нашем светом Оцу на небу сва наша љубав, част и обожавање! Останите у тој молби, и ми ћемо још данас доживети чудесне ствари на Ламеху. А сада идимо напоље до њега, амин."

7 И одмах се дигоше са свог слободног конака, који беше широка, сеновита смоква, и изиђоше напоље до локви где се Ламех од глади и жеђи попут црва пропињаше и вијаше.

8 Како сви заједно са слушкињама, женама и слугама доспеше до Ламеха, тада сместа Ламех дигну своје руке и рече дрхтећим гласом Кизехелу:

9 "Моћни посланиче Оног Којега име мој језик вечно више неће бити вредан да изговори! – Не бој се више моје воље јер њу си већ заувек сломио! Пружи ми пак нешта за укрепљење – јер гле, страшно сам гладан и жедан!"

10 И Кизехел рече слушкињама и женама: "Донесите овамо јела и пића и дајте Ламеху колико хоће!"

11 И жене учинише. Ламех се пак удари у груди и рече:

12 "О божанског смиловања! – Зар је велики грешник Ламех још вредан да узме јела и пића из руку оних које си Ти спасао и очистио?"

13 И Кизехел рече: "Да – брате Ламеше! Јер Очева доброта је већа и досеже даље но што сва небеса досежу. Зато једи и пиј по својој потреби!"

14 Ту Ламех заплаче јер прегледа множину својих гнусних дела, па затим рече: "О ви велики моћни посланици вечнога смиловања! Мени се никада не може опростити – јер и сувише језовито велика је множина мојих гадости!

15 Сада видим у своје срце, и оно је испуњено самим змијама и свакаквом врстом отровне гадије – и око мене стоји непрегледно људство, пружају очајно руке, проклињу ме и вичу крвавим устима Богу за осветом на мене.

16 Да, силно сам гладан и жедан; али сада више ништа не могу узети – јер овај поглед ме чини сувише гадним пред вама, и још бескрајно више пред Оним Којега сте моћни весници.

17 Зато дајте ми да умрем од глади пошто сам толико многима дао да баш овако умру од глади.

18 Дајте да умрем од глади, дајте да угинем од жеђи и дајте да очајавам од бола – јер нисам ништа боље заслужио.

19 Ја сам ружио Бога и вас, тежио сам за вашим животом ако би ми само било могуће да вас уништим.

20 О, зато пустите ме да у овом мом бескрајном болу кајања очајно пропаднем – јер ништа боље нисам заслужио!"

21 После пак малог застоја викну гласно невидљивом људству: "О ви несретни преко мене! Зовите, зовите силно вечног судију за осветом на мене све док не дође – страшна, страшна освета!

22 Јер ни једна неће бити превелика за мене! Заслужио сам највећу, јест, бескрајно највећу освету!!!"

23 Ту се скљока и плакаше силно. – И сви около такође беху дирнути великим кајањем Ламеховим и плакаху с њим.

24 Кизехел пак ступи до Ламеха, такну га те рече: "Брате Ламеше, усправи се и погледај овамо у нашу средину да би ти постало јасно како се вечна љубав Божја свети оним грешницима који у своме срцу овако покајнички као ти препознају величину њихове кривице пред Богом и пред људима па се понизе под свако створење."

25 И Ламех се сместа дрхтећи дигну са тла и угледа једнако осталима у средини седморице весника светао облак.

26 Угледав то скоро укочен, прибра се тек после мало времена и упита Кизехела који га посматраше одвећ братски љубазно: "О ти моћни весниче Свемоћног! – Шта је то, шта ово значи?"

27 И глас рече из светлог облака: "Ламеше, дуго си ногама газио Мој поредак – а пошто си се кајајући понизио преда Мном и својом браћом, узео сам сва твоја недела од тебе и опростио сам ти сву твоју кривицу.

28 Зато се сада дигни сасвим, поправи даљом љубављу према Мени и својој браћи што си у свом одметништву скриво.

29 А сада једи и пиј – јер Ја, твој Бог, Творац и Господ, благословио сам за тебе јело и пиће.

30 Моји весници пак ће ти све обзнанити како и шта убудуће имаш да чиниш.

31 Ја сам Онај Који ти то каже, Онај који ти је говорио када си убио своју браћу."

32 Ту облак неста, и Ламех се ослободи својих стега.

33 Како се његове ноге ослободише, даде се одмах до Кизехела те му рече: "Моћни весниче Божји, Који је сада тако благо говорио из облака и отпустио ми је Моју велику кривицу, опрости ми и ти моју кривицу према теби и својој браћи, и буди уверен да од сада више нећу бити краљ, него само твој доњи слуга; ти пак буди краљ у имену Најсветијег."

34 И Кизехел му узврати: "Брате Ламеше, гле, ти си слаб! Укрепи се храном и пићем; тек затим ћемо поразговарати о даљем и чинити како тражи божанска воља."

35 И Ламех на то сместа благова јело и пиће.

370

1 Када се Ламех сасвим најео, устаде те рече Кизехелу: "Моћни весниче свемоћног, великог Бога! – Гле, најео сам се благословљеним јелом; моје цело биће је сада узбуђено за велику захвалност према Ономе Који ми је благословио храну и отпустио ми моју бескрајно велику кривицу према Њему и према вама, и према целом народу, и целој земљи.

2 Али ја немам речи којима бих изразио захвалност која је за мене, истина, велика, али за Бога и Његово смиловање сигурно само ништавна.

3 Зато ме учи достојне речи којима бих могао изразити шта сада осећам у себи и шта ћу сигурно свагда још моћније осећати у себи.

4 О најдражи пријатељу Највишег, погледај ме у блату мојих недела и одобри ми моју жељу!"

5 И Кизехел рече на то Ламеху: "О брате Ламеше, ти се бринеш о нечему што пред Богом само мало вреди. Веруј ми, Господ, свети, прељубазни Отац, не гледа на речи, него једино само на срце.

6 Захвалност коју у себи осећаш као велики пламен који хоће да изједе срце, чуј! та захвалност је Оцу најугоднија. При њој остани свагда и вечно, тако ће Он твоју жртву захвалности сигурно и свагда вечно прихватити благоволећи.

7 Гле, када човек прима велику милост од Оца, сместа захваљује као велики дужник у своме срцу жешћим и све жешћим пожаром љубави у своме срцу и остаје у тој најчистијој и потпуно истинској захвалности толико дуго све док се ње не растерети устима, а што само по себи није ништа до привидно удовољење за примљено доброчинство.

8 Тада му по таквом захваљењу-растерећењу, обавезно изгледајућем, буде много лакше и мирније у срцу, но питање је ту: зар се срце после таквог растерећења не лишава ватрене љубави, хлади се и према томе убудуће бива мање захвално за примљену милост, које се речима уста унеколико растеретило трајно требајуће захвалности?

9 О сигурно, драги нови брате Ламеше. – Гле, ја, као и ти, родили смо децу и према томе смо постали њиховим оцима као што су нам она постала децом.

10 Ја сам пак на својој деци увек сазнавао да су управо она деца која су ми скоро за сваку реч захваљивала устима најмање остала захвална у срцу. Она пак деца која скоро на сваки дар ћутаху беху таква да би за мене пошла у ватру да сам тражио од њих.

11 Истина, никад или ретко кад чух речи захвалности из њихових уста, али тим чешће приметих сузе захвалности, радости и хвале у њиховим очима; и – брате Ламеше! заиста – беше ми таква тиха суза у оку мог детета више но све предивне рече другог умилног детета, јест више но сав свет беше ми таква суза.

12 Јер умилно дете се растерети своје захвалности према мени; друго које захвали ћутећи, пак, задржа вечну захвалност у срцу.

13 Зато и код Бога, Који једино гледа на срце, трајна захвалност у срцу важи сигурно бескрајно више него изговорена и према томе пролазна, које се срце, притиснуто захвалношћу, речима растеретило.

14 Захваљуј према томе и ти непрестано у срцу овако као сада, тако ће твоја захвалност према Богу бити права и Њему ће непрестано бити угодно твоје срце испуњено непрестано једнако моћном захвалношћу.

15 На такво према томе непрестано обрати пажњу ради велике утехе у себи, тако ћеш светоме Оцу непрестано бити пријатан и Он ће ти за такву захвалност пружити пре хиљаду милости него за захвалност устима једну.

16 Пошто такво сада знаш и сасвим си се обратио Господу, онда сада можеш одредити шта даље ваља чинити; јер гле, зато смо сада ту да ти будемо у помоћи у сваком добру са свим нашим силама. Па тако дај нам до знања неку своју жељу, амин."

17 И Ламех сасвим скочи од радости те рече Кизехелу с великим узбуђењем: "О пријатељи Божји, свемоћног Творца неба и земље! – О посвећени брате с Висина, које су као трајан стан Свемоћног, за прво узми ове моје сузе као знак моје унутарње, вечно трајне захвалности за твоје дивно, премудро учење, које си ми управо дао – јер не само да је истинито у свакој речици него је свето! – Јест, постоји само једна захвалност и само једна хвала у обиљу истине, и та је вечна. Код ње хоћу од сада занавек да останем.

18 А што се тиче моје жеље, имам само једну; јест, само једно ме још притиска, и то је камена плоча коју сам тако гнусно оскврнавио. Дајте ми да је својеручно вратим на видело дана и да је овде очистим и одвећ високо обожавам уколико сам уопште још достојан таквог дела."

19 И Кизехел рече на то Ламеху: Гле, ту већ ради тога стоје твоје слуге са оруђем за копање.

20 Довољно је да си то учинио живо у своме срцу; остало ће већ учинити они; па тако дај да се латимо тог важног дела, амин."

371

1 Како Ламех чу такво од Кизехела, баци се на колена те рече с подигнутим рукама: "О Боже, о Боже, колика ли мора да је твоја љубав када једном грешнику можеш да будеш толико милостив и милосрдан.

2 Ово предстојеће дело, којег се сада осећам недостојним у целом свом бићу да га извршим својеручно, одузео си ми и заповедио си другим рукама да изврше место мене и тиме си мене, пренедостојног, превише удостојио.

3 О Боже, о Боже, колико си добар када најизопаченијег грешника у његовој највећој могућој нискости гнусних дела посматраш као да скоро никада није грешио пред Тобом.

4 О ви најсретнији пријатељи мога целог бића и мога заиста сиротог народа, чије сиромаштво ми тек сада, нажалост, бива јасно у свој коренској дубини, чији сам разлог једино ја, какав осећај мора да пламти у вашим срцима када мислите и сигурно и прејасно разгледате да Бог – свемоћни Бог – највиша љубав, јесте ваш Отац!

5 О ви велика и моћна децо свемоћног Бога, реците ми, ако вам је могуће, реците шта осећате онда, или стално, када вам ваше срце каже: Бог је мој Отац?

6 О бескрајног јаза између мене и вас! – Ви – рођени из вечне светлости Божје и на вечно оживљени кроз Његову бескрајну љубав, јест, кроз Његову бескрајну Очинску љубав! – – ја, дете блатњавог накота земље, син змије као што беше отац Кајин.

7 О пријатељи, сада тек сасвим увиђам зашто се змије тако радо сунчају – сигурно им топла светлост сунца прија исто као што мени сада прија да будем пред вама, децом вечне светлости у Богу, вашем пресветом Оцу.

8 Јест, јест, и деца земље радују се у лепим зрацима сунца; тако се сада и велики грешник Ламех радује вашој светој, вечној светлости, која вас живо окружује из срца Оног Којега име – свето, свето, свето – овде, где сада клечим и плачем, тако срамно оскврнавих.

9 О децо вечнога Бога, овде, овде где клечим, ту сам све своје злочине крунисао највећим злочином; ту сам закопао најсветије име на каменој плочи!"

10 Тада Ламех силно заплаче, Кизехел пак ступи сместа до њега, ухвати га под мишку, дигну га те му рече: "Драги брате! – Брате Ламеше! Гле, ја и сви ми називамо те сада братом. Како можеш сада да говориш о великом јазу?

11 Реци ми, драги брате Ламеше, осећаш ли велику и премоћну љубав према Богу у своме срцу?"

12 И Ламех одговори сав дирнут: "О пријатељу из светле Висине! – Да моје срце и цело моје биће није прожето таквом љубављу, које моје срце наравно у највећем степену није вредно, откуд бих могао да слутим шта ви као истинска деца Божја морате да осећате ако премишљате да је Бог ваш Отац."

13 И Кизехел, ужарено радостан, зграби руку Ламехову те рече веома гласно: "О брате, нашем светом Оцу нека је вечно сва хвала, сва слава, сва част, сва моја љубав и све узношење зато што ми је доделио велику радост да опет нађем драгог брата који бејаше изгубљен!

14 Брате Ламеше, радуј се врло са мном – јер веруј ми, ми смо деца једног те истог Оца на небу и више нема таквог јаза међу нама и тобом као што велиш, него, како рекох, ми смо деца једног те истог Оца.

15 Јер да није тако, не бисмо ти дошли и Бог никада не би говорио с тобом.

16 А пошто смо ти дошли да те спасемо од пропасти, тебе и сав твој народ, онда је јасно као дан да сте ти и твој народ наша браћа од вечности и од свих времена.

17 А зато се радуј – јер био си изгубљен, а сада си опет нађен.

18 А ионако је одувек била већа радост ономе што изгубиш па опет нађеш него ономе што си увек имао.

19 Сада се радујемо теби сто пута више него свима онима на Висини који одувек хођаху пред нашим очима.

20 А плочу си већ ископао и својим сузама љубави и кајања очистио, и према томе си нечистоћу у коју си метнуо плочу претворио у само злато и скупоцено драго камење.

21 Па дај да радници овде отворе место, и ти ћеш се уверити у шта је твоје покајничко љубеће срце претворило нечистоћу."

22 И Ламех рече на то слугама: "Пошто је пресвета воља великог Бога, дођите овамо и отворите ово место!" – И сместа приступише слуге и почеше да копају земљу.

23 А колико се само зачудише сви около заједно са Ламехом када по отварању тла наиђоше на само злато и драго камење које беше непроцењиво драгоцено.

24 И када тек после сат времена копања доспеше до плоче и нађоше је као пресветли алем-камен са светлећим знацима Јеховиним – тада се сви бацише на земљу и обожаваху најсветије име.

25 И Ламех се удараше о груди и викаше: "О Боже, буди мени милостив и милосрдан!"

372

1 Када према томе ископаше плочу и сви присутни принеше најдубље обожавање и слављење имену написаном на њој, тада Кизехел узе плочу у руке, притисну је о груди, па рече као говорећи плочи:

2 "О име, свето име, прва реч из уста Божјих, која бејаше пре но што ван Бога беше биће мислеће, само себе свесно! Јест – највечнија реч, праузрок свих бића и ствари које испуњавају сву бесконачност, како ме благо и нежно обасјаваш!

3 Једноставни су, истина, потези твог цртежа, али немају почетка ни краја.

4 Јест, тако је и правилан цртеж – јер ни Бог нема почетка ни краја.

5 Он јесте и вечно ће бити бесконачан Бог. Тако је овај цртеж за нас правилна слика најсветијег имена и зато у погледу на Онога Кога приказује нека буде увек у највећем обожавању и слављењу."

6 Ту се Кизехел обрати Ламеху те му рече сасвим дирнут: "Ламеше, погледај ово свето благо! Од сада да уложиш сав труд да га посматраш као свети натпис, заставу твога срца, твоје земље и свег твог народа.

7 Једну кућу да саградиш на овом месту; она нека има прозора пет, затим седам, па десет и три улазна врата: једну с вечери, једну с поднева и једну с поноћи.

8 А део према јутру да има у три реда наведени број прозора; од њих горе нека буду оних пет, у средини седам и доле десет; а кућа нека има сасвим округао облик и нека буде висока дванаест човечијих висина; и њен пречник да буде колика је њена висина.

9 Зидове изнутра да пресвучеш златом и разним драгим камењем. Кров да буде половина кугле и изнутра и споља да буде пресвучена глачаним златом. Над куполом, пак, нека се налазе још три кугле, свака три човечије висине једна над другом такође од злата.

10 У средини те куће, која не сме имати спратове, да подигнеш жртвеник од самих рубина и дијаманата. Tек на том жртвенику да се намести ова плоча усправно стојећи.

11 Када пак све то начиниш по мом пропису, онда да место око те куће очистиш надалеко. Ни једна кућа да се изгради у близини те свете куће – јер та кућа нека се држи светом.

12 Златна врата ове куће нека буду отворена на Сабате целог дана, а радним данима да буду затворена.

13 У ту кућу нико да не уђе покривене главе, и ни једна жена која није застртог лица.

14 Ко дакле ступи чистог срца у кућу и дâ част Богу, тај ће у кући бити веома укрепљен.

15 А светогрдника према тој најчистијој кући ће у њој на месту увек снаћи његов неминовни, изненадни суд. Зато и место нека буде ограђено зидом високим три човечије висине, кроз који да води само једна капија од бронзе.

16 Спољни зид куће пак да буде премазан у истој висини четири човечије висине овако: доле црвеном бојом, у средини зеленом и горе белом.

17 Погледом на те три боје нека се свако који се приближава кући подсети да се он Богу једино најпре може приближити преко љубави свога срца. Када се тако приближио Богу, онда ће му постати удео поверење и верност срца, која је жива награда чисте љубави. А ономе коме то постане делом, томе ће и трећа горња боја постати делом, која означава живост вере, која је светлост духа, која потиче од живог пламена љубави према Богу.

18 Сада, драги брате Ламеше, знаш све шта треба чинити. Једино још при градњи имаш обратити пажњу да нико не буде присиљен, него који буде чинио с љубављу, тај нека и буде примљен на градњу – јер само грађевински радници који љубе ће наћи благослов свог посла, а присиљени – смрт. Зато на то итекако мораш обратити пажњу.

19 А због тога још данас да буду изаслати весници на све стране како би се већ сутра започело ово дело.

20 А током ноћи ће све ове мочваре, локве и баруштине постати сувом земљом – јер таква је воља Божја.

21 Па тако, драги брате Ламеше, дај да позовемо веснике па да их пошаљемо на све стране, амин."

373

1 Како Ламех чу ово казивање од стране Кизехела, веома се обрадова и слављаше и хваљаше Моје име и захвали Ми за тако велику милост којом се он нађе удостојен да Моме имену сме саградити такву кућу.

2 Након што Ми заврши молитву из покајничког обиља свога срца, обрати се сместа својим слугама и слугама на двору те им рече:

3 "Ви сте сви овде једнако мени видели велико чудо и у том погледу сте чули речи о предстојећој светој градњи из уста великог весника свемоћнога Бога, шта треба одмах чинити.

4 Идите дакле у имену великог весника и у имену највишег Бога на све стране и позовите за сутрашњи дан све добровољце из љубави према Богу на узвишени почетак овог дела.

5 Али реците и свима шта се догодило с Ламехом како се пред њим нико више не би плашио и зато да свакоме опет буде одрешен језик како би говорио по својој ћуди а и обзнанио своју вољу.

6 Реците такође још свима да је од Ламеха, свирепог, од хијене с људском маском, постало јагње које се каје за сваку кап крви и за сваку сузу коју је икада проузроковао поданицима било каквим тлачењем.

7 И објавите свима гласно да ће се Ламех – зато што му је свемилостиви Бог, Кога је проповедао отац Фарак, прѐзрео његову велику кривицу – трудити најмарљивије кроз цео свој живот и учиниће својим главним старањем да сваку неправду која се икако може ублажити опет поправи и да ће убудуће све сматрати својом браћом и сестрама.

8 Зато нико да се више не плаши Ламеха. Пошто сада све знате, идите да обзнаните не моју, него вољу свемоћног, великог Бога! Да буде!"

9 Слуге пак оклеваше и направише се као да им није баш до тога да одмах учине што им је Ламех наложио и заповедио.

10 Пошто то Ламех виде, растужи се и његова туга убрзо пређе у јаку ревност. С том ревношћу рече оклевајућим слугама:

11 "Чујте ви троме слуге мога двора: Све докле вас је Ламех присиљавао гвозденим шибама, могли сте да слушате на најмањи миг.

12 Сада пак када вас моли као брат, немате слуха за његов глас.

13 Али ви нисте мени непослушни, него Богу свемоћном; зато гледајте како ће вас Он погледати за вашу непослушност.

14 Ја вам нисам заповедио, него само сам вам обзнанио вољу Божју; зато чините како хоћете, али гледајте да вас не снађе неки суд."

15 Затим се Ламех обрати Кизехелу те рече: "О ти драги посланиче Господњи, реци ми, своме сиротом слузи, јесам ли поступио неправедно што сам твоју вољу из Бога обзнанио овој браћи како би је извршили.

16 И Кизехел узврати на то Ламеху говорећи: "О брате Ламеше, свака реч беше права и савршена, но слуге су слабе и гладног тела. Зато нека прво благују, па ће већ чинити шта је право." – И Ламех се поклони пред Кизехелом па га опет упита говорећи:

17 "О велики пријатељу! – Онда ме посаветуј шта да чиним сада, јер овде нема ничег чиме би се ови гладни наситили.

18 Да ли да их упутим двору како би се тамо из остава наситили најбољим плодовима, или да ли да слушкиње донесу овамо јело и пиће?

19 О пријатељу! Само реци, и учинићу све како ти се допада."

20 И Кизехел рече на то Ламеху: "Чуј брате! Овде није потребно ни једно ни друго, јер гле, слушкиње и жене имају још понеки остатак у својим корпама. Дај да то благословимо, и буди сигуран, биће за све довољно." – И Ламех се баци пред Кизехела и замоли га за благослов.

21 И Кизехел рече одмах женама и слушкињама: "Поставите ваше остатке у корпама овамо!" – И чим жене и слушкиње учинише тако, Кизехел са својом браћом погледа навише к небу те благослови остатке у корпама.

22 Како се корпе изненада напунише, тада Кизехел позва слуге те им рече: "Па ево, ви троме и лење слуге, дођите овамо и наситите се да бисте испунили како вам је Ламех заповедио, амин!"

23 И слуге одмах захватише корпе и садржину. Како се наситише, тек тада и они пуније почеше да Ме признавају па тако и да Ме славе и хвале.

24 По њиховом слављењу и хваљењу усташе хитро и испунише вољу Ламехову и погодише велики број радника за долазећи дан.

374

1 Пошто пак весници изиђоше на све стране да најме раднике, а већ беше око петог часа поподне по садашњем рачунању, тада се Кизехел обрати Ламеху те му рече:

2 "Ламеше, гле, овде на овом месту у земљи леже многе хиљаде тона најчистијег злата. Тај метал је најплеменитији од свих метала на земљи. Али овако како је помешано с песком, не може се употребити ни за шта.

3 Зато мајстор за метале најпре треба да очисти ово злато, кроз ваљану ватру. Па када се слије у тешке полуге, онда ће се на широком наковњу ударцима чекића лако избити у велике лимене плоче – то тако да ће један грумен величине песнице овог метала лако дати лимену плочу на којој би сто људи имали довољно места да стану.

4 Зато је потребно да се одмах нађе ваљани мајстор за метале.

5 Ако имаш таквог, онда нека дође, и ми ћемо му дати упутство како да обради тај метал."

6 И Ламех, одвећ обрадован таквом објавом, одмах узврати Кизехелу: "Чуј, велики пријатељу! – Ево одмах решења.

7 Мој син, Тубалкајин, који се са својом сестром Наемом на неко време као брачно повезао, јесте главни мајстор за метале и разуме уметност да земљи измами такав метал кроз ватру и затим силом његових тешких чекића, као што видиш на свом овом оруђу за копање, које је све он израдио. Није ли он прави човек за тај посао заједно са својим помоћницима? – Ако га позовем, одмах ће доћи.

8 Ако вам је овај мој син по вољи, онда ми обзнаните вашу вољу и ја ћу учинити све да нигде ама ни најмање не поступим против ваше воље."

9 И Кизехел рече на то Ламеху: "Јест, Тубалкајин је прави човек; зато дај да дође. Но пре него што буде чистио овај метал са својим помоћницима, мораће он сам да се очисти.

10 Јер у његовом саставу има још знатно више нечистог песка него у саставу овог племенитог, али само још сировог метала.

11 А као што се овај метал чисти кроз ватру и со, тако ће и Тубалкајин најпре морати проћи кроз нашу ватру и со пре него што потпуно буде у стању да чисти овај племенити метал.

12 А ако пошаљеш весника по њега, онда му реци да пред Тубалкајином ћути о свему шта се овде збило. – Па тако можеш такво учинити, амин."

13 Ламех пак, пошто више не примети ни једно мушко биће, упита нешта збуњено Кизехела: "Велики пријатељу! – Све је добро ако ми дозволиш да одем у град; тамо ће се одмах наћи весник коме ћу доделити тај посао; али овде се осим женских бића и осим нас више не налази нико мушког рода коме се може доделити нешта тако важно.

14 Зато ми и у том случају дај савет којег сам сместа вољан испунити."

15 И Кизехел рече Ламеху: "Гле, брате Ламеше, и жене имају ноге. – Али изабери троје од њих – јер једна не би приличила као весник сину краља."

16 И Ламех сместа позва троје најглагољивијих, представи их Кизехелу и упита га да ли ове могу да послуже.

17 Кизехел потврди; и сместа посла ове три жена до Тубалкајина. Пошто жене отидоше, тада Кизехел рече Ламеху:

18 "Брате Ламеше, ако си гладан и жедан, онда пошаљи жене и слушкиње са празним корпама у своје оставе да донесу овамо јела и пића."

19 И Ламех узврати: "Јест, велики, драги пријатељи, ако сам достојан милости да вам се свиди да благујете са мном бедним грешником, онда ћу у том погледу одмах учинити што сте ми предложили.

20 А ако сам још сигурно потпуно недостојан тога, онда ћу радије постити толико дуго све док ме ви не нађете достојнијим такве милости него управо сада."

21 И Кизехел узврати Ламеху: "Брате, гле, још нису прошла три дана од када је Јехова на Висинама видљиво телесно у потпуном људском облику ходио међу нама и јео и пио с нама, а ипак смо ми неизрециво мањи према Њему него што си ти сада према нама.

22 А ако је Јехова јео с нама, зашто да ми, твоја браћа као сви потомци још живог оца Адама, не благујемо с тобом? – Зато само дај да се донесе јела и пића, и ти нећеш сам јести из корпи, него и ми заједно са женама и слушкињама ћемо лепо учествовати у томе."

23 Ту Ламех скоро махнито од радости скочи у висину и слављаше и хваљаше Бога за ову за њега сада неизрециво велику милост и посла одмах жене и слушкиње да донесу најбоље из његових остава.

24 И жене сместа отрчаше ликујући до града да донесу јела и пића.

375

1 После краћег задржавања вратише се жене и слушкиње с напуњеним корпама и поставише их пред седморицу весника.

2 Учинивши то, поклонише се пред њима па опет одступише с пуним страхопоштовањем. Седморица одмах благословише јело у корпама, па Кизехел рече Ламеху:

3 "Брате Ламеше! Гле, ево јела, и сада су благословљена! Дођи овамо с моје десне стране, нама осморици ће бити довољна једна корпа. А све остале препустићемо женама и слушкињама јер оне већ више дана нису ништа благовале и до сада су одржане само чудесно божанском милошћу и смиловањем. Једино божанском милошћу и смиловањем опремљени смо и ми безбедно могли крочити у ову дубину.

4 А сада треба и оне опет да једу и пију и да се укрепе на природан начин човека како би опет постале подобне за човека.

5 Јер то је женино одређење да буде човеку што је човек Богу свемоћном творцу. – Ако је жена то човеку, онда је једно с њим као што је човек, праведник иначе, једно с Богом, дакле у духу потпуно једно биће.

6 А ове жене и слушкиње су се сувише укаљале и нипошто нису могле да служе човеку. Зато су и очишћене како би опет постале подобне за човека.

7 А да би то опет могле да постану, потребно је да се њихова тела опет хране плодовима земље како би њихово плодоносно тле постало способно да прими човеково семе – па тако нека опет почну да једу, амин."

8 Пошто је Кизехел то веома гласно изговорио, тако чуше и жене и слушкиње и у себи се веома обрадоваше речима из уста Кизехелових који се тицаху њих. Видљиво се пак поклонише до земље и рекоше:

9 "О ви мушкарци које је посветио Бог из светих Висина, такве милости више нисмо никако достојне јер ми смо добровољно одбациле саме себе.

10 А што смо преко вас очишћене, немамо никакав заслужни удео, него само ви. Како ћемо према томе постати вредне такве милости пред вама и пред свемоћним Богом?"

11 И Кизехел позва себи Сетлахема говорећи: "Брате! Започни своје дело и упути исправну утеху сиротим бићима, чије је срце сада испуњено радосном понизношћу." – И Сетлахем се сместа дигну и оде до жена и девојака, подигну своје руке преко њих па им рече:

12 "Чујте жене и слушкиње! – Чишћење извршено на вама није се тицало ваших тела, него само вашег духа. Према томе су ваша тела још потпуно иста каква беху пре чишћења вашег духа.

13 Јер све што се догодило с вама беше само добар привид, појава за дух, а не за тело.

14 Јер када сте нам запречиле степениште до Ламеха, тада божанска сила у нама дозволи да вас пребацимо у ваш одвећ нечисти дух. Према томе у духу је један део од вас отишао до локви, најподобнијем елементу вашег унутарњег живота, и бацио се у њих и тамо је по привиду као пропао, и после кратког времена је опет враћен у неоштећена тела услед свог кајања и своје послушности.

15 А један део од вас је такође по привиду као изгорео. Дрва су слушкиње скупљале само занесене у духу и сви гледаоци су током ватреног чишћења заједно с Ламехом пребачени у духа у себи, и према томе нису могли да виде ништа друго осим што се догађало духовно.

16 Ви сте, истина, биле ту и телесно; али ваша тела, пошто су била озлеђена вашом неразумношћу, помазана су уљем, које је ваше ране одмах исцелило, и лежала су утонута у дубок сан овде около на меканој трави.

17 И тек, како рекох, после нужног чишћења духа опет сте пробуђене заједно с духом па затим опет постављене пред телесне очи људи.

18 А да имате још своја ранија телеса, то можете да видите што она још имају ожиљке које им је нанела ваша неразумност.

19 Зато се ви још можете потпуно повезати с човеком и бити способне да примите његово семе онако као раније пре чудесног чишћења вашег духа.

20 Зато више не питајте да ли сте вредне милости, него једите и пијте с нама да бисте опет ојачале. А ово што се сада догодило с вама, убудуће се више неће десити са женом – јер ово је само сада било потребно ради Ламеха. – Убудуће ће доћи суд на оне које буду живеле као што сте ви живеле.

21 А онима трима које су послате Тубалкајину за сада не говорите ништа. Према томе једите и пијте у име великог Бога, амин!"

22 И жене због тога почеше да славе и хвале Бога, па седоше уз корпе с храном; и Сетлахем после ове утехе женама такође се опет врати до свог друштва те ту јеђаше и пијаше.

376 (2.190)

1 Како се сви довољно наситише, устадоше, захвалише Мени на дару, па Сетлахем рече женама и слушкињама:

2 "Жене и слушкиње! – Скупите остатке и ставите их заједно у једну корпу како би жене које ће се убрзо вратити нашле и њихов добар део да једу.

3 Корпе пак узмите у руке и идите с њима до града. Средите у Ламеховој кући све и почистите све одаје како би биле чисте да приме новог краља, који је сада постао драги брат према нама. Зато идите и учините наложено вама, амин."

4 И одмах жене и слушкиње прионуше руком на наложено дело и славлаху и хваљаху при томе Мене зато што се нађоше достојне да их Моји весници упосле.

5 Када се жене и слушкиње дадоше до града, гле, већ и дођоше оне друге три и за њима груби Тубалкајин са приличним људством рудара опремљених разним нужним оруђем за рударство.

6 Када сасвим ступише до Ламеха, тада Сетлахем најпре преузе жене, одведе их до корпе и наложи им да се поткрепе и освеже јелом и пићем. Како жене то чуше, тада из њихових лица засија скоро надземаљска радост.

7 Гласно почеше да Ме славе и хвале па затим рекоше Сетлахему:

8 "О велики весниче Онога Кога наши језици никада неће бити вредни да изговоре! Зар смо ми још вредне те милости да једемо ову храну коју сте сигурно ви благословили, и да ли смо уопште још способне да је једемо?"

9 И Сетлахем узврати трима женама: "Када вам ја кажем, зашто још питате? – Зато не питајте више, него будите ведро расположене и једите и пијте с пуном радошћу свога срца.

10 А када се поткрепите, онда хвалите Господа Бога, узмите корпу и идите у град и учините у Ламеховој кући како већ чине ваше другарице, амин."

11 С том одлуком се те три жене сасвим задовољише и дадоше се до корпе те јеђаху и пијаху. Пошто великом радошћу у своме срцу захвалише Богу, дигоше се и пожурише до града у кућу Ламехову.

12 Истовремено, пак, докле наиме Сетлахем среди с трима женама, почеше и мало оштри преговори Кизехела и Ламеха с Тубалкајином, који беху овакви:

13 Чим се Тубалкајин са својим људством заустави пред Ламехом и пред весницима, дигну одмах један тежак чекић с рамена и удари њим тако силно на земљу да се она затресе у кругу од сто хвати, па затим упита одвећ грубим гласом:

14 "Оче Ламеше! Шта хоћеш од мена да учиним? – Да ли можда ове планинске дрипце да спљоштим? Или требаш ново оружје?

15 Или можда врхове планина мало да скрешем до Дубине? – Говори шта хоћеш да учиним?"

16 Ламех пак погледа Тубалкајина веома значајно те му рече показујући на Кизехела: "Не ја, него овај овде ће ти рећи шта имаш чинити.

17 И не размећи се превише својим тешким чекићем, иначе би могао да ти постане претежак."

18 Ту се Тубалкајин одмах обрати Кизехелу те га упита: "Дакле, ако си ме позвао, зашто се не јављаш? – Јел' се толико плашиш мене или не разумеш мој језик? Говори ако уопште умеш да говориш!

19 Жене су говориле о неком пронађеном племенитом металу. Реци шта има у вези тога!"

20 Кизехел се усправи и рече Тубалкајину готово га питајући: "Реци ми најпре због чега си малочас са својим чекићем ударио тако силно на земљу и зашто си нас наденуо планинским дрипцима? Тек тада ћу ти обзнанити своју вољу. – Говори, амин!"

21 И Тубалкајин одмах изобличи лице на хиљаду јаросних бора и рече као из огњишта прштећи бесном ватром: "Шта кажеш, ти бедно створење!? – Ти птицо грабљивицо лепих жена из града мога оца!

22 Да ли одмах да ти спљоштим твоју лобању или тек после мало времена!?

23 Пази молим, ова готованска гадија са стеновитих литица хоће још и част од нас!

24 Стварно штета за мој чекић да разбије тако глупаву главу."

25 Ту се он обрати свом људству и рече: "Вратите се опет са мном – јер за такве дрипце није наша рударска уметност.

26 А да би ти, тупавче, знао зашто те називам дрипцем, то ти кажем: зато што јеси! – А и то је твоја велика срећа – јер да си мало мање глуп него што јеси по природи, или како барем изгледаш, онда би уместо одговора окусио овај чекић, па би могао да кажеш како ти је пријао. – Разумеш ли такво!?"

27 На то Тубалкајин опет дигну свој чекић на раме и хтеде да иде.

28 Но Кизехел дигну своју руку увис и загрме: "Тубалкајине! Ја ти кажем, ти остајеш, амин!"

377

1 Како Тубалкајин чу такве чврсте речи од Кизехела, побоја се мало почетком – јер на први поглед није очекивао толико храбрости у странца. Зато мало застаде са својим повратком, опет се охрабри па рече мало подозриво:

2 "Да нећеш са својом медвеђом риком да измениш моју вољу и да ме учиниш теби послушним слугом?

3 Могу само да ти се смејем, ти јадниче с планина! Да сматрам да је вредно, онда бих ти зато дао да окусиш чврстоћу наших маљева. Али пошто моћни лав не лови муве, што сам стварно већ чешће посматрао код моје две животиње које сам живе ухватио, то ни ја нећу да се бавим с таквом гадијом! – Разумеш, дрипче, и чини сада шта хоћеш; а ја идем."

4 Ту Тубалкајин опет хтеде да пође, али узалуд – јер Кизехелова реч и воља из Мене укочи ноге рударског мајстора тако да тај не би у стању ни мало да их помери.

5 Како Тубалкајин то примети, позва себи свога оца Ламеха и рече му кришом и прилично сметен: "Чуј, шта је са мном када не могу да померим ни једну ногу? – Дај помози, иначе ћу бедно да изгледам пред овим сировим планинским глупацима још поврх тога."

6 И Ламех рече на то Тубалкајину: "Зар ти нисам предходно рекао: Чувај се да ти чекић не постане претежак. – Гле, твој отац је тачно прорекао. Зато гледај како ћеш се снаћи с овим посланицима великог Бога.

7 Сада ти не смем више рећи, али то можеш да знаш да се не ваља свађати с онима којима су стихије послушне на миг.

8 Сада знате довољно и ти за себе скоро превише. Зато гледај како ћеш се изједначити с оним коме си показао тежину свог чекића."

9 Ту Тубалкајин силно стукну те размишљаше тамо вамо шта да чини.

10 Коначно пак помисли: "Да се са овим, значи, весницима Божјим може постићи нешта на силу, онда би то сигурно применио мој отац Ламех, према коме сам ја био само нежно јагње и још јесам.

11 А он сада говори тако да је отуд јасно да ни он ништа не може против њих.

12 О оче Ламеше! Сада те тек разумем – ти си сам побеђен!

13 Да, с тог становишта биће да ми је мој чекић мало претежак, и зато ће овде ваљда бити упутније и боље да се послужим политиком и међутим да се повинујем док не дуне други ветар.

14 Значи тако ћу и урадити, па пошто-пото!"

15 Ту се он обрати Кизехелу и упути му следеће речи: "Човече са планина! Зар с тобом не може да се рекне реч која би ти била угоднија да помиримо моју и твоју вољу?"

16 И Кизехел му узврати: "О, не само једна, него цела гомила, али не из разлога из ког хоћеш да говориш са мном! – Код мене је све пуна озбиљност и пуна истина; из Божјег вечног поретка проистичу моје речи и моји поступци.

17 Ако дакле са мном хоћеш да говориш корисно, онда мораш да говориш с потпуном, унутарњом озбиљношћу, а не због политике, иначе је свака твоја реч узалуд.

18 Људе попут тебе можеш обманути својом политиком, али људима као што смо ми такво што је страно – јер они виде посредством милости Божје у срца и знају све до атома шта се у њему збива. Зато је и немогуће обманути их путем световне политике.

19 Разумеш ли такво? – Ја ти кажем разуми и премисли тачно – јер нећеш ово место напустити све док не истераш сву политику из свога срца! – Обрати пажњу на то и разуми ваљано, амин."

378

1 Када по овим речима Кизехеловим Тубалкајин примети да се путем политике баш ништа не може постићи, то сав зачуђен у себи поче да размишља и рече у себи овако:

2 "Ова ствар изгледа бива све озбиљнија. Шта чинити? Ноге су ми укочене, да побегнем према томе не иде никако.

3 Претварати се, политика овде је на најгорем месту – јер где те ситно прозиру као кап воде волео бих да познајем оног који би у таквим околностима стигао даље с бедном политиком.

4 То је све тачно; али шта мени, сада невољнику, преостаје?

5 То је сасвим друго питање. Да нећу ову чудну планинску момчад да замолим за опроштај због мог нешта грубог понашања према њима?

6 Ја, краљев син, мајстор с металима, од кога једино сада зависи сва добробит и невоља целог народа и државе?

7 Не, не, то би ипак било мало превише и отерало би ову ствар предалеко.

8 Моћан краљевски син да моли? – Није него!

9 Али шта да радим? – Најпре рече да све узмем с пуном озбиљношћу, онда могу с њим да говорим колико хоћу. Али коначно и рече да ово место нећу да напустим све док задња мрвица политике не нестане из мене. – Ево, нашао сам већ! – Мени је потпуно озбиљно да напустим ово место и да се вратим свом рударском и металском занимању.

10 Иза тога сигурно није скривена политика? – Према томе могу га на најлакши начин узети за реч. А уколико ме ни онда не пусти, онда га на месту могу окривити за лаж и оптужити га за хулника свога Бога пошто је јавно о себи изјавио да је код њега све пуна озбиљност и пуна истина у свакој његовој речи и његовом поступку из вечног поретка Божјег.

11 О – ево, сетио сам се! Будем ли опет на слободној нози, онда може за мном послати шест хиљада жена, а Тубалкајин неће мрднути из својих великих радионица."

12 Ту му Кизехел упадну у мисли те му рече: "Тубалкајине! – Реци ми шта држиш горим: политику људи или лукавство змија?"

13 Ту Тубалкајин стукни силно и не знађаше шта да одговори на ово питање, па према томе ћуташе одвећ сметен.

14 Кизехел пак говораше даље и рече: "Пошто си видео да са мном и свом овом мојом браћом не можеш ништа постићи путем политике, то си се бацио у загрљај препреденог лукавства змија.

15 Да ти је сигурно озбиљно стало да ти се покрену ноге, у то нема сумње; али уколико хоћеш да ме ухватиш овом својом једино себичном истином, ту се силно вараш – јер када већ злобом првог степена ништа не можеш постићи против мене, шта ли ће ти тек користити други нижи степен?

16 Зар мислиш да ћу постати хулник Бога ако не покренем твоје ноге лукавства твог ради?

17 О нипошто – јер ја знам Бога и не чиним ништа осим само што ме Његов свети дух приморава да чиним по мојој вољи која је сасвим предана једино Њему.

18 Зато ја услед твог препреденог лукавства још не постајем богохулником. Али зато јеси ти пошто хоћеш да обманеш не мене, него једино Духа Божјег, уколико би ти само било могуће.

19 Ја ти кажем: Да ти ниси паганин и слуга змаја, скупо би те стајала та намера.

20 Ти пак не познајеш једино истиног Бога, зато ти се таква мисао и може прѐзрети уколико је озбиљно зажалиш.

21 А уколико хоћеш да се избавиш, обрати се једино истином вечном Богу, Кога ти је још твоја мати објављивала из уста Фаракова, а не мени – јер нисам ти ја укочио ноге, него Божја милост.

22 Ја сам само човек као ти, али човек по вољи Божјој и признајем своју потпуну ништавност пред Њим.

23 Буди ти исто тако и чини што ја чиним. Препознај своју велику неразумност, препознај своју кривицу, препознај Бога, тако ћеш бити слободан.

24 Разуми такво и чини по том, амин."

379

1 По тим речима Кизехеловим Тубалкајин силно стукну – јер да је Кизехел могао да завири у њега, то му више не би страно, али да је Кизехел тачно могао знати за сваку поједину мисао која се појави у његовој души, то за нашег Тубалкајина беше ипак мало превише те сада не знађаше како да се снађе.

2 Тако он мозгаше неко време пред собом као нем. После неког времена тек се опет обрати Кизехелу те му упути следеће речи, наиме говорећи:

3 "Чуј, ти – према томе велики и моћни весниче Бога Фараковог нама становницима Дубине, мени је овај мој положај веома непријатан. Учини да поново будем слободан, па ћу отворено говорити с тобом – јер гле, ово спутање ми је силно неугодно и у том стању нисам кадар да говорим слободну реч с тобом.

4 Ако са својом уметношћу треба да ти користим, онда морам да будем слободан, иначе си ме овако или онако узалуд звао овамо.

5 Ако сам се понео према теби нешта грубо, онда ти и разлог из узрока сигурно неће бити непознат из којег можеш знати шта мислим у себи.

6 Гле, сигурно није мала ствар када изгубиш своју иоле лепу а и драгу жену? – Ти сигурно знаш боље од мене.

7 Но све ћу заборавити ако ме опет ослободиш и да могу с тобом да говорим отворено."

8 Ту Кизехел оде до Тубалкајина, зграби његову руку те му рече:

9 "Тубалкајине, у име Божје, једино истиног свемоћног великог Бога, кажем ти: Буди слободан и ходи и поступај право; да буде!"

10 Сместа Тубалкајин буде слободан и могаше ићи као пре, и Кизехел рече затим њему: "Гле, сада си слободан, шта ћеш сада чинити?"

11 И Тубалкајин узврати: "Онда чуј: Прво да буде да ти место мене славиш и хвалиш свемоћног Бога зато што је теби и мени био тако милостив и ослободио ме је твојом речју. А затим ми коначно повери до чега ти је стало како бих могао чинити зашта си ме звао. Па када ти послужим на твоје задовољство, онда раднику нећеш ни ускратити малу награду.

12 Гле, то је све што сада хоћу чинити и шта тражим.

13 Но тиме ништа нисам хтео да ти назначим – јер си ти моћан и мудар.

14 Одмери према томе ове моје речи па заповеди по својој мудрости, и ја ћу ти служити у том."

15 И Кизехел упита Тубалкајина даље те му рече: "И у чему да се састоји твоја мала награда? – Реци нама свима – јер гле, такво знамо итекако да сваки радник заслужује своју награду. – Зато изложи прецизније.

16 И Тубалкајин му рече: "Шта да говорим пуно. Ти читаш ионако у моме срцу шта му недостаје. – Ја сам сам од дана губитка моје слатке жене Наеме.

17 Не захтевам Наему јер је она за мене изгубљена. Али другу жену ми додели, и наградио си ме на највеће задовољство мога срца."

18 И Кизехел рече на то Тубалкајину: "Добро, биће ти по твојој жељи и то још данас у кући твога оца.

19 А када будеш имао ту награду, хоћеш ли онда већ бити сасвим задовољан?"

20 Ту Тубалкајин стукну, неко време, прибра се коначно те рече: "О – имало би још нешта – али то није за нас становнике Дубине."

21 И Кизехел рече на то: "Да, уради добро своју ствар. Заиста, ако свој посао урадиш из љубави према Богу, онда ћеш ступити и на Висине и видети и разговарати с праоцем Адамом и праматером Евом и видећеш све праоце, јединог првосвештеника Хеноха и укрепићеш се у кухињи Пуристе.

22 Но, овде до наших ногу лежи сирова руда, посматрај. Ово да ми топиш, затим да искујеш у лим како бисмо тиме покрили храм Јеховин.

23 Гле, то је све шта тражим од тебе. Зато дај се на посао, амин."

380

1 Ту Тубалкајин паде на своје лице пред Кизехелом и поче славити Бога овако: "Велики, свемоћни, мени још непознати Боже! – Моје срце мрда силно испуњено врелом захвалношћу и хвалом. Ма хтео бих да Те славим и хвалим преко сваке мере целог мог живота. Али ја сам као потпуно слеп и глув – јер ја не знам где си Ти и осим речи шапутања моје уцвељене и плашљиве матере никада нисам ништа чуо о Теби.

2 Зато буди мени сиротом и слабом пред Тобом и Твоме народу милостив и дај да те пред собом и у себи препознам, гледам и чујем онако како јеси и где јеси за човека земље.

3 Дај да Те чујем, гледам и препознам како бих Те доликујући славио, хвалио, обожавао и узносио. Гле, ја дашта видим Твоја дела и посматрам их с великим задовољством, а не ретко опет с великим страхом. Твоја моћна деца стоје преда мном. Тако видим дашта дела, али велики Уметник ми је стран, и видим безбројна створења. А где си Ти, о Творче, како бих ти принео моју хвалу?

4 Своју моћну децу си послао доле к нама у Дубину као спасоносне веснике. Јест, они су лично овде, говоре о Теби, сведоче о Теби и поступају у Твоме најсветијем имену. А где си Ти, о најсветији Оче такве деце?

5 Тебе, тебе хтео бих ближе да знам! Сиђи, сиђи и к нама сиротим грешницима! Мада смо произишли из Кајина, оца греха и суда, ипак је и он произишао из Твога сина Адама.

6 Био он и недостојан Твог смиловања пошто си Ти сувише свет, а шта ми можемо зато што смо постали његови потомци.

7 Зато буди нам милостив и милосрдан и остави нам само један зрак милости, али из Тебе, савршено једино из Тебе пошаљи нам како бисмо могли савршено у нама сазнати какав јеси и где јеси – да бисмо једино Тебе могли славити и хваллити.

8 Будемо ли Те онда славили и хвалили и као грешници, о Господе, нећеш нас због тога одбацити зато што смо из греха у грех рођени.

9 Гле, ноћ је ноћ, и сва њена безбројна светила су ужасно слаба према само једном једином најслабијем зраку из сунца.

10 Као Отац ове Твоје деце која сада као звезде обасјавају нашу црну ноћ пошаљи нам само један најслабији зрак из Тебе и наша грешна ноћ ће се сигурно претворити у светао дан.

11 Јест, наша ноћ јесте и остаје ноћ упркос ових дивних звезда. Али само један зрак из Тебе, и наша ноћ престаје бити ноћ и ми ћемо на дану Твоје велике славе хвалити и славити Тебе и сва наша колена и срца, која су крута од ноћи, најдубље ће се савити пред Твојим најсветијим именом.

12 Гле, ја Тубалкајин, син ноћи лежи овде пред Тобом у прашини своје ништавности! Грешник Те преклиње за милост и смиловање, хоће да Те слави и хвали, али не познаје Тебе. Зато дај да Те он упозна!"

13 По тим речима он ућута и плакаше у прашину земље.

14 Кизехел се пак сагну до земље, дигну Тубалкајина па му рече: "Тубалкајине! Значи и ти си нам постао брат!"

15 Тада Кизехел усмери своје очи навише и рече како следи:

16 "О Оче! Славим и хвалим Тебе у овом новом брату! Једино ти сам јеси извршио дело и подарио си нам и у Тубалкајину новог дивног брата. Ниси га Ти узалуд већ од вечности изабрао како би чистио злато земље и да га чини савитљивим и гипким.

17 Јер Ти си предвидео да нам кроз њега постане нов диван брат који племенити метал земље у ватри не само треба да учини да га гледамо умилно и витко него пре свега ће да буди метал у срцима људи у великој ватреној ревности своје љубави према Теби да га учини гипким, савитљивим, па затим да се гледа умилно.

18 Зато Теби сва слава, сва хвала и сва наша љубав!

19 О Оче, гле, овај нови брат је, пак, још слеп и не може да Те види! Зато ако хоћеш да изволиш најмилостивије да услишиш његову молбу.

20 Ако би била Твоја света воља, хоћеш ли ову моју молбу услишити и подарити му зрак Твоје милости у његово срце, које је обраћено Теби пуно ужарене љубави и чежње према Теби, свети Оче.

21 О услиши нас, услиши нас! Твоје свето име да се свети и Твоја воља да буде свагда и вечно, амин."

22 Ове Кизехелове речи Тубалкајину као и Ламеху сасвим сломише срце, тако да обојица стадоше гласно плакати. После пак мало времена спусти се пред ово друштво светао облак, и Ламех и Тубалкајин не знађаше шта ће отуд бити, зато се и почеше силно плашити.

23 Но обрзо из облака проговори очински глас: "Тубалкајине, гле, Онај Кога не познајеш сада је пред тобом, Отац људи и свемоћни Творац свих ствари.

24 Чуј, погледао сам твоје срце и нашао сам га очишћеним. Зато и да се пробудиш за вечно из своје ноћи. Једног духа из Мене ћу положити у твоје срце, тај ће те водити у сву мудрост.

25 Будући да су пак Моји весници још овде, слушај њих – јер они ће тог духа у теби пробудити. Прослави Моје име, и Ја ћу теби и свем народу бити милостив – јер Ја сам свет, свет, свет вечно и бескрајно, амин."

26 Затим облак нестаде, и сви падоше на своја лица, и дадоше Богу част у свој понизности и скрушењу свога срца.

381

1 Након што тако слављаху и хваљаху Бога око сат времена, дигну се коначно Кизехел по унутрашњој заповести те рече осталима:

2 "У имену јединог свемоћног Бога кажем вам: Устаните заједно са мном – јер тако је света воља Оног Који је био пред нама и који је говорио речи живота, милости и смиловања."

3 И сви усташе на позив Кизехелов. Пошто се пак сви укрепљени и одвећ утешени дигоше са тла, тада се и Кизехел сместа обрати Тубалкајину те му рече:

4 "Брате Тубалкајине, чуј, пошто је Господња воља можеш позвати своје раднике и показати им посао, и нека одмах почну и нека раде целу ноћ.

5 Онако како су топили руду планина посредством камене соли и јаке ватре, нека топе и ову руду. Па када буду имали грумене чистог метала у великој количини, тек онда нека престану да топе.

6 А погодна велика количина нека буде седамнаест стотина грумена. Тако одреди ствар, амин."

7 И Тубалкајин сместа позва велико људство својих радника, показа им сирову руду, па их подучи како да се лате да исту топе и обликују у округле грумене.

8 Чим радници такво сасвим схватише, тада га упита његов главни пословођа:

9 "Господине и племенити господару, све је добро и ваљано показано. Једино дозволи да те питам и не срди се на мене ако ти поставим питање и с понизним поштовањем кажем: Имамо радника у довољном броју и руде има у великом обиљу, али откуд да узмемо дрва и со? – јер без ње не можемо да топимо.

10 Да ли да донесемо овамо наша дрва и да користимо нашу со или све то има да узмемо из града?"

11 И Тубалкајин рече пословођи: "Чуј, ако сам преузео посао, онда сам га преузео целог, уз то припада и дрва и со.

12 А ја ти кажем: Не само дрва и со, него и следовање подмирујем. А исто тако и плату.

13 Зато донесите све овамо шта је потребно за рад и гледајте да почнемо најкасније за сат времена. Односно, чим се сунце спусти испод планина, већ мора да делује ватра.

14 Ископајте барем сто јама дубоких три педља за ложење руде и нека за то приступе свих две хиљаде радника. Тако ће с новим благословом јединог истиног свемоћног Бога дело добро напредовати.

15 Зато дај да сто радника одмах копају јаме; двеста нека донесу дрва; двеста со; сто да донесу храну; двеста нека копају сирову руду, и двеста нека руду пеку и топе. Па када се једна јама напуни, онда нека се хлади тридесет маха руке. Затим узми грумен из јаме и одмах почни с новим ложењем.

16 Ако према томе марљиво радите целе ноћи, онда ћемо до ујутру овог метала имати у сасвим довољним количинама.

17 Затим ћемо сутра донети овамо тешке чекиће с ножном полугом, и пре него што зађе сунце има грумене да истерамо у љупке плоче.

18 Сада знаш све, иди и поступи, нека буде!"

19 Сместа се пословођа даде на посао и Кизехел затим рече Тубалкајину: "Брате! Добро си све одредио; зато нека ти је благословљено дело! – Заиста ти кажем, сутра ћеш гледати чуда – јер твоји радници ће произвести толико метала да ћеш се јежити гледајући га.

20 Али нећемо сада више о томе – јер је сада све сређено.

21 Ти, брате Ламеше, узми плочу и иди на челу, а ми ћемо следити за тобом у твоју кућу. Тамо ћемо ову светињу чувати до довршења храма. Бићемо сви твоји гости а ти наш брат и домаћин.

22 За твојом трпезом ћемо јести и у твоме дому славити пресвето име најљубазнијег Оца свих људи.

23 Ти, брате Тубалкајине, да идеш поред мене и још данас у кући свога оца да примиш погођену награду – јер ти знаш да у дому твога оца има велик број жена и слушкиња. Гле, оне су сада све очишћене и теби ће из великог броја припасти права. Тако дајмо се тамо, амин."

24 Сместа Ламех с највећим страхопоштовањем и љубављу зграби светињу и пође напред, и Тубалкајин уз Кизехела и остали весници за њим.

25 Како се приближише граду, пође им у сусрет велико мноштво народа, и викаху: "Слава Богу на висини зато што је Ламеха учинио правим краљем!" – И тако народ узвикиваше још дуго у ноћ.

26 А Ламех би ганут тако да плакаше гласно.

382

1 Како ступише у резиденцију Ламехову, пођоше им у сусрет све жене и слушкиње, падоше пред њима на колена и слављаху застртим лицима име написано на каменој плочи коју Ламех ношаше.

2 Кизехел пак рече Сетлахему: "Брате, погледај жене! – По својој речи у себи поступи с њима!"

3 И Сетлахем одмах наложи женама и слушкињама да устану па им рече даље:

4 "Идите и спремите добар обед, дајте да се данас закоље јагње и да се ваљано спреми за новог краља и утовљено теле да се спреми за новог младожењу и његову невесту.

5 Исто тако се постарајте за хлеб и за племените плодове, и нека не недостају добра и чиста пића.

6 Тако идите до оставара и спремите све то најукрасније, амин."

7 И жене и слушкиње пожурише и постараше се за све наложено.

8 Када пак затим цело друштво ступи у велику краљевску дворану, тада Ламех стаде и рече Кизехелу: "Велики, моћни пријатељу и сасвим истински и праведни посланиче свемоћног великог Бога, гле, сада се јежим сасвим и скроз при погледу мог ранијег гнусног владарског престола и поново се појављују све моје гнусобе у мојој души као што се тешки олујни облаци појављују у спарној ноћи из великих вода.

9 Не би ли ти било угодно да избегнемо ову дворану и узмемо другу велику одају која би ми се чинила пријатнијом од ове, где сам просто давао да будем обожаван као један бог.

10 И баш с овог престола, којег су подигле крваве сузе сиротог народа, још сам уз то давао најсвирепије тајне и јавне заповести.

11 О пријатељу, ако би зато теби било угодно, онда бих те молио свом својом снагом, како рекох, да узмемо другу одају."

12 Кизехел пак узврати Ламеху те рече: "Брате! – Баш ово је најподеснија одаја овог твог целог двора.

13 Ако хоћеш сасвим да оздравиш у своме срцу и своме духу, онда мораш своје срце и сасвим да очистиш од старе погани. Tо, пак, можеш привести у дело само тако што ће се твој дух све више распалити и својим огњем изјести сву поган у твоме срцу.

14 А да ли дух згодније може да се доведе до распаљења осим баш притиском са свих страна, што се постиже пробуђеним теретом твојих почињених зверстава?

15 А ти сада у овој одаји примећујеш тај тегобан притисак, а и то је баш оно што врло чежњиво треба да желиш. Зла сећања те притискају, и то је добро – јер баш тај притисак ће те ослободити.

16 Гле, шта да учиниш? – Можеш ли променити шта се десило? Можеш ли се икада ослободити својих дела? – Ја ти кажем, драги брате, такво ти је вечно немогуће све докле бежиш од сећања твог осећања на њих.

17 Само једно може да ослободи твоје срце па тако и твога духа, и то једно јесте истина.

18 Њу мораш тражити у свему, тако ће њен огањ изјести поган у теби, па ћеш ходити слободним духом. Слободног духа ћеш тек сасвим спознати шта је заправо грех и како је Господу веома лако да ти отпусти све твоје грехе, био им број већи од траве на земљи и песка у мору.

19 Тако ћемо остати у овој одаји и ову плочу међутим поставити на празнично украшени престо ради знака Коме убудуће заправо треба да припада владарско престоље.

20 И према томе однеси плочу до престоља и постави је тамо. Тамо да остане до довршења храма, амин."

21 И Ламех се задовољи и учини сместа што му Кизехел наложи, и затим слављаше и хваљаше свето име на плочи.

383

1 Ламех пак нађе велико осећање угодности обожавајући свето име, тако да не хтеде устати – јер што више све дубље и дубље обузимаше име тим више бејаше обузиман у срцу и духу, и стога не узмогну раставити се од места где га љубав према Богу тако силно стаде везивати.

2 Кизехел му пак остави узвишено задовољство његовог духа како би се све више учврстио у моћној живој љубави према Богу.

3 А пошто Тубалкајин виде такво, зачуди се своме оцу Ламеху и рече Кизехелу:

4 "Чуј, велики моћни пријатељу и брате по твојој речи, заиста, да ми је неко рекао: сутра ће из земље изнићи дрво које ће својим гранама до вечери досећи небески свод, онда бих такво што пре држао могућим од оваквог изненадног преобраћаја мога оца.

5 Једва да је протекло осам дана од када се Ламех заклео да ће уништити небо и сву земљу, а сада лежи скрушен у прашини пред Оним што је тако језиво горко проклео.

6 Заиста, то је највеће чудо које земља има да покаже заједно са својим постањем са свим што је у њој, на њој и преко ње.

7 Јест, кажем ти моћни пријатељу и брате, да си својом силом преместио горе, не би ме тиме толико силно уверио у своје чисто божанско послање до управо овим нечувеним чудом.

8 Јест, сада тек верујем сасвим да вас је чисто Бог послао овамо – јер она чуда напољу су ме сигурно шчепала, али уверила ме нису толико – јер сувише брзо су уследила једна за другом тако да нисам знао куда да се окренем, него једино сам био приморан као потпуно побеђен и морао сам се повиновати гоњен својом немоћи и принудним убеђењем.

9 Сада се пак буди моја слободна воља па тако нисам више принуђени присталица свега оног што сте нас већ учили и сигурно ћете још и даље учити, него сада хоћу слободно из себе самог што хоћете из најсветије воље свемоћног Бога.

10 Зато дајте сада и мени да одем до престола и да тамо учиним онако како сада чини мој отац Ламех, што подиже душу. Ваша воља у Богу да буде."

11 И Кизехел узврати Тубалкајину: "Брате! Такво је ваљано и право од тебе. Иди тамо и укрепи се за долазеће искушење – јер онога коме отац помогне чудом, тог затим проверава јаче него оног који се Њему обратио само речју.

12 Ја ти кажем: све најпре мора проћи кроз огањ да би се приближило Богу у срцу и у духу. Ти си истина обраћен и Ламех је такође, и то на чудесан начин, али у том стању обраћања ви сте још налик руди која се налази сирова у земљи и у неку руку треба је посматрати њезином нечистоћом. Да би руда постала чврста и корисна, мора проћи кроз ватру.

13 Гле, тако ћете и ти и Ламех још морати проћи кроз ватру и њом се сасвим истопити пре него што досегнете истинску чврстоћу у вери, љубави и оданости према Богу.

14 Зато ти ваља такође отићи тамо да се једнако твоме оцу укрепиш за сваку могућу долазећу и сигурно очекујућу проверу одозго."

15 Ове речи поплашише Тубалкајина толико много да се стаде трести и на послетку једва изусти муцајући питање:

16 "О пријатељу! – – зар – ћемо – ја – и – отац Ламех – морати – да – горимо – у – ватри?"

17 И Кизехел узврати: "О како неразумно помишљаш!

18 Ни једна искра неће дотаћи ваше тело; али огањ ваше љубави према Богу најпре ће вас морати изјести у свим вашим земаљским склоностима које још приањају скривено у вама. Тек тада, како рекох, можете се приближити Богу, и сав ваш грех ће се узети од вас, онако како је узет од мене пошто и ја бејах грешник пред Богом.

19 И ја сам се обратио чудом па сам затим морао издржати јак огањ, и сада још издржавам. Тако ћете и ви проћи. Зато само иди расположено до свог оца и чини исто како он сада чини. Тако ћеш наћи много укрепљујуће милости па ћеш тако провере које долазе лако и с ведрим расположењем издржати, амин."

384

1 И Тубалкајин сместа с радосним расположењем оде до свога Оца Ламеха, баци се тамо на лице, премишљаше све своје раније делање, чињење, па потом у обиљу кајања свога срца замоли сада спознатог једино истинског Бога да опрости све оне поступке које је починио против итекако осетних опомена свога срца.

2 Добрих сат времена трајаше преузношење најсветијег имена када се коначно врло окрепљени Ламех опет дигну и пред престолом узвикну: "Изборио сам се, извојевао сам велику победу!

3 О чујте, народи сви! Господ, бескрајно свемоћни Творац неба и земље, вечно велики Бог, о Кога смо се сви најужасније огрешили, погледао нас је и због наше велике слепоће поништио је праведан суд који би нас све на вечно прогутао у смрт.

4 Зато хоћу да ликујем целог мог живота зато што је Господ тако милостив и пун највећег стрпљења, дуготрпељивости, љубави и смиловања.

5 Силно велика је била моја злоба и ја сам с њом хтео продрети у небеса живота – али из моје злобе је Господ препознао моју беду и смиловао ми се.

6 Зато нека је једино Њему вечно сада и даље сва моја хвала.

7 О Господе, хоћу даље да Те славим с хиљаду језика зато што си тако милостив, благ и милосрдан.

8 О, мој бедни престоле! – Моје седиште моћи закона за зверства, моја највернија сразмеро! – Шта си био! – И – шта си сада! – С тебе проклех оно што сада носиш.

9 О Господе! – Колика ли мора да је Твоја доброта? Колика ли Твоја љубав? Када трпиш и подносиш да гледаш како Твоје свето име носи иста столица – столица која беше носилац толиких, јест, безбројних зверстава!

10 О, зато хвали, душе мој, Господа зато што је Он тако неизрециво добар вечно!

11 Господе, љубазно праведни! Шта да чиним како се негда пред Тобом не бих појавио толико грдним?

12 О, дај објави ми милостиво преко Твојих слугу; али само уколико је Твоја воља. По мојој вољи нека се од сада ништа више не догађа – јер ја сам спознао немоћ моје воље и сву њену злобу; зато се сада ње гадим.

13 Зато сада више немам воље. Зато нека свагда буде само Твоја свемоћна и најсветија воља!"

14 По тим речима Кизехел брзо крену до Ламеха, загрли га те му рече:

15 "Брате! Драги брате! – Када би знао колико се срдачно радујемо сви ми тобом, заиста, тежак би ти постао живот!

16 Али у то буди сасвим сигуран: Ако останеш упоран како си почео, онда ће границе чисто нестати између Висине и Дубине које су дуго постојале. Може се и збити да ће се најсветијем Оцу допасти да и вама пошаље првосвештеника Хеноха, кога је Он сам поставио, како би вас учио да ходите путем љубави.

17 Брате! Кажем ти, у имену Оног Који нас је све позвао теби, када се храм доврши, онда ћеш ти и твој син Тубалкајин међу нама ступити на свете Висине, где ћеш тек са свим изобиљем спознати истински живот за тебе и сав твој народ и сасвим га присвојити. Зато устрај у томе да Господња воља остане једино твоја, па си према томе и на твоје питање сазнао Господњу вољу преко мене, Који ти овим одговара:

18 "Тако поступај, и Ја ћу те посветити на Висини Моје деце!"

19 На то обавештење Ламех би ван себе од радости заједно са Тубалкајином који се управо подиже. Дуго не могаше говорити – јер ово сувише узвишено обречење скоро му укочи језик.

20 После тек неког времена опет се прибра, па рече: "О пријатељу, о брате! – Шта си рекао? – Ноге једног највећег грешника такође ће једном смети ступити на посвећене Висине? Моје од зверстава скоро ослепеле очи још једном да гледају велико величанство деце свемоћнога Бога?

21 И с мојим рукама с којих капље крв моје браће и мог сиротог народа да смем да дирнем руб хаљине оних који су рођени из Бога? – – Не, не! – Никако, брате!

22 Такве милости се Ламех вечно никада не може удостојити само у најмањем делу. – Зато, о пријатељи и браћо, доделите ми други одговор – јер заиста, одвећ заиста, тај одговор није за грешника – као што сам ја."

23 И Кизехел на то узврати Ламеху: "О брате! – Гле, и ја сам био велик и прост грешник пред Богом у мојој наслеђеној светлосној сфери сигурно ништа мање него ти у твојој наслеђеној великој слепоћи.

24 Чим сам пак признао своју велику кривицу пред Њим, прељубазним Оцем, након што ме је Својом бескрајном милошћу и смиловањем предусрео, тада ме најсветији Отац ухвати Својим најмоћнијим рукама, усправи црва у прашини пред Њим, опрости му сасвим његову велику кривицу и испуни га зато силом вечног живота.

25 Гле, брате! Тако прељубазни Отац поступа с грешником који Му се покајнички обраћа.

26 Зато остани код тог одговора и буди пун највеће утехе – јер неће се променити ни цртица на томе. Шта Господ каже, то вечно остаје онако како Он каже.

27 Њему нека је зато сва част, сва хвала и сва наша љубав вечно – јер једино Он је достојан узети од нас сву хвалу, сву славу, све обожавање и сву љубав, и Његова вечна воља да буде вечно, амин."

385

1 Не треба овде ближе споменути у какво блаженство су ова двојица пребачена преко задњих речи Кизехелових – јер се лако може препознати из претходног. Зато ћемо се одмах окренути једној другој појави. Та се појава овде неће много разликовати од Понтија Пилата у такозваном Симболу вере, међутим то овде не смета – јер и она припада поретку ствари. Каква ли према томе беше та појава? Само стрпљења, доћи ће још доста рано.

2 Ви знате шта је раније Кизехел најавио Тубалкајину, наиме, поједина искушења и провере и чистећи и учвршћујући огањ. Гле, то је шта се овде најпре појављује.

3 Веома добро знате какав је раније био Ламех и чији одани слуга. Све докле непријатељ живота још примећује да не прети стварна опасност његовом плену који му се чини одвећ сигурним, дотле га много ни не брину сва преобраћања.

4 А када види и врло добро почиње да опажа да прети опасност да му умакне плен, онда и сместа почиње силно да мрда и да се бори за своју умишљену својину.

5 И управо то беше и овде случај као што је у садашње време код веома много људи случај који су допустили да их он, велики непријатељ живота, у било шта уплете.

6 Такви људи су често као сама врлина, једино што још обично имају једну слабу страну. Међутим, не знају да је та слаба страна заправо једна толико јака страна, да она, када се само малко такне, одмах савладава све добре стране и најлакше их побеђује и повлачи за собом.

7 Ако се некоме ово чини претерано, тај нека само једном такне такву слабу страну код једног јунака врлине, па ће веома брзо наћи и необориво сазнати колико је јака таква слаба страна.

8 Ја ћу навести и један пример како бих ову важну ствар више обасјао. Узмимо човека који је себе у свему могућем већ савладао. Али једну слабу страну ипак има, но на њу уопште не обраћа пажњу због њене незнатности – јер она се састоји само у томе да понекад радо посећује некога, а и прилично се радује када га неко посећује. Ова ствар се чини најбезазленијом уопште.

9 Али ако ћемо боље да расветлимо ову слабу страну, онда она није ништа друго до чврсто уже Сотоне.

10 Тај тачно посматра, када је једном повезан с неким, када се духу човека приближава нешто посебно коренито спасоносно.

11 Уколико је то случај, онда повуче за то уже. Слаба страна постаје јаком и наш јунак врлине иде са свим својим осталим обиљем врлине онамо куда га вуче слаба страна и на тај начин свагда пропута добру прилику у којој сам га Ја могао посетити ближе ради његовог посвећења. Таква слаба страна човеку остаје често до гроба, што је дашта прилично тужно.

12 Тако је и наш Ламех имао још гомилу таквих слабих страна које му при његовом обраћању нису биле вредне да на њих обрати пажњу.

13 Пошто је пак његова љубав према Мени одједном постала силна, тако је у огњу те љубави и рђава ужад патила тако што их је огањ прогорео надвоје, па непријатељ живота онда више ништа није имао чиме је свој сигурно умишљен плен могао да држи и вуче. Шта је ту требало учинити?

14 Ништа осим лукавства и при неуспеху истог применити силу.

15 И тако се догоди – када се Кизехел са овом двојицом приближи осталој шесторици – тада одједном Наеме упаде као очајна кроз врата, запомагаше неко време рукама и викаше, након што се мало прибра, гласом очајне:

16 "Оче Ламеше! – Ти си издат и изгубљен! – – Ја сам на Висини све чула коју замку су ти поставили!

17 Зато сам пожурила, не марећи за свој живот, док су ме гонили лавови, тигрови и становници планина, да ти још на време пренесем безочан план.

18 Али – закаснила сам! Јер, како видим, већ си плен страшних горских чаробњака!

19 Зар ниси у својој мудрости увидео да је са планина увек долазила сва невоља на нас; а ипак си дао да те овај пут тако ужасно заведу и да те одвуку у страшну замку твоје пропасти!"

20 Ту се окрену, погледа Тубалкајина и силно крикну: "Тубалкајине, брате мој, мужу мој!! – – И ти жрва најсрамније издаје!! – Да – и ти! – Сада је све изгубљено!!

21 Убијте ме, убијте ме – да не морам с вама да будем сведок ваше страшне пропасти!!"

22 Ту се промени и Ламехов лик, а Тубалкајин стисну песнице од пробуђене срдње и повика коначно громовитим гласом: "Такви Јеховини весници сте ви!? – О ви изметино пакла! – Да, да – на планине сте хтели да нас одведете зато што вам се чини да вашом ђаволком науком овде не можете сасвим да нас савладате! – Не, нећете!

23 Хвала теби, моја вредна жено, на овој вести! Тубалкајин ће знати да се супротстави таквој подлости!"

24 Ламех пак рече Тубалкајину: "Сине, пре него што поступимо, хоћемо да саслушамо и другу страну. Зато се смири – јер ко зна да то није можда искушење?

25 Па тако питам вас, весници, кажите ми како стоје ствари? Откријте ми ову загонетку, или ћу одступити и бићу шта сам био, и у огњу непоколебљив краљ како не бисте срамно однели победу нада мном и мојим јаким народом.

26 Дакле говорите, или моја клетва да погоди свако влакно вашег бића, амин."

386 (2.200)

1 Кизехел, пак, који беше добро обавештен у чему ће се састојати ово прво искушење, погледа чврсто Ламеха и Тубалкајина, па коначно рече обојици:

2 "Верујете ли да ствар стоји овако како вам је објавила ова Наеме?"

3 И Ламех му одмах упадну нешта жестоко у реч: "Мислиш ли да не познајем своју кћер? Какву корист би имала да ме лаже? – Она је моја дивна кћи и као таква ми је увек говорила истину. Шта према томе значи твоје питање?"

4 И Кизехел рече на то Ламеху као и Тубалкајину: "Добро, ако је држите правом Наемом, онда останите при свом убеђењу.

5 Али планине ће се онда опет затворити и нико од вас више неће видети истинску Наему. Градња храма ће изостати и ону пресвету плочу тамо ћу одмах лично изнети из ове ваше куће и понети на Висину.

6 Верујте или нама или овој Наеми! Како пак верујете, тако ће вам и бити. Сада су вам подједнако отворена врата живота и смрти. Останемо ли код вас, остаје и живот код вас. Остане ли пак ова Наеме код вас, онда је вечна смрт ваш неизоставан удео.

7 Па тако изаберите између ове две крајности које рекох. Ваша воља, амин!"

8 Ту Ламех зграби Тубалкајина за руку, одведе га мало устрану те му рече: "Чуј, драги сине! – Стварно, ова Наеме ми је нешта чудна – јер до сада није погледала ни мене ни тебе, него од када је банула кроз врата и бацила се на лице, још лежи цвилећи на земљи.

9 Ја велим пре него што због ње сасвим прекинемо добре односе са седморицом моћних пријатеља, биће веома нужно из ваљаног разлога да мало боље испитамо ову необичну Наему.

10 А за то неће бити ништа боље до да јој заповедим да одмах устане и узме ону веома значајну плочу са престола и према томе опет мени и њој уступи владарску столицу. Ако то учини, онда ћемо веровати њеним речима. А ако то не може да изведе, онда знамо да ова Наеме није ништа друго осим утваре да нас искуша, па ћемо се онда и својски растати с њом."

11 И Тубалкајин пристаде на тај предлог те рече: "Оче, то зовем мудрим планом. Хајдемо тамо по твојој вољи и по твом мудром савету."

12 И обојица пођеше опет до Наеме. Када дођоше до ње, сагну се Ламех до земље до Наеме, такну је својим прстима и рече јој:

13 "Наемо, ако си заиста моја кћи, онда се дигни са пода и покажи ми твоје лице. Онда иди до престола и донеси ми светлећу плочу; предај ми је, и тако сломи сву моћ горских чаробњака.

14 Ја сам затим опет стари, моћни несавладиви краљ а ти моја десна рука.

15 Јер у овој и на овој тајновитој плочи сакривена је сва моћ горских чаробњака.

16 Ако си ти заиста моја кћи Наеме, онда ћеш то учинити, уколико једино од тога зависи моје спасење."

17 Ту Наеме поче да се превија и да се понаша веома јадно, учини жалосно, направи тако као да од саме слабости не може устати.

18 Ламех се пак расрди на такво понашање те рече: "Наемо! – Ти знаш Ламеха! – Зашто оклеваш да учиниш моју вољу?

19 Ако си слаба и немоћна, онда говори – јер ја сам ти отац и имам још толико да ти дам нужну снагу – јер онај који је још у стању да се тако силно вије и превија и да јадикује као ти, тај сигурно има још толико снаге да може обзнанити шта му недостаје и зашто одмах не може или неће да изврши нешта тако лако.

20 Зато устани, или моја страшна клетва ће те погодити!"

21 Ту се Наеме подигну; и када обојица видеше њено лице, престашише се силно – јер с Наемом немаше никакве сличности.

22 Ипак јој пак Ламех рече: "Из твога лица те не препознајем; иди пак до престола, учини заповеђено и ја ћу те из твоје воље препознати."

23 Ту Наеме поче да се тресе, уруши се убрзо и постаде невидљива. – Ту Кизехел упита Ламеха: "Ну, брате Ламеше, како ти се свиђа ова Наеме?"

24 И Ламех и Тубалкајин се бацише пред Кизехела и оплакаше своју слепоћу – јер сада тек потпуно спознаше како ствари стоје с овом Наемом и откуд она заправо би.

387

1 Кизехел се пак одмах сагну до земље, подигну Ламеха и Тубалкајина, па им рече: "Браћо, зашто се бацате пред нас? Зар смо ми више од вас? – Или зар нисмо браћа међусобно?

2 О гле, такво да више не чинимо убудуће – јер једино Богу припада сва хвала, сва част, сва наша понизност и сва наша љубав.

3 А ако ћемо да будемо истинска деца једног те истог Оца, онда узајамно морамо да се поштујемо једнако, да не захтевамо клањање од своје браће; него све што ћемо указати узајамно, да буде једино у томе да се из љубави према Богу љубимо као истинска браћа.

4 Што је преко тога, и испод тога, то подједнако није у поретку Божјем и према томе је грех.

5 А то можете да видите отуд ако би постојао човек коме би сви други људи, мада није ни за длаку више од њих, указивали дубоко поштовање.

6 Какав ће ускоро бити след с таквим поштованим човеком од толиког општег поштовања према њему?

7 Гле, он ће убрзо почети себе да држи вишим и бољим од оних који му указују такво поштовање – постаће горд, убрзо осилан и коначно чак властољубив. С поштовањем своје знатне околине више неће бити задовољан, него ће с том њему неразумно оданом гомилом продрети у друге крајеве и тамо ће затекнуте друге људе, па ће их преко својих њему оданих безумника насилно присилити да се пред њим клањају, и злостављаће и чак убити оне који се пред њим не буду клањали.

8 Јест, такав ће терати дотле да ће му одана браћа и она која га поштују чак од свега што стекну својим рукама морати плаћати знатан део као данак свог неразумног поштовања.

9 Тако ће настати краљеви и светски властодршци са свом свирепошћу и притискаће до смрти своју браћу, која су била довољно неразумна да их почетком због можда неке истакнуте обдарености држе вишим него што би било по божанском поретку.

10 Према томе, тако треба Богу да дамо шта је Његово, а човеку-брату шта достоји њему.

11 Част, узвишено поштовање, понизност, слава, хвала, захвалност, љубав и обожавање припада од нас једино само Богу. А ми узајамно јесмо браћа и зато једни друге не треба да љубимо ни више ни мање но што свако љуби самог себе – јер то је полуга ваге која све сређује и све изједначава да се једни према другима односимо као што се свако односи према себи.

12 Где год се одступа с те праве црте, ту се и савија божански вечни поредак, а и лако се ломи, тако што човек човеку пружа што је једино Богу дужан.

13 А где се такво буде догађало, ту ће се и метнути семе из којег ће израсти све зло преко целе земље.

14 Јер заиста вам кажем: Ниједан грех као тај неће се казнити већ на земљи тако крваво, као што је под вашом влашћу већ често био случај.

15 Зато, драги брате! – зато хоћемо да уведемо сасвим друго краљевство. У том краљевству ће краљ бити управитељ и учитељ браће, а никако господар и заповедник.

16 Такав краљ ће бити по поретку Божјем и неће му бити потребна световна моћ; него моћ и сила божанске љубави, мудрости и поретка ће пребивати у његовом духу, и из тог духа ће лако и довољно силно бити у стању да води своју браћу ка сваком добром и истинитом.

17 На такво обратите ваљано пажњу и зато не бацајте се пред нас као ни пред ким попут вас и нас – тако ћете бити благослов народу. А ни не допуштајте да се ко клања пред вама, тако ћете благосиљати народе.

18 А сада се дајмо у трпезарију – јер обед је већ сасвим спреман.

19 Али не размишљајте о искушењу, већ будите ведро расположени – јер победник треба да се радује победи, а не да тугује.

20 Па тако хајде да идемо, амин."

388

1 И сви се дадоше у трпезарију. Када ступише у њу, нађоше све празнично украшено – девет округлих столова, украшених лепим плетењем, беху постављени с ваљаним, украшеним, добро напуњеним корпама с јелом.

2 У средини ових девет столова, пак, налазила су се још два стола нешта дугуљастог облика. На њима је било постављено печење на умиљат добар тамо уобичајен начин.

3 И гости седоше за столове, захвалише Богу, хваљаху Бога, па јеђаху и пијаху расположено. Пошто по потреби благоваше плодове, тада се Кизехел дигну, обрати се Кубалкајину те рече:

4 "Ну, брате Тубалкајине, сада је погођени ред на теби да од ових згодних и љупко дотераних слушкиња и жена себи изабереш невесту и жену на твоје задовољство, под претпоставком ако ниси одлучио другачије.

5 Јер гле, свадбени ручак је спреман: јагње за твога оца Ламеха, теле за тебе и твоју невесту."

6 Овај говор се веома свиде Тубалкајину те он зато рече: "Тек сада увиђам сасвим да је оно искушење била савршено празна варка – јер Наеме, права Наеме, сигурно живи бољим животом него таквим који би био сушта супротност Богу, Кога се већ овде кришом толико држала.

7 Јест – уколико би она којим случајем била таква супротност Богу, онда њена нога сигурно никада не би досегла Висину, стан деце Божје, а ни не би је такнуо један Хоред; а све то се догодило. Откуд би било могуће да је наша ранија утвара благочестива Наеме?

8 Зато сам сада сав ведар и радостан па ћу зато без даљег премишљања послушати твој савет.

9 Јер сада видим да ви нисте издајници према нама, него истински пријатељи и моћни весници Божји. Зато ћу и због вас свагда славити и хвалити Бога што је тако милостив и милосрдан. Тако нека буде ваша воља из Бога за моју пробитачност."

10 Ту Тубалкајин устаде и даде се до слушкиња, све их добро разгледа и нађе једну међу њима која му се свиди; изабра је и одведе је пред Кизехела; како се пак с њом приближи Кизехелу, тада се изабраница изненада заустави и не хтеде ићи даље.

11 И Тубалкајин је упита и рече: "Будући да си допустила да те изаберем, шта је сада да нећеш са мном сасвим до посланика свемоћног Бога како би нас благословио?"

12 Изабраница пак на то узврати сасвим напрасито: "Чему да нам користи његов благослов? Зар нису многе хиљаде жена од свих времена зачињале и рађале без таквог благослова? Зашто баш сада да ми будемо изузетак?

13 А ако хоћеш да те благослове вечним робом Јеховиним, онда ћеш то сам; а ја ћу остати слободна и показаћу ти да и без таквог глупог благослова могу да рађам децу."

14 Ту се Тубалкајин зачуди таквој дрскости, остави изабраницу и даде се сам до Кизехела. Тај пак знађаше добро шта ће му Тубалкајин изнети, па зато сместа рече њему:

15 "Брате Тубалкајине, гле, учинио си лош избор; то ја знам из темеља. Ја ти пак кажем: Бирај с Богом, онда више нећеш наићи на такву која се већ веома дуго налази преко броја праведних.

16 Гле, с овом твојом изабраницом стоји као с раније варљивом Наемом. Зато иди, пљуни јој у лице и изабери одмах другу!" – И Тубалкајин сместа учини такво.

17 Рђава одабрана сместа неста, а нова одабрана одмах пође славећи и хвалећи Бога за Тубалкајином до Кизехела.

18 Тај их благослови у имену Јеховином, и Тубалкајин постаде ведро расположен, слављаше и хваљаше са својом новом лепом женом Бога и позва коначно све да узму учешћа у његовом свадбеном обеду.

19 И сви се дадоше до она два стола постављена за невесту, благословише трпезу, па јеђаху и пијаху с новим паром.

20 Тако Тубалкајин благословено доби погођену награду.

389

1 Како пак сви још овако радосно разговараху међусобно о вођствима Божјим и весници испричаше понешто шта се збило одвећ љубазно чудесно на Висинама и како Господ хођаше међу њима и како их подучаваше о вечном животу духа и како љубав у срцу човека према Богу по себи једино чини вечни живот, гле, тада одједном на улицама великог града Ханох наста силан метеж. Убрзо се чуше гласови који гласише: "Клетва Ламеху, клетва свим његовим присталицама!

2 Смрт и пропаст целом његовом дому – зато што је дао да буде заведен на сраман начин и све нас је издао планинским зверима.

3 Зато нека умре пре нас! Већ јуришају војске огромних бораца са свих страна са планина. Долазе да нас сатру! – Да, да, све да нас истребе долазе страшно!

4 Али зато ћеш ти, бедни Ламеше, пре да платиш под нашим рукама зато што си нас тако срамно предао у руке убица!

5 Неће ти више помоћи твоји планински чувари. Мора да будеш уништен заједно с твојим присталицама и заједно с твојом новом стражом!"

6 За таквим похвалним прогласом метеж поста још јачи и велика гомила бунтовника са тојагама и другим оружјем поче да продире у двор Ламехов. Убрзо се чуло јако многоструко касање, грђење и псовање и ударање преко степеништа двора. Све ближе и ближе продираше такав метеж и галама која доноси смрт.

7 Ламех и Тубалкајин уплашише се толико да скоро изгубише свест. Такође и жене и слушкиње заједно с новом Тубалкајиновом женом уплашише се толико силно да почеше да вичу и да се тресу! – Кизехел пак рече јаким гласом Ламеху:

8 "Брате Ламеше! Шта ти је када тако стојиш и клонуо си као неко коме је већ стављен нож о гушу?

9 О неразумни човече! Зар ниси сазнао колико ти је вредела сва твоја моћ против мене? Зар нису стотине под нашим погледом укочени бацили оружје од себе, повиновали се нашим речима?

10 Ако си божанску силу тако сазнао на нама, како да се сада толико престрашиш од овог метежа?

11 Зато се омужај и буди ведро расположен. Дај бунтовницима да се прво примакну, па када тебе збиља с нама савладају, онда се тек престраши. А све докле такво уопште није случај, толико буди и миран и уздај се у Бога живо – јер Његова моћ је већа од силе свих слепих бунтовника земље. Тако омужајте се сви, амин!"

12 По тој беседи Ламех заједно с осталима поче опет слободније да гледа око себе па коначно рече:

13 "О пријатељи! – Не љутите се на мене што сам у вашем присуству могао тако да се препаднем. Оваква изненадна бука већ сама по себи има нешто страшно и сигурно још страшније када је праћена таквим претњама. Зато нама слабој деци Дубине треба опростити када нас спопадне велик страх у таквој прилици. Али сада Ламеха ништа више да плаши, чак ни сама смрт.

14 Јер од сада хоћу кроз цео свој још преостали живот да будем борац против ње и свагда хоћу да се борим за прослављење божанског имена!"

15 И Кизехел му узврати: "Брате, тек овакав ми се сасвим свиђаш – јер овако си савршен брат према мени. Али гле, побуњеници долазе. Спреми се и пођи сам против њих, и ти да им свима будеш силан победник.

16 Јер они сада пред тобом да се распрше као прашина и плева; па тако дигне се, амин."

390

1 Једва да је Кизехел Ламеху скренуо пажњу да пази на бунтовнике, када навале кроз врата, када ево њих већ, сасвим разјарене.

2 Како Ламех виде таква бесна, разјарена лица и чу њихово страшно завијање, тада се поново запрепасти толико силно тако да се скоро без свести сруши на земљу, и још током свог падања једва узвикну: "Тешко мени! Готов сам!"

3 Само Тубалкајин овог пута оста стамен, постави се стамено насупрот продирућој гомили и гурну је снажно више пута назад.

4 Пошто пак гомила није давала да се савлада, то их Тубалкајин упита сасвим громовно озбиљно те рече: "Шта ви хоћете од нас? Зашто насрћете тако на нас?"

5 Гомила пак повика: "Ништа осим вас и ваш проклети срамни живот!"

6 По таквом испољењу Тубалкајин дигну своје руке као и срце навише Богу те рече: "О свемоћни, праведни, свети Боже, Оче и Творче свих ствари! Дај ми сада праву снагу и силу да бих био у стању да ове ремитеље мира опет одбијем назад у праведан поредак!"

7 На такав силан узвик сместа Кизехел ступи поред Тубалкајина и рече му: "Тубалкајине, брате мој! – Чуј, прељубазни, свети Отац чуо је твоје преклињање и услишио је твоју молбу. Зато буди спокојан и храбар – јер брзо ћеш у нама и у теби сазнати силу Божју.

8 Сада пођи на рђаве побуњенике и удари их својом речју по глави, амин!"

9 Тубалкајин је пак добро приметио како сила из Бога дође на њега. Тако се усправи и рече јаким гласом бунтовницима:

10 "Чујте, ви побуњеници на света права Божја! – Против кога сте се позвали да се борите? – Против Бога је усмерено ваше зло срце; против Њега сте пошли тојагама, копљима и моткама!

11 О ви сироти борци! – Да ли сте икада сазнали моћ највишег, најмоћнијег Бога!?

12 Ви вичете: "Не, шта ми имамо с њом!? Хоћемо само вас и ваш живот!" – Ја вам пак кажем: Сада имате посла са силом и моћу Божјом, зато премислите добро пре него што сасвим дигнете своје смртно оруђе против нас и на нас.

13 Јер заиста, заиста кажем вама свима у имену свемоћнога Бога: Ако се одмах не вратите, тада ћете проћи као неко који би пао у левак једне горе која бесно јако гори. Прашина и пепео да постане онај који се први усуди да дигне своју тојагу на нас.

14 Сада знате против Кога сте пошли у бој и која вас судбина чега. Чините сада шта хоћете! Имате слободну вољу. По делу пак ће вам се тачно одмерити ваша цена борбе!

15 Тек сада на те речи побуњеници почеше да бесне и да псују, тако да таква бука Ламеха опет пробуди.

16 Како пак опет дође себи, тада се тек расрди на побуњенике и повика гласно: "Моћна браћо и пријатељи! – Уништите их, ове беснове на Бога!!!"

17 Кизехел пак рече сасвим опуштено Ламеху: "Брате! Не жести се залуд – јер Бог није као човек да ће сместа уништити своја дела; него вечни закон Његовог вечног поретка гласи: Вечно одржање свих створених ствари! –

18 Ови су пак сада од Тубалкајина примили закон, и такав се посветио одозго. Онај од њих који преступи, тај ће одмах и наћи свој суд. Зато можеш бити миран, амин."

19 Један бунтовник пак замахну својом тојагом на Кизехела; но тренутно га захвати ватра и прождре га наочи свих до пепела. На то сви остали стукнуше, и један за другим поче сасвим скромно да се повлачи.

20 Понеки још псоваше, други их пак опоменуше на покајање. И тако ова побуна дође крају и мир опет наступи место ње.

391

1 Када се метеж слегну и мир и ред га замени, тада Ламех и Тубалкајин падоше на под и слављаху и хваљаху Бога што најмилостивије додели такву силу човеку, и замолише Га да их таквом Својом светом силом никада не напусти, него да остане код њих кроз цео њихов живот и да таквом милошћу благослови и њихове потомке и да је милостиво одржи даље и даље у њима.

2 По тој хвали, захваливању и по таквој молби даде се Кизехел до ове двојице још на поду лежећих, усправи их, па им рече:

3 "Пријатељи, браћо! Свети, прељубазни Отац веома се радује вама. У то можете бити сасвим сигурни – јер ви сте сада дали три јака испита ваше оданости којој сте приступили.

4 Но, верујте нама, све докле ми људи носимо ово смртно тело са собом, толико дуго и носимо са собом своја искушења непрестано обнављајућа, и нисмо сигурни тако да можемо казати: Сада је крај искушењима. –

5 Јест, што се више приближавамо савршенству, тим више непрестано опажамо да наше тело, свет и амбиција нашег телесног срца непрестано потурају ново камење под ноге духу, који хоће живо да се пробуди, не би ли опет пао назад у свој првотни смртни сан.

6 Међутим, да ли због тога треба да постанемо бојажљиви и малодушни?

7 О никако, драги моји пријатељи и браћо! Управо у томе јесте велика милосрдна љубав светог, предоброг Оца на небесима – јер таквим проверама најпре бивамо буђени у своме духу, затим бивамо одржавани буднима до правог времена када ће нашем духу сванути нови вечни дан, у коме га никакав сан и према томе ни никакво искушење више неће оптерећивати.

8 То сретно стање ће негда сигурно уследити по отпадању тела, може пак већ и при телесном животу постати праведним уделом човеку који се у свему искључиво једино управљао божанском вољом.

9 А како да се догоди такво? – На најједноставнији начин на свету: Сав свет не ценити, поштовати ни за шта, Бога пак једино изнад свега. Ништа не љубити што је год света, него Бога једино изнад свега. Из те свете љубави обухватити све своје ближње људе као браћу и сестре, и цео тешко изгледајући задатак живота је потпуно решен.

10 А ако би неко томе хтео приговорити и казати: "да, то је лакше речено него потпуно право учињено", томе кажем ништа до ово: "Пријатељу! Шта имаш толико доброг на свету када га толико цениш и љубиш, и зазиреш да га газиш својим ногама које треба да постану бесмртне?

11 Гле, ништа осим јадно напуњење свог желуца и стомака, бедна покривка преко своје коже, клетвом оптерећена служба од стране своје браће и сестара и коначно после кратко протеклог доба временска и вечна преболна смрт. –

12 Гле, то су све предности које нам нуди ништавни свет.

13 Реците ми јесу ли вредне да човек на њих само и помисли?

14 Ко њега, то јест свет, само једном право погледа оком, колико му је лако да се сместа окрене, свему свету да покаже леђа, па с чилим и прерадосним срцем следи за светим зовом вечног, светог, прељубазног Оца у небесима и из небеса вечног, најблаженијег живота.

15 Ако би имао сан у коме су те прилично са свих страна поштовали као напросто бога и јео си најслађе посластице и имао си затим најлепше и најдражесније наложнице – па када се пробудиш, хоћеш ли уздисати за сном?

16 Безумник би тако учинио. Мудар пак зна да само беше ташт сан те зато неће уздисати.

17 Тако је и са светом. Није ништа до ташт празан сан који сместа пролази чим се дух пробудио у новом дану. Зато не држите се више света, који није ништа. Тако ћете и сва његова искушења победити баш онако као што буђење за дана лако побеђује сва ташта сањарења ноћи.

18 На то обратите пажњу и поступите по томе. Тако ће вечни живот постати ваш удео. Сада пак опет будите радосни и ведри, амин."

392

1 По овоме сви опет бише ведри и живахни. Једино Ламех још никако да се прибере и беше пун мисли.

2 Будући да Кизехел такво ваљано примети, то се приближи Ламеху те га упита: "Брате Ламеше! Шта све још прерађујеш у себи? – Реци ми директно шта је што те још тако обузима? – Не зазири – јер сада смо браћа и морамо бити јединствени. Зато реци ми без скривања шта твоју душу још тако силно запошљава. По твојој вољи, амин."

3 И Ламех мало времена размишљајући и сређујући своје мисли рече коначно: "Моћни пријатељу и брате! Гле, имаш право када ме тако питаш – јер јаке мисли сумње мотају се по мојој души и ја збиља не знам шта с њима да радим.

4 Ти ћеш ми сигурно о томе дати најбоље обавештење.

5 И пошто си ме већ о томе питао, тако ћу ти и сместа обзнанити своју главну бригу. Па тако чуј – јер овако гласи суштина мојих мислих:

6 Гле, никако да себи сложим сва напрестана искушења. Према њима имам следеће мисли: Ја сам кроз мој живот починио много превише злог – али зашто сам то чинио?

7 Зато што другачије нисам могао поступати. Моја душа, цела моја природа беше таква да сам морао тако поступати.

8 Јер за сваки поступак обузе ме жестока жудња, којој се нисам могао супротставити као ни жестокој олуји стихија.

9 А ко је у мени створио такве рђаве жудње? Ко их разуздане гурнуо у моје груди? – Јесам ли ја то учинио? – Или јесам ли могао учинити? – Када чак ни најмање знам каква је то ствар жудња у мени и откуд долази.

10 Услед такве жудње извршавао сам сва своја дела. Зар сам могао другачије него да их извршавам? – Зар нисам био теран најжешће таквом својом жудњом? – А у тој жудњи и лежи све искушење.

11 А када је човек таквом непобедивом силом у себи самом кушан и када својом сопственом слабошћу не овладава искушењу, реци ми према томе ко је прави кривац када човек подлегне моћном искушењу?

12 И када човек никако нема силе да одоли искушењу, чему је онда искушење, шта је његова крајна сврха?

13 Гле, моћни пријатељу и брате! То су моје мисли. Разјасни ми то само укратко, и ја целог свог живота више нећу удостојити једне мисли ту тачку сумње."

14 И Кизехел узврати Ламеху следеће: "Брате Ламеше! – За духа скоро да нема ништа лакше да схвати до ово.

15 Види, претпоставимо да је и теби могуће да створиш човека са слободном вољом. Само треба да хоћеш, и ево, већ је ту. Опремио си га разним обдарењима и способностима, па му онда кажеш:

16 "Ево, човече створен из моје силе! Кажем ти да си слободан и можеш чинити шта хоћеш!" – Да ли ће тај човек створен тобом збиља већ бити слободан? – О неће – јер он још не зна шта је слобода.

17 Неће ни почети да поступа услед обдарености и способности у њему, него ће стајати као суд напуњен водом, било и најчистијом водом. Шта ли ћеш морати учинити да слободно делује? – Сигурно ћеш му удахнути и жудњу за поступањем.

18 Пошто такву буде имао у себи, онда ће, истина, све обухватати како га жудња вуче, али да ли ће такво поступање бити и слободно и сређено? – Ти кажеш: "Нипошто."

19 Добро, а да би његово поступање постало слободно и сређено, зар неће бити потребно да му се покаже кроз законе шта треба или не треба да чини?

20 Уколико пак законе строго ставиш у њега, онда ће поступати као животиња.

21 Ставиш ли их сувише млитаве, то јест без санкција, онда неће марити на њих.

22 Дакле мораћеш да их санкционишеш, и човек ће тек тада почети да разликује правилно од погрешног или сређено од несређеног.

23 А да би он онда постао активан и слободан дух, онда ће с твоје стране сигурно морати да му се приреде и такве прилике у којима ће моћи да окуша своју слободну делатну силу – и гле, такве прилике нису ништа друго до искушења о којима си тако оштро мислио.

24 И тако Бог мора да нам дозволи таква искушења, иначе бисмо били налик камењу или дрвећу или животињама.

25 Бог пак хоће да будемо слободни људи. Зато нам стално мора приређивати прилике преко којих заиста можемо постати слободни.

26 А искушења из света и наше жудње јесу такве прилике. Зато само буди миран и не жалости се даље. А у своме духу ћеш ову загонетку тек наћи сасвим разрешеном.

27 И тако буди весео са свима нама, амин."

393

1 По тој беседи Кизехеловој Ламех се, додуше, доста разведри, али ипак једино као неко који је веома вољан да буде прилично весео, али при томе ипак не може сакрити да има веома тесну ципелу на нози која га стално притиска.

2 Такво стање Кизехел опет примети, приближи се Ламеху, па му рече: "Чуј, брате Ламеше, морам ти рећи ти уопште још ниси слободан у својој души.

3 Кришом прерађујеш још понешто и не доспеваш до краја. Реци ми где те још притиска, и ја ћу ти свуда радо прибавити светлости и с милошћу Господњом помоћи из сваке невоље."

4 И Ламех се врло љубазно обрати Кизехелу те рече: "Моћни пријатељу и брате! Ја сада хвалим и славим Онога Који живи вечно, Којега сила нема краја и Којега царство и свемоћна власт јесу бескрајни и трају вечно даље и даље.

5 Јест, ја, Ламех, сада дајем част, славим и хвалим Оног према Коме сви они који живе на земљи и који су моћни нису ама баш ништа.

6 Јер Он чини како Он хоће, како са силама на небу, тако и са онима на земљи; и нико Му не може бранити и нико Га питати и рећи Му: Шта чиниш Ти, Свемоћни?

7 Јер Он је сâм Господар и може чинити шта хоће. Кога хоће да кажњава – кажњава; кога хоће да понизи – понижава; кога хоће да искуша – искушава.

8 Коме хоће да опрости грех, томе опрашта без замерке. Ако хоће неког да умори – умори ће га када хоће и не мора да каже: сутра ћу те уморити – него када Он лично хоће; и нико Му не може ставити на рачун и нико Му не може судити – јер Он је узвишен преко свих небеса и преко свих људи земље.

9 Гле, брате, такво све сада знам. Али све то ми ипак не помаже много – јер сада могу да мислим како год хоћу, на крају ипак не испада ништа друго до: Бог је једино све у свему; а сви ми скупа према Њему чисто нисмо ништа.

10 Једино што наиме можемо и смемо да Га љубимо, частимо, славимо и хвалимо јесте нешта само у погледу међу нама; али у погледу Његовог свемоћног, бескрајног и вечног божанског бића није баш ништа. Јер ако сви ми људи и животиње земље и све силе небеса нисмо ништа према Њему, шта ли ће према томе Њему бити наша љубав, наша хвала, наша част коју Му дајемо и све наше слављење?

11 Дакле у правом смислу ни не можемо да Га хвалимо, да дајемо част и да славимо – него када чинимо такво, чинимо то само у погледу своје сопствене добробити – јер ко ће уздизати Бога када је Он од вечности Свевишњи?

12 Ко може преузносити Бога својом хвалом, Њега, пред Ким небеса и земље нису ништа? – Ко може Њега љубити, Њега, бескрајну моћ, силу и власт? – Ко Му принети ваљану жртву, Њему, Коме је све исконска вечна својина?

13 Дакле такво све чинимо само чисто ради нас и у правом смислу никако ништа не можемо чинити ради Бога.

14 Ипак желим све то да чиним само ради Бога, а не на тај начин принуђено само ради моје добробити.

15 А како је такво могуће посматрано с овог истинског становишта?

16 Видим сада добро да сва та искушења једино зависе од велике милости Божје и да Му једино можемо вечно захваљивати зато што се Он нас тако опомиње, Он – бескрајни – вечни Бог.

17 А што тишти моју душу, ожалошћује моје срце, гле, то је што му за узврат не можемо ништа учинити.

18 О брате! – Такво што ти не можеш осетити у дубини и обиљу као ја, велики дужник. – Ако си и ти био дужник, ипак ниси био у обиму колико сам био ја; и тако ни не можеш, како рекох, да осетиш толико као ја шта значи бити дужником, а за дуг не моћи понудити накнаду.

19 Сада знаш све шта ме тишти. Саветуј ми дакле ако можеш или ако ти је могуће."

20 Таква беседа учини да Кизехел стукну и он озбиљно почетком не умеше да се прибере. Када пак у ту сврху Мој дух опет дође на њега, тада утеши Ламеха следећим речима:

21 "О брате Ламеше! Шта ти сада осећаш, то смо сви већ дуго осећали и осећамо сада много живље пошто ти осећаш с нама. Али при томе и знамо из Господњих сопствених светих уста да је Њему управо захвалност с наше стране најугоднија ако схватамо нашу потпуну ништавност пред Њим.

22 Када више не налазиш речи у себи да Му захваљујеш и ни једну сасвим достојну жртву за Њега, онда си ти ваљани захвалитељ, славитељ и обожавалац Бога, светог Оца.

23 Гле, то је права понизност, и она је семе за вечни живот у Богу.

24 Она је почетак чисте љубави; та пак сам вечни живот.

25 Зато буди одвећ радостан и ведар – јер баш у томе јеси управо сада добио вечног духа истинског, вечног живота.

26 О Ламеше! Брате! Моја радост због тебе је постала велика!

27 Остани тако, тако ћеш живети вечно, вечно, вечно, амин."

394

1 Како Ламех чу такво од Кизехела, буде одвећ радостан и ведар, те рече Кизехелу: "Моћни пријатељу и брате! Свемоћном, вечном Богу и Творцу свих небеских сила, ове земље и свега што у њој, на њој и над њом живи, дише и мисли нека је вечно сва моја љубав, част и обожавање зато што је тако милосрдан и тако одвећ милостив што је преко тебе сада зборио мени и показао ми прави пут живота.

2 Јер тек сада сам сасвим успостављен и знам како стоје ствари.

3 А и зато ће се од сада Ламех успињати свим силама да на свима још живима поправи шта је са њима и на њима рђаво починио.

4 Такво све се ја, Ламех, сада заветујем свима вама најсветијим, живим именом Највишег!"

5 И Кизехел рече на то Ламеху: "Чуј, брате Ламеше, Господ није тражио од тебе да Му се заветујеш! Пошто си пак драговољно Богу дао завет своје оданости, то си ти тиме с Њим, најсветијим Оцем, склопио чврст савез љубави; Он га је прихватио; зато ће те Он и укрепити, али неће ни изоставити да те проверава у правој мери како би ти стално имао довољно прилике да непрестано све више и више учврстиш своју оданост коју си Њему заветовао.

6 Остани дакле одан своме савезу. Господ ће ти обележавати све путеве којима има да идеш у Његовом најсветијем имену.

7 Било које потешкоће да ти се било како испрече, немој гледати на њих, него свагда поступај по вољи Господњој; и буди верно сигуран да ће ти свемоћни, свети Отац благословити сваки подухват у његовом имену и учиниће да потпуно успеш.

8 Гле, не беше мали задатак за нас да тебе, драги брате, спасемо твоје пропасти; међутим, Господ беше с нама и ти сада стојиш ту, нама дивна награда за сав наш страх, труд и рад – јер имали смо борбу не само с тобом, него с далеко горим и моћнијим непријатељем од тебе; и тај беше велики, теби невидљиви, стари кнез лажи, себичности, свег лукавства и све варке, најотворенији непријатељ Божји, који од почетка хтеде бити већи Бога.

9 А пошто га је Божја моћ оборила, то је он сав јаростан и не размишља ни о чему другом до како било како да нанесе штету Богу.

10 Тај велики непријатељ је још веома моћан и његово царство је још неизмерно велико – јер он зна итекако колико је велика божанска Очинска љубав и стрпљење, греши зато у свако доба зато што му је Божанско смиловање још оставило слободну вољу као и његово царство.

11 И гле зато, драги брате, с тим непријатељем имали смо најпре посла и морали смо најпре да овладамо њим пре него што смо ти уопште могли прићи да бисмо те спасли. Зато смо око тебе имали да издржимо велику и претешку борбу.

12 На тај начин ћеш и ти, драги брате, свагда имати да издржиш тешку борбу. Али опомињи се свагда сасвим свог светог савеза са Богом и остани њему свагда сасвим одан, тако ћеш надвладати сваку опасност и на послетку ћеш као силан гласник с победничком круном ући у вечни, непролазни, најблаженији, слободни живот.

13 Сада прими уз то наш благослов; Господња љубав, милост и смиловање нека је свагда с тобом и свим твојим народом.

14 Тако дајте да захвалимо Богу, да Га славимо и хвалимо, па да се дамо на окрепљујући починак нашег тела."

15 Затим се сви дадоше у дворницу с престолом, ту слављаху и хваљаху најсветије име, дадоше се потом на починак, а седморица весника осташе у предсобљу Ламеховом.

Почетак градње храма

395

1 Следећег дана рано још дуго пре рођаја дадоше се сви у дворницу с престолом и дадоше ту Богу част.

2 По свршеном обожавању најсветијег имена, које потраја до пуног изласка, дадоше се сви опет у трпезарију где већ спремљен обилан доручак дочека госте.

3 Доручковаше после дирљивог хвалоспева.

4 И по принесеној хвали за такав добар доручак рече Кизехел: "Ну, драга браћо, дајте да изиђемо до наших радника и видимо шта су све већ остварили.

5 А жене и слушкиње нека после неког времена изнесу понеке корпе пуне јела за добро окрепљење за долазеће раднике.

6 Потом се сви дадоше напоље. Како тамо приспеше, колико се само зачудише Ламех и Тубалкајин када, прво, угледаше не само скоро као брдо велику блистајућу гомилу златних грумена него и мноштво чекића расковника навелико на де̏лу и уз то већ велику количину најлепших одвећ јако блистајућих златних лимених плоча. – И, друго, што од локви и баруштина надалеко и нашироко више не приметише ни трага.

7 После таквог посматрања обрати се Ламех Кизехелу те га упита: "О моћни пријатељу и брате! Дај реци ми како такво би могуће? – Јер људским силама такво се не може замислити.

8 Пристајем за нужду на метал, али исушење локви, мочвара и баруштина које су се простирале на многе сате на све стране, чисто ми је несхватљиво.

9 Дај реци ми како се такво догодило."

10 И Кизехел одговори Ламеху те рече: "Ламеше, знаш ли како се догодило да је данас опет дан?

11 Ти кажеш: "Сасвим ми је такво страно", а ипак ће такво значити бескрајно више од исушења локви, а за веће нико неће ни питати.

12 Зар не знаш да су код Бога све ствари могуће?

13 Гле, на Висини је велика ноћна олуја у ноћи пред Сабат размрскала скоро до прашине једно цело кристално брдо највеће дивоте.

14 Ујутру су сви веома проверени житељи с великим жаљењем видели ту велику висинску велелепност као сасвим уништену у гомили крша који се још димио. Комади рушевина су лежали размрскани и најситније распршени по далеком планинском тлу расути у грозном нереду.

15 И гле, Господу је била довољна најмања мисао, једва дашак, једна речица, и цела уништена и распршена пећина, сигурно најдивније највећи, најузвишенији и највеличанственији дворац земље за трен опет стајаше ту као да ни најслабији ветар никад ни најмање није дахнуо на ту пећину.

16 Гле сада, драги брате Ламеше, када је Господу то једно тако лако могуће, онда му ни нешта друго ни најмање неће бити немогуће.

17 Ономе Који је земљу могао створити ваљда неће бити тако тешко да осуши ове мочваре, ако само хоће; такво је пак хтео; и гле, зато је тако како је Он хтео. Јеси ли сада задовољан тим расветљењем?"

18 И Ламех узврати: "Пријатељу и брате! Потпуно! Али желим да те питам само још нешто, и то једно јесте и састоји се у томе, наиме:

19 Како свемоћни Бог Својим створењима ипак даје да буду активни у разним стварима, а тачније узев ипак Му ни најмање није потребна њихова служба?"

20 И Кизехел рече на то Ламеху: "Такво се догађа из бескрајно премудрог разлога како би тиме сав живот који исходи из Њега овако или онако нашао довољо и потребно вежбе својих сила, без којих би престао бити живот.

21 Деловање јесте одржавање и стално укрепљавање живота. Зато су све ствари делатне, и зато човек треба да буде одвећ делатан због тога што га је Бог највише обдарио животом.

22 А пошто човек првенствено има духован живот, то и треба првенствено да га вежба у љубави према Богу како га не би изгубио.

23 Гле, зато нам свемоћни Бог даје да радимо.

24 Но гле, тамо већ са свих страна долазе радници за градњу храма. Зато се сада спреми и додели одмах свакоме свој посао.

25 Но пре почетка радова нека једу и пију.

26 Па тако дајмо да почне дело, амин."

396 (2.210)

1 Како радници, око три хиљаде на броју, сасвим приспеше са женама на место где се налазио Ламех са седморицом весника из Висине, тада Ламех даде свима њима да поседају на земљу и да узму јело и пиће које све обилно управо донесоше жене и слушкиње Ламехове.

2 Затим пак замоли Кизехела да овим гостима благослови јело и пиће – и Кизехел учини тако.

3 Када се радници довољно наситише, а корпе ипак уместо празније постајаху све пуније, приметише поједини такво и не могаху се довољно начудити – јер не знађаху откуд такво долази.

4 Али Ламех им рече: "Чуди вас благослов из свете висине? Јест, имате право што се тако чудите; али гледаћете још много шта друго које ће вас још неизрециво више чудити од овог што сада видите."

5 Један пак отмен човек из града Фарака, који беше градитељ, дигну се, поклони се дубоко пред краљем те му рече:

6 "Моћни, сјајни краљу и господару! Свемоћни Бог Фараков и свих наших отаца подарио ти дуг живот!

7 Ја, један твојих слугу, хоћу да те замолим да ме најмилостивије саслушаш; гле, имам нешта врло важно на своме срцу."

8 И Ламех, овом човеку љубазно пружајући своју руку, рече: "О говори, говори брате и пријатељу и не плаши се више Ламеха – јер хијена је постала смерним јагњетом. Дакле говори шта ти лежи на срцу!"

9 И човек из Фарака се поново поклони дубоко пред Ламехом па рече:

10 "Велики краљу и господару, гле, имао сам ноћас сан да су ми дошла седморица великих људи одевени у одвећ светле хаљине.

11 Један од њих ми пак приступи и рече ми: "Мура! Ти си мој човек. Иди за Ханох пошто си градитељ, и тамо да изведеш дивну градњу.

12 Ламех ће Богу Фараковом подићи храм, а ти да изводиш радове.

13 Када се ујутру пробудиш, већ ћеш наћи готов план на своме столу. По том плану да саградиш храм.

14 Али покажи најпре план краљу, и он ће га сместа препознати као прави, па ће те изабрати за градитеља."

15 И даље ми још рече: "А ја, који ти то сада у сну оглашавам, долазим заједно с овом шесторицом браће с Висине, и зовем се Кизехел, весник Господњи деци Дубине."

16 Гле, такво ми је речено, и овде је чудесни план, којег ја, Мура, заиста чудесно данас рано јутрос још дуго пре изласка нађох на своме столу.

17 О краљу и господару, изволи да га милостиво погледаш."

18 Ламех, у највећем степену радосно сасвим зачуђен овом приповешћу, препозна сместа потпуну тачност плана, па затим рече Мури:

19 "Пријатељу и брате! Овим мојим стиском руке постављам те оним којим те је моћни весник Господњи позвао у духу.

20 Ова моја краљевска огрлица, коју ти сада предајем, нека те увек одликује као мог опуномоћеног градитеља."

21 Затим пак Ламех упита Муру: "Јеси ли запамтио и лик Кизехелов?" И Мура одговори:

22 "О краљу и господару! Толико да ми ваљда никада неће нестати из душе."

23 И Ламех рече на то Мури: "Пријатељу и брате, гледај тамо оног високог човека који управо разговара с Тубалкајином; не личи ли на њега?"

24 И Мура сасвим ван себе од радости рече: "О краљу и господару! не само да личи него – па тај је лично! Јест, јест, тај је, тај је!!!"

25 И Ламех позва Кизехела себи, па тај сместа ступи до Ламеха те упита га: "Ну, како ти се свиђа градитељ Мура из Фарака?"

26 И Ламех од превелике радости не узмогну говорити, а Мура се баци пред Кизехела.

27 Кизехел пак рече обојици: "Устаните, дајте Богу част! Ти Ламеше јеси сада прави краљ и ти Мура јеси прави градитељ.

28 Зато дајте се на дело! Господњи благослов нека је с вама и делом ваших руку, амин!"

397

1 А Мура једва вероваше својим очима и својим ушима. Када се пак по обећању Кизехеловом опет сасвим усправи, тада рече Ламеху:

2 "Мој мудри краљу и господару, дозволи мени, своме слузи, да говорим само мало речи – јер у тој ствари морам да имам светлости, или ћу пре умрети или гадно погинути но да останем у тој тами у којој не могу да видим могућност и начин догађаја који се мени тако чудесно открио.

3 Ако је теби, о краљу и господару, познато нешто о томе, онда ми обзнани.

4 Јер иначе нећу ваљано опстати у извођењу градње ако мој дух у тој тами узалуд буде тражио своју светлост."

5 И Ламех узврати Мури: "Чуј пријатељу и брате, похвална је твоја ревност, то ти могу рећи, али открити теби путеве Божје – гле, ту си се обратио неспособном човеку – јер такво ми је исто тако загонетка као што је теби.

6 А ја хоћу да се повинујем Господњој вољи. Ако је право и живо добро за мене, онда ћу сазнати у право време; а уколико није тако, онда нећу даље марити о томе.

7 А то сада знам тачно да све што се догађа – догађа се по вољи Господњој. И гле, то је међутим и довољно.

8 Мени и теби је Господ чудесно обзнанио Своју вољу. Испунимо је најпре па ће нас Господ даље већ употребити како је Његова најсветија воља.

9 Гле, шта год да погледамо, није ништа до чисто чудо: сунце на небу, месец и све звезде; и наша земља је пуна најнесхватљивијих чуда; ко их схвата у својој врсти?

10 Хоћеш ли због тога радије умрети пошто такво не схваташ?

11 Гле, такво је, према томе, ташто од тебе – зато пусти то и повинуј се по вољи Божјој; све остало ће већ придоћи ако Господу буде угодно.

12 Уколико Му пак није угодно, онда је далеко боље за нас да такво не сазнамо но да сазнамо против воље Господње.

13 Тако дајмо се радије на градилиште, обележимо све правилно по плану, па распоредимо посао радницима. Јел' се слажеш с тим?"

14 И Мура рече на то сасвим скрушен од беседе Ламехове:

15 "О краљу и господару, Бог, Свемоћни, дао ти дуг живот – јер сада тек спознајем сасвим да си ти од Бога примио истинску мудрост – јер сасвим си смирио моје жудње.

16 А зато и хоћу свагда кроз цео мој живот да ти будем вољан и услужан слуга. Богу за то нека је вечно сва част и сва хвала, амин."

17 Затим позва себи своје подређене градитеље и наложи им да њему и светлом краљу следе на градилиште које ће им краљ показати.

18 И сместа иступише тридесет њих из мноштва. Ламех се пак мало смете.

19 Јер место одређено за храм сада беше закрчено самом рудом, јамама, радницима и чекићима и топилним ватрама. Тако Ламех не знађаше шта да чини.

20 Из тог разлога обрати се опет Кизехелу те упита шта сада ваља чинити.

21 Кизехел пак на то рече Ламеху: "Чуј, драги мој брате Ламеше, није много стало до места земље где да стоји храм, него до твога срца. Ако си у тој твојој живој земљи на ваљаном месту подигао прави храм најсветијем имену, кога си раније затрпао у нечистоћу исте те земље, онда си већ поставио праву меру.

22 А што се затим тиче спољног здања, то га ти измери на најзгоднијем месту, и Господу ће бити право.

23 А то што сам теби рачунао говорећи да храм саградиш управо на месту где је ископана плоча, гле, то се односило само на твоје срце. У њему си пак већ извео градњу, и тако је право.

24 Тако можеш на земљи да мериш где хоћеш, и биће право ако је само твоје унутарње биће право."

25 Ту Ламех захвали Кизехелу на таквој светлост и даде се с одвећ зачуђеним Муром напоље на прелепо, слободно место и ту с Муром мајсторски договори извођење плана.

398

1 Када сасвим договорише извођење плана, тада градитељ Мура сазва својих тридесет подређених градитеља те им рече:

2 "Погледајте овамо на план! Овако је распоред темеља, и овако приземља, и овако надгратка, и овако горњег дела грађевине.

3 Договорите се о томе па распоредите посао.

4 Питате ме за грађевински камен. Ево, погледајте онамо према брду. Биће да су једва седам хиљада корака правог пута. Тамо ћете затећи камења у великој количини које је добро за темељ.

5 Одмах поред налази се диван каменолом. Њега користите за приземље. То је жилав сиви мермер, којег пак треба храпаво стесати у четвртасте равномерне блокове.

6 За надградак и горњи део пак погледајте тамо преко оних каменолома, погледајте оне беле литице! То је најфинији, бели мермер. Тај ћемо узети за надградак и горњи део.

7 Тај камен пак на зидној страни како према унутра, тако према споља најпре најфиније мора да се засече, затим уљем да се избруси и ваљано да се углача пре него што се употреби за градњу.

8 Везиво за темељ и приземље нека се састоји од обичне камене каше. За везивање наградка и горњег дела пак нека служи вама позната камена слуз.

9 А за унутрашње, металне зидне коморе ће се по доброј сразмери и правој потреби већ постарати Тубалкајин.

10 Што се тиче крова, то припада тесарима па затим радницима што раде с гвожђем.

11 Сада знате све. Почните дело с јединим истиним Богом Фарака, мудрог учитеља човечанства. Тако ћете дело с Богом и завршити.

12 За јело, пиће и праведну награду нека се нико не брине – јер такво све ће се свакоме дати у правој мери.

13 А сваки радник нека премисли да се ова градња изводи у част јединог истиног Бога с наше стране. Тако ће наћи велики благослов у свом раду.

14 Па тако идите у имену јединог истиног Бога и почните дело!"

15 Један од подређених градитеља пак упита Муру: "Мајсторе, план садржи и кружно платно; шта је с тим?"

16 И Мура узврати питачу: "Чуј, мој Курале! – Да ли си се некада старао за хаљину детета када је једва сплођено?

17 Ти кажеш: "Ни у ком случају, него тек када се роди на свету."

18 Тако и овде дајмо да се дете прво роди, па онда се старајмо за хаљину.

19 Идите сада и почните делатно посвећено дело, амин!"

20 На ту Мурину заповест сви сместа попут мрава и пчела прионуше делу.

21 Ламех и Мура се пак дадоше до седморице весника, наиме до Кизехела, који управо с Тубалкајином разговараше у вези потребних металских радова и показа му како су све уредили.

22 Кизехел на то рече овој двојици: "Драга браћо, тако је право и Богу благоугодно. Он ће зато благословити дело, и за седам дана ће све стајати довршено. У то буди сасвим сигуран.

23 А сада дајте да опет пођемо кући у град и да се тамо постарамо да се сви радници опскрбе потребним.

24 Ти Сетлахеме управи жене и слушкиње у свом раду, а ти, брате Ламеше, наложи својим сада присутним слугама на свој начин да се сваки опет прихвати своје службе у својој струци и да се стара за добар поредак у граду као и у целој земљи.

25 Ја ћу остати код тебе, а Сетлахем ће преузети старање о женама и слушкињама.

26 Ти Јораме пак иди с четворицом браће у друге градове и покажите им снажно и моћно шта је Бог учинио на брату Ламеху, и придобијте их све за Бога.

27 Седмог дана се пак сви вратите овамо и позовите све управнике Ламехове овамо за Ханох како би узели учешћа освећењу новог храма у Дубини.

28 И тако да све буде по вољи Господњој, амин."

Успеће на очишћено брдо. Хенохов долазак

399

1 По таквој беседи сви се дадоше на своја места и учинише како је наложено. Радо Ламех за тих седам дана чешће хтеде да изиђе напоље до градилишта да гледа како напредује градња, но Кизехел га одврати с добрим разлогом и место тога с њим иђаше много по великом граду и показиваше свим житељима да је Ламех сада прави од Бога помазани краљ.

2 И житељи узвикиваху и ликоваху што се једини истини, свемоћни Бог Фараков толико смиловао краљу и њима.

3 Шестог дана га пак Кизехел одведе чак на једно знатно брдо које се налазило близу града.

4 На то брдо нико није могао ступити због великог мноштва великих и одвећ отровних змија; зато Ламех упозори и Кизехела пред тим.

5 Кизехел пак узврати Ламеху те му рече: "Драги брате Ламеше! Гле, баш због тога те водим на ово змијско брдо како би видео величину божанске силе у човеку.

6 Јер кажем ти: свака животиња земље је боља и боље врсте од ове пошто је створење пакла; а зато ни ни једна животиња није толико упорна ни опирна ни пуна најзлобнијег скривеног лукавства од управо ове.

7 Али ипак ће све скупа морати да напусте ово брдо, па затим брзо да беже онамо где према западу видиш једну горућу гору преко чијег би̏ла се управо у Дубину обрушава ужарена река.

8 Та река нека их изједе у гомилама од многих хиљада и хиљада."

9 Затим Кизехел зграби леску, обреза је доле и горе, благослови је те удари њом седам пута о брдо.

10 На седми ударац подиже се велико сиктање скоро онако као када ноћна зимска олуја хуји кроз безлисно грање дрвећа.

11 И врло брзо се појави безбројна гомила превеликих змија свих врста како јури с брда и одлази преко велике пешчане пустаре где гораше поменута гора.

12 Како Ламех то виде, би ван себе од радости те рече: "Сада нека је Господу сва слава и хвала зато што је човеку доделио такву силу.

13 Већ дуго ми ово брдо беше најодвратнији призор. А пошто стајаше овако сасвим слободно, то сам и чешће помишљао не би ли се могло очистити од ове најгадније гадије.

14 Међутим, нико му се није могао приближити ни на хиљаду корака а да се не обре у великој опасности да га ове звери заробе и прождеру.

15 А сада се и та моја жеља најдивније испунила, зато Богу сва слава и сва хвала.

16 И Кизехел му рече: "Јест, брате, тако је право. Једино Богу припада сва слава, сва част, сва захвалност и све наше обожавање и љубав.

17 Стара гадија је додуше отишла, али је оставила седам пута толико младог накота; и тај мора напоље и мора сасвим да се уништи, амин; у имену Господњем, амин."

18 Ту Кизехел удари још седам пута о брдо, и одмах млади накот одгмиза преко падина брда у таквим густим масама да се не виде тле.

19 Ту се Ламех побоја и зато рече Кизехелу: "О моћни пријатељу и брате! – Реци ми: да ли је брдо већ сасвим очишћено?"

20 Кизехел пак узврати: "Да, осим оних десет хиљада милиона јаја у старим гнездима.

21 А како би се и они затрли, нека се брдо унутра ужари, нека их све шибље и рђаво дрвље жаром унутра изједе, нека споља према унутра уништи сва та јаја."

22 Затим Кизехел опет удари седам пута о брдо. Оно изненада поче да се дими. Шибље и рђаво дрвље плану ватром и сва јаја змија уништи.

23 Тек тада се ова двојица на једном слободном месту дадоше нагоре према темену, и после малог напора и сасвим на њега славећи и хвалећи Бога.

400

1 Када се Ламех са Кизехелом сада коначно нађе на висини, поче да плаче – јер диван поглед далеког краја, високе планине с њиховим белим врховима које се појавише преко нижег предгорја, знатан део источног предела деце Висине, према подневу у даљини део великог језера уз чију обалу беше саграђен град Уврак и коначно још поглед осталих девет градова и целог Ханоха као и новог храма, који осим једног малог дела кружне ограде већ беше сасвим завршен – то одједном би превише за нашег сиротог Ламеха, који још никада својом ногом није ступио на неко брдо.

2 Када се унеколико нагледа, то јест за први јуриш очију, и опет дође до даха, тада тек даде мало одушка своме срцу препуном осећања блаженства и ослободи се речима дела свог преблаженог терета на срцу тако што узвикну према Кизехелу:

3 "О пријатељу, о брате! – Каква дивота пуна најблаженије милине царује овде на овој висини! – О, овде је добро бити! – Овде, овде хоћу вечно да станујем!

4 О ви сироти градови у дубини сада испод мене, ти мој бедни дворе! – Шта сте сада према овој великој, бескрајно дивној грађевини свемоћног творца!?

5 Ништа, ништа сем јадних мравињака пухих млађи која боде и гризе!

6 О пријатељу, о брате! – Зар ће у небесима Божјим изгледати дивније но овде? – Не, не, немогуће!

7 Ево, само погледај тамо између јутра и поднева оних пет врхова! Изгледа баш као да земља или барем моћан, њу штитећи дух хоће пружити руку према небу и заветовати Господу вечну верност.

8 О велики, свемоћни Боже, како су само дивна Твоја дела! Какво је уживање ономе који на њих обраћа пажњу у своме срцу!

9 И ево, погледај само једном према вечери! Каква врева светлих пламенова се игра тамо око високих темена гора које се пуше.

10 А и тамо према јутру дижу се врхови планина који сежу у небо, сваки крунисан светлећим пламеним стубом и око којих севају хиљаду муња.

11 Какво неизрециво величанствено деловање, метеж и радње сада гледа моје око свуда где год упери поглед.

12 Ах, пријатељу и брате! Погледај само једном тамо навише ка светим висинама које су одавде постављене према поноћи! Шта ли је оно тамо на вртоглавој висини што толико светли као да тамо излази друго сунце?"

13 Сада тек Кизехел могаше доћи до речи и узврати Ламеху на ово питање следеће:

14 "Драги брате Ламеше! Гле, управо то је она чувена пећина коју ти већ споменух. Врло ускоро треба ближе да је упознаш.

15 Али види сада, драги брате Ламеше, на исти начин као што нам сада служи ово брдо и као што смо га успели, може и треба сваки човек сам себе да очисти. Тако ће на најлакши начин и у себи досећи светло, највише становише свога живота.

16 А шта ми то учинисмо да очистимо и уклонимо змије на овом брду, које нас сада тако дивно крепи на његовој висини?

17 Гле, једним слабим прутом леске истерасмо најпре велике старе звери напоље у огањ уништења.

18 Прут је пак наша вера и наше пуно поверење у милост и смиловање Господње. Седам пута ударасмо прутем о брдо, и стара и крупна гадија се покрену и мораше да оде.

19 Ових седам удараца представљају пуно поверење у милост и смиловање Господње кроз чврсту, непоколебљиву веру у Њега.

20 Али још не беше брдо сасвим очишћено – јер садржаваше још безбројно потомство рђавог накота. Опет ударасмо седам пута о брдо, и ти виде безбројно мноштво младе гадије како одмилеше к брду. Шта то представља?

21 Гле, када се човек ослободи својих грубих греха, који пребивају у његовој материји, онда одмах мора да иде на своју душу, у њој да испита све тежње и жудње. Када их спозна својом великом озбиљношћу, онда опет својом вером и поверењем мора да удари о брдо свог живота, сасвим да се преда Господу, и сав зли накот тежњи и жудњи мораће да напусти душу.

22 Но сада још има безброј јаја накота у брду живота – то су још свакакве светске и себичне мисли.

23 А као што се из јаја излеже млади накот па затим брзо нарасте до крупне гадне гадије, тако се из мисли лако опет рађају тежње и жудње, па из њих затим врло брзо стварни поступци. А како се ова јаја греха сатиру у брду живота?

24 Пробуђењем унутарњег огња, који је љубав према Господу, кроз веру и кроз живо поверење у Њега!

25 Када се то догоди, онда је брдо већ готово успето. Ово брдо сада представља тебе самог, и ти сада овде можеш да даш да ти се сагради стан и у њему да размишљаш о Богу и о Његовој милости и великом смиловању.

26 А пошто сада такво знамо, онда смо и симболично достигли сврху овог успећа и можемо се у имену Господњем опет дати доле у град, где нас већ многи чекају. Богу једино сва част вечно, амин."

401

1 Када се након још једног погледа унаоколо ова двојица опет дадоше с брда доле у град, тада Ламех успут замоли Кизехела да за трајно благослови брдо да се убудуће у њему више не настани гадија.

2 И Кизехел учини тако, рече пак затим Ламеху: "Драги брате Ламеше, гле, испунио сам твоју жељу по свој сили и делатној моћи додељеној ми од Господа.

3 Но чистота овог брда ће ипак стално зависити од чистоте твога срца.

4 Останеш ли ти и твоји потомци у чистоти срца једино благоугодној Богу, онда ће то стално бити случај и с овим брдом. Испрљаш ли пак своје срце грехом пред Богом, онда ће и брдо опет добити једног старог житеља. Исти случај ће бити и с онима који ће следити за тобом.

5 Када пак угледаш змију како пузи на брдо, онда се сети шта ти сада открих из Господа величанства, и покај се у врећи и пепелу, и пости толико дуго докле се твоје срце не очисти. Поступиш ли тако, онда ће брдо опет отерати свог становника од себе.

6 Љубав према Господу је пак највеће. Све докле је твоје срце испуњено љубављу према Богу, толико дуго ћете ти и твоји потомци бити сасвим неспособни да паднете у грех.

7 Попустиш ли пак ти или неки твој потомак у љубави, онда ћете у пукој вери имати веома мало заштите против моћи греха у вама.

8 Јер животу је далеко недовољно да неко само зна, верује па каже: "Има Бога." – Заиста такво није тешко.

9 Али много је теже и много више значи љубити Бога изнад свега када Га не видиш.

10 Ко према томе хоће да љуби Бога, тај не само да мора знати и веровати да Он јесте, него он Бога мора спознати истински у себи. Па како Бога све више спозна својим марљивим испитивањем за Њим у делима, онда ће и Њега све више морати да љуби пошто ће све јасније спознавати да је Бог у Себи сама највиша најчистија, то јест најнесебичнија љубав и највиша и најсветија мудрост.

11 Тако је истинско спознање Божје основа љубави према Њему. Зато прво занимање свакога нека буде да Бога спозна како би Га могао љубити изнад свега.

12 А то је онда и вечни живот да Бога спознамо и затим да Га љубимо изнад свега – јер из љубави најбољег, најсветијег Оца смо произишли, из Њега, и зато само опет кроз љубав можемо доспети до Њега.

13 А ово још запамти уз ову реч Божју из мојих уста твоме срцу да су два пута која воде до Оца: Један се зове истинско ревносно спознање Божје, други се пак зове љубав.

14 Ти кажеш: По претходном расветљењу изгледа да је ово једно те исто пошто спознање Бога нужно мора да претходи љубави.

15 Јест, тако ствар изгледа на први поглед. Али ако ту ствар примакнемо ближе светлости духа, онда се ипак истиче једна велика разлика.

16 А да би такву одвећ знатну разлику ти утолико снажније приметио, то ћу ти такву прилично јасно предочити кроз један истогласан пример.

17 Замисли према томе да негде у неком скривеном делу твоје велике земље постоји једна одвећ дивна прелепа кћи која је зрела да је неко узме за жену. Да би такво људи ипак сазнали, она шаље веснике и преко њих разглашава у целој земљи да је такво случај.

18 Након што је пак такво разглашено, рекоше неки: "Да ту стварно нечега има, дошла би лично и показала би нам се да је препознамо и изаберемо за наше срце.

19 А пошто само преко весника каже о себи како је дивна, то можемо такво што да верујемо али и исто тако да манемо.

20 Усто још поручује да никоме неће пружити руку који је претходно сасвим не препозна да је она таква како су је поклисари представили.

21 Ко ће бити тако неразуман да предузме такав труд?"

22 Међу многима који омаловажише и исмејаше такво обавештење нађу се пак ипак двојица. Један каже себи: "Ја ћу ипак отићи тамо и погледати је оштрим очима. Ако је таква како весници изјављују, онда ћу је и без премишљања изабрати за своје срце."

23 Други пак говори веснику из пуног љубавног жара: "Водите ме до ње. Нећу да је испитивам и дуго времена тек да је упознајем, него већ сам је у своме срцу најужареније загрлио. Већ је љубим више од свега на свету!"

24 Када ова двојица доспу до кћери, тада ће се први одмах одвећ зачудити, препознаће је и изабрати је. Други ће јој пак рећи: "О ти бескрајно дивна кћери небеса, опрости мени кукавцу – јер дрзнуо сам се да те љубим пре него што бих те препознао и тек сада увиђам колико је недостојна била моја љубав твог небеског бића. Зато дај ми да опет пођем како бих скривено могао да те љубим свим силама мог срца."

25 Шта велиш: коме ће ова невеста пружити руку? – – Јест, сасвим сигурно оном који ју је љубио већ пре него што ју је препознао.

26 А први ће се морати задовољити – да не би напустио њену небеску близину – једино гледањем као један њених слугу, док ће други обиље блаженства у њеном загрљају свагда кушати.

27 Гле, то је та знатна разлика. Онај који Бога љуби већ пре спознања, тај ће примити обиље живота. А онај који Бога љуби по спознању, и тај ће живети, али не у срцу, него у царству милости као ваљано награђен слуга.

28 На то добро обрати пажњу, драги брате Ламеше – јер је од највећег значаја за живот. Тако хајдемо опет у град, амин."

402

1 Како Ламех такво чу од Кизехела, тада као да га прозрачи и загреја светли пламен и за који час узвикну, наиме говорећи:

2 "О мој драги брате и пријатељу! Шта ми ти сада објави одвећ велико значајно и неизрециво дивно из твоје мудрости коју ти je Бог подариo!

3 Јест, тек сада увиђам сасвим где је највише запињало код мене и свих нас. Тражили смо Бога, додуше, у свим куцима у такозваној правди. Хтели смо отуда да доспемо до сагледиве мудрости да тако видимо Бога, али при том смо већ почетком у позадини поставили као прећутан услов следеће:

4 Ако Бога има, онда се мора наћи на тај начин, видљиво. А ако се не може наћи на тај начин, онда или није, или је неки слабић.

5 И једно и друго нас затим овлашћује да се сами наметнемо као бог. –

6 Ја сам негда убрзо затим – када је моја гордост, која се већ умишљавала божанством, починила злочин на мојој браћи – додуше заиста стварно чуо божанску реч, која је мене, врло обеспокојеног због почињеног зверства, узела у заштиту. Али пошто таква реч дође на мене тако благо и одвећ доброћудно, то напослетку моја мудрост изведе одвећ саблажњив закључак да Бога, истина, има, али мора да је слабић, да ме се плаши и да се не усуђује да ми приђе.

7 Тај закључак онда беше узрок моје целе гнусобе, која ти је добро позната.

8 Ти си ми додуше већ понешто рекао, али баш светла ми још не беше ни једна твоја реч, из које бих овако јасно могао да видим који однос влада између Бога и човека до управо ово.

9 Тек сада увиђам цело обиље моје заблуде.

10 Онај који је према томе само нешта мало чуо од Бога, тај може стално да се вежба и јача у љубави како би ускоро постала најмоћнији темељ његовог живота.

11 Па када постане тим, онда се и човек на једини прави начин приближио свемоћном Богу, и Бог ће се њему показати по правди једине љубави, која једино може да оживи човеково срце, душу и дух за Бога.

12 А пошто такво сада јасно схватам из твојих речи, онда хоћу да те замолим братски љубазно за још један сличан пример како би ми ово свето учење постало чвршћим и како бих имао још више слично дивног штива за поуку веома многих сиротих грешника, који су делом преко мене, а делом и својом сопственом вољом доспели на странпутице."

13 И Кизехел на то узврати Ламеху и рече му: "Драги брате Ламеше, овом твојом истинском молбом срца си ми приредио највећу радост као и уопште целим твојим садашњим владањем.

14 Зато бих и хтео да ти обзнаним хиљаду таквих примера, али гле, такво сада код тебе није потребно.

15 Ти си овим угледао истину дубински. Све друго пак ће ти љубав према Господу ионако пружити у најбогатијем изобиљу. У то буди сасвим сигуран.

16 Гле, уколико би у теби још била ноћ, тешко да би угледао основу истине.

17 Јер ако ноћу неке звезде мање или више светлуцају на небеском своду, од тога тло земље неће бити светлије, и ти при таквој светлости тешко да ћеш разликовати шта лежи на тлу.

18 А када изиђе оно једно сунце, онда звезде више нису потребне, као ни двоје сунаца – јер светлост овог једног сунца је довољно јака да све обасјава сувише довољно.

19 Зато се и ти међутим задовољи једним сунцем све док истинско живо сунце не изиђе у теби самом.

20 У зрацима тог сунца ћеш пак ионако наћи све у највећем изобиљу шта ће ти бити потребно.

21 Па тако хајдемо до града, где већ многи чекају на нас, амин."

403

1 По овој Кизехеловој беседи Ламех се сасвим смири и даде се без устезања с Кизехелом у град.

2 Када њих двојица ступише пред двор, већ беху постављена велика људства која викаху:

3 "Част великом Богу у висини што нас је све тако милостиво и милосрдно походио и дао нам свима правог краља пошто је прѐзрео недело Ламехово и обратио га је Себи да би нама свима сада био прави краљ!

4 Да, Ламех нам је постао правим краљем пун милости сада и пун мудрости из Бога. Зато нека сва наша част и обожавање буде Богу, Свемоћноме на висини – и изнад свега да је свето Његово најузвишеније име сада и вечно, амин!"

5 После таквог узношења Ламех стаде на један стуб који једино у ту сврху беше постављен пред дворем како би се с њега народу објављивало и упути следеће речи народу који се у великом мношту био скупио са свих страна:

6 "Чујте, сада не више моје слуге, моји поданици, робови и товарчићи! Него чујте сада ви, моја драга браћо и сестре! Ја Ламех бејах вама краљ и владао сам вама вашом снагом (јер ја бејах међу вама ваљда најнемоћнији), и ви дрхтасте од моје најнемоћније речи.

7 Били сте ми послушни принуђени вашом снагом и грдили сте ме зато што сам вам давао законе зла и свирепости.

8 Сада пак више нећу да вам будем краљ ни никако господар, него ваш брат, који хоће да вас води и управља ка истинском спознању и љубави Божје, Који је једини Господар и цар од вечности над свим људима и над свим створењима.

9 Том цару сам саградио нов двор напољу на слободном и чистом месту. Тај ће свагда владати нама као што добар премудар отац влада својом децом.

10 Сутра је дан када ће се Његово најузвишеније свето име у таквом новом двору трајно настанити.

11 Тај дан хоћемо да прославимо свим нашим силама живота. Зато спремите се како ваља за тај дан свих дана – јер тог дана ће нас снаћи велик благослов.

12 Зато спремите се како ваља како бисмо као чиста браћа пред Богом колико достојни ступили на то место и благоугодни Оном Који ће се свето, свето, свето настанити међу нама јадним грешницима. Његова света воља да буде свагда и вечно!"

13 По таквим речима мношто би ван себе од радости; једино радосна вика, ништа друго до: Слава, слава, слава великом Богу на висини! – Да се свети Његово преузвишено име! –

14 Када се вика нешта стиша и како се видело да читава људства плакаху од захвалности и радости и видело се како веома многи стављају своје руке на груди и чине као да хоће да истргну своја срца из груди па да их хитну према небу, што беше последица њихове пробуђене љубави према Богу, тада се одједном један висок, стар али иначе снажан човек проби напред из мноштва.

15 Ламех и Кизехел пак не видеше његово лице јер он своје лице прекри руком.

16 Кизехел се обрати својој љубави како би сазнао ко је то, али она рече његовом духу: Чуј га, и из његове речи ћеш га препознати. –

17 Како Кизехел чу такво, охрабри се, па рече и Ламеху: "Брате! Чуј, тај ће говорити; тек тада ћемо га препознати."

18 И странац стаде на стуб па затим рече снажним гласом:

19 "Чујте, многобројно људство! Бог, најсветији и прељубазни Отац смиловао се вама и ослободио вас је свег ропства и уклонио је злу змију из овог краја тако што је Ламеха помазао најдрагоценијим уљем Своје милости и смиловања.

20 Љубите зато Њега, Оца, свим својим силама – јер Он вам је истински Отац. Он је Сам Свој гнев заробио и као једини истински Отац вам се смиловао и хоће вас примити Својом децом.

21 Зато журите Њему у сусрет у својим срцима – јер сутра хоће да уђе овамо праћен мном.

22 О децо Висине, моји оци и браћо! – Када је Отац ходио међу нама, тада се није видело никог да хоће да истргне срце из груди и да однесе Теби, о свети Оче! А ова јадна дечица чине такво.

23 О тако дођи Ти, прељубазни свети Оче и прими их и учини их једнакима нама како бисмо Те онда једним гласом славили и једним срцем живо љубили!

24 Радујте се сви, дечице – јер Отац ће вам доћи и све ће вас обухватити Својом Очевом руком и даће вам вечни живот.

25 Јер зато је Он вама послао мене, Свог првосвештеника, да вам то обзнаним из Висине.

26 Радујте се светом Оцу – јер Он је одвећ добар и пун смиловања.

27 Сутра треба да видите Његову славу, амин."

404

1 По свршетку беседе овог још страног беседника Ламех зграби руку Кизехелову и упита га најхитрије:

2 "Моћни пријатељу и брате, јеси ли га препознао – овог божанског беседника? – Заиста обичног порекла тај сигурно није. Он рече о Висини одакле си ти; није ли он оданде?

3 Јест, мора да јесте, хоће ли он или неће – јер овако да говори ваљда нико не уме у Дубини.

4 Град Фарак је иначе тајно још имао мудре мужеве који су се скривали из страха од мене, али о таквој мудрости нема говора.

5 Јер овај заиста одвећ узвишени човек изрече такве речи које звучаше баш тако као да их је рекао Сам свемоћни Бог.

6 Такво си ти ваљда још боље могао опазити од мене. Тако те молим учи ме да упознам овог човека – јер веома ми је стало до тога."

7 И Кизехел рече затим Ламеху: "Брате, гле, сам он прилази нама, и велим да ћеш од њега неварљиво сазнати ко се налази иза његове руке. Мени је познат његов глас – јер звучаше као највишег свештеника Хеноха, кога је Сам Бог као таквог поставио за целу земљу.

8 Али његова прилика је и мени још скоро сасвим непозната пошто не могу да видим његово лице зато што га покрива када се окреће нама, а открива, како ми се чини, према народу, што ми се чини мало загонетним од стране Хеноха.

9 Јер ја још сам не увиђам разлог зашто он преда мном, пред тобом и пред другом шесторицом браће која стоје иза нас скрива лице. Но, близу нам је, зато ништа даље."

10 И одмах још страни човек приђе Кизехелу, пружи му руку па му рече: "Вечна љубав и милост нашег предоброг светог Оца нека је с тобом, с твојом драгом браћом и с овим новим братом Ламехом и целим његовим народом!

11 Поздрављају те и твоју браћу праотац Адам као и прамати Ева, Сет, Енос, Кенан, Махалалел, мој отац Јаред, мој син Матусалах и његов син, драги Ламех, и бескрајно се много радују дивном успеху вашег дела, које вам је Сам свети Отац одредио.

12 Адам је сваког дана стотину пута благосиљао Дубину, и сва његова деца главног колена с њим – јер он се веома бринуо за вас, и то утолико више зато што прељубазни свети Отац све до данас ујутру свима нама није хтео огласити како стоји с вама.

13 Али данас врло рано рече ми Он: "Хеноше! Спреми се и огласи оцима да је Моје смиловање победило Дубину, и сутра праћен тобом тамо хоћу прославити Своју победу и ући у град Ханох.

14 Зато дај се још данас доле и објави то Мојој браћи!

15 Своје лице пак почетком покри својом руком за знак да сам Ја дуготрпељив и одвећ стрпљив.

16 Онда пак пођи у кућу краљеву и уклони руку с твог лица!

17 Гле, тако ми рече данас рано ујутру свети прељубазни Отац. Тако сиђох први пут и сада сам ту пред вама по вољи драгог, доброг, светог Оца.

18 Па тако хајде да пођемо у кућу краља.

19 Али најпре ми покажите плочу на којој је написано најсветије име нашег Бога, нашег најсветијег, прељубазног Оца – како бих Му ја, Његов првосветштеник принео своје срце."

20 Сместа Ламех отрча напред, отвори сам врата дворнице с престолом, пожури затим у сусрет високом госту, па му рече:

21 "О велики пријатељу свемоћног Бога, дођи сада, дођи у моју прљаву кућу, у којој ће још доста имати да се чисти, и посвети уместо нас недостојних највећу светињу, која сада најмилостивије пребива у мојој прљавој кући."

22 Ту Ламеха надвладаше осећања те он заплака од љубави, кајања и радости због велике милости која сада снађе његов дом.

23 Хенох пак обухвати Ламеха, притисну га о своје груди, па му рече: "О мој драги, још слаби брате, сада си примио вечни живот.

24 Јер ти сада љубиш Њега, светога Оца, више но што можеш да схватиш; али зато ћеш и сазнати колико је одвећ добар Отац.

25 Заиста, толико љубави нисам нашао на Висини, и тако ме ти сада радујеш више него деведесет и девет на Висини који су, истина, свагда ходили право пред Богом, али никада не допустише да љубав према Њему њихова срца толико ужари.

26 Па тако одведи ме у највећу светињу твог дома, амин."

405

1 И сместа по тим речима Хеноховим Ламех одвећ обрадован оде напред и одведе као водич Хеноха до дворнице с престолом и с највећим поштовањем рече Хеноху на прагу:

2 "Моћни пријатељу највишег Бога, гле, тамо у средини је престо. Светла плоча која почива на њему јесте она на којој је на наш начин записано име Које да изговорим мој језик никада неће бити достојан."

3 И Хенох, ставив своју руку на груди, застаде мало на прагу и ћуташе.

4 А онда испружи своје руке и пожури до престола, зграби плочу и стисну је о своје груди, пољуби је, па је поново стави на престо.

5 Принев тако љубазну част најсветијем имену, стаде мало пострани престола, и то с десне стране, па упути следеће речи свим присутнима (јер и многи угледни грађани и службеници Ламехови такође дођоше горе у дворану). Речи су гласиле:

6 "Браћо и децо једног Оца на небу! Изнад свега добри, прељубазни и свети Отац је благоволео да вам да Његово име, Које је у Себи свето, пресвето.

7 Али шта зато хоћете ви да пружите Њему, једином светом прељубазном даватељу свих добрих дарова?

8 Ваше мисли траже, а не можете наћи ништа што имате што пре нисте примили од Бога.

9 Јест, заиста, ту је сав ваш труд и рад узалудан.

10 Хоћете ли име да славите, хвалите, величате и обожавате целог вашег живота?

11 Јест, такво можете чинити итекако. Али обратите пажњу, хоћу да вам кажем нешто, то нам показује небески свод и цела земља.

12 Небо и земља су пуни Његове хвале, Његове части и сви бескрајни простори су пуни највиших посвећених анђела који свагда кажу: "Свет, свет, свет јесте Господ, наш Бог. Част Њему, као Оцу, Његовој речи и свемоћи Његове вечне љубави.

13 Славимо Те вечно, о велики Боже и хвалимо свагда Твоју бескрајну силу – јер једино само Теби припада сва хвала, сва част, сва слава, све величање, све поштовање, све обожавање и сва наша љубав!"

14 Гледајте, колико части, славе, величања и истинског обожавања свагда и вечно приносе Богу!

15 Уколико исто тако хоћете да хвалите Оца и да Му дајете част, колико ли ће тиме постати већа Његова бескрајна божанска част и слава?

16 Заиста, уколико је најситнија капљица воде пала у море, онда је море тиме у поређењу већ примило бескрајно више него што би било ваше доживотно непрекидно обожавање и давање части према бескрајној части и вечној слави Божјој, коју је у Себи имао у најсавршенијој мери већ пре но што је нешто створено.

17 Шта ли према томе хоћете да учините светоме Оцу за такву милост, љубав и смиловање?

18 Ви кажете: Хоћемо да Му захваљујемо целог свог живота. –

19 Учините тако – јер Њему, једином даватељу, једино и припада сва хвала.

20 Но, уколико хоћете да захваљујете тако да се ваш језик потроши до корена, хоће ли Он тако постати богатијим и дивнијим но што ионако већ од вечности јесте?

21 Гледајте дакле, такво је ташто по себи, и Господару све славе и моћи није потребно.

22 А ако неко им невесту, тај нека пита своје сопствено срце шта му је на њој најугодније, па ће му његово срце рећи: "Богато сам свим блазима и не треба ми ни злато, ни драго камење, ни плодови дрвећа, ни питомих животиња, ни да ми дајеш част ни да ми приносиш жртве паљенице.

23 Само једно имаш ти, драга невесто, за мене, чему жуди мој живот. То једно је твоја љубав.

24 Љуби ме, тако си ми дала више но што ми могу пружити небо и земља."

25 Није ли тако, браћо моја? – Ви кажете: Јест, тако је вечно истина. –

26 Тако чините и ви. Љубите Оца – јер љубав је Његово биће и љубав је Његова бескрајна потреба. Тако сте Му све дали и жртвовали све шта вам је он дао – јер више од Свог сопственог живота није вам могао дати. Љубав је пак ваш живот и живот Божји у вама.

27 Ако према томе љубите Бога Оца, онда чините онако на шта Он гледа и што Му је једино пријатно.

28 Таква је пак воља Божја да Га љубимо изнад свега. Чинимо то, тако ћемо имати живот вечно, амин."

406 (2.220)

1 По тој беседи Хеноховој удараху се сви присутни о груди и говораху један другом: "Какве беседе, каквих речи!"

2 О истино, вечна света истино, пут према теби је за оног који те не познаје неизрециво тешко наћи.

3 Уколико пак дођеш у сусрет уморном путнику, онда си одмах толико препознатљива за њега колико је препознатљиво излазеће сунце за свако око.

4 Јест, можеш да мислиш колико хоћеш, а не можеш наћи став који би икако опстао поред овог.

5 Тако постоји само једна истина. Бог је та вечна истина, и она показује једини истински однос између Њега и човека, и каже да је то једина љубав.

6 А зар може најбољи и најчистији разум да нађе и нешта друго могућим?

7 Не може, знамо да се сва људска дела разума састоје у самом расипању, и уништење је на крају намера.

8 Ми смо планери који траже, покушавају, граде, кваре и уништавају. Стално хоћемо нешта ново, стално нешта боље и савршеније и при таквом труду заборављамо сасвим да сами себе никада не можемо надмашити и према томе наша дела не могу бити ништа осим само што је њихов узрок, наш разум.

9 Имамо велике очи за неразумност других, а далеко већу сопствену не видимо.

10 Али све то лежи баш у томе што још никада нисмо угледали једну пуну истину.

11 А сада нам је овај моћни велики пријатељ Божји показао најчистију истину. Зато и можемо једним ударцем да препознамо целу гомилу наше велике и крупне неразумности – јер љубав је једино у човеку што га сабира и држи заједно, једино чиме је неко своје мисли спровео у дело.

12 Да, љубав јесте очити основни услов свег бивања и према томе и свег постајања. Да, она је, ако ћемо узети право, само право бивање. Она је једина реалност, значи једина истина – и то нам је могло промаћи кроз толике стотине година.

13 Да, велики, моћни пријатељу и истински, једини првосвештениче Божји, сасвим имаш право будући да је љубав једина права стварност, једино истинско бивање и такође је основно биће Божје као и према томе и наше савршено биће из Њега.

14 Шта ли онда друго можемо пружити Њему осим само оно што једино нешта јесте пред Њим, наиме љубав, то јест сву нашу љубав будући да све наше потиче управо љубави Божјој.

15 Прими зато наше потпуно и особито уверење да ћемо тако чинити свом нашом снагом, и Бог нека нам овако као до сада буде милостив и милосрдан.

16 Хваљено и одвећ љубљено да је Његово пресвето име."

17 И Хенох рече: "Амин, хвала и љубав од свих нас вечно светом, најљубазнијем Оцу, Који нас је љубио већ пре но што смо постојали – јер да није тако, никад ништа не би створено.

18 Бог као вечна бескрајна љубав и мудрост, као вечна истина, предвидео је од вечности да су Њена дела била добра, да јесу и да ће вечно остати. Зато нас још носи стара земља и старо сунце нам дели стално исту дивну светлост.

19 Човек је само ради највише савршености постављен на овај тесан круг. Круг је, истина, тесан, али зато тим моћније испуњен љубављу Божјом.

20 Зато спознајте сви у том узаном кругу љубави да Бог јесте љубав. Спознајте љубављу љубав, тако ће та љубав постати моћном ватром која ће врло брзо покидати тесан круг.

21 Па ћете онда слободно иступити у бескрајни круг божанске љубави, милости и смиловања и живећете ту животом који гласи: Будите савршени као што сам Ја, ваш Отац. –

22 А сада хајде да обедујемо, брате Ламеше! Као што смо овде заједно, тако да и заједнички захватамо у зделу.

23 Па тако води нас у трпезарију, амин."

407

1 И одмах се сви дадоше у трпезарију, у којој су по старом обичају слуге Ламехове стално морале да воде рачуна да се на обедним столовима непрестано налазе најизврснији плодови.

2 Када сви обедоваше, управо уђе Тубалкајин с Муром и Куралом у дворану и сместа ступи до Ламеха и Кизехела извештавајући им с прерадосним лицем да је храм сада потпуно завршен и да је његов мајстор за метале од преосталог племенитог метала направио одвећ величанствена врата која чак имају вештачку резу како би се храм могао закључавати осим одређеног времена.

3 После таквог обавештења Ламех хваљаше Бога што је градитељима подарио такво сазнање и снагу да се такво једно велико дело могло завршити у тако кратком времену, док је иначе за неку незнатну стамбену кућу неког обичног грађана било потребно више година док се сасвим не сагради.

4 После таквог Ламеховог хваљења и захваљивања ступише пак Мура и Курал до Ламеха и Мура узе реч и рече Ламеху:

5 "Светли, моћни, мудри краљу и господару, ти би ме сада хтео питати и рећи: Пошто је градња тако дивно и до одеређеног времена завршена, покажи ми рачун како бих ти дао сву плату за градњу. –

6 Међутим, такво што, о краљу, сада би било ташто од тебе – јер гле, као што нам је стално заиста чудесно велико дело ишло од руке, баш исто тако чисто чудесно примили смо ја и сваки радник одвећ богату плату.

7 Једва да је прошло сат времена како је свршено велико дело, дођоше људи и за њима велика стада племенитих питомих животиња, као што су волови, краве, козе и врло лепе беле овце.

8 Од њих је сваки радник без разлике примио десет мужјака и женки сваке врсте, то тако да је сваки добио десет волова и десет крава, десет јараца и десет коза и десет овнова и десет оваца, дакле, свако шездесет комада, а ја и Курал смо добили сваки десетоструко заједно с осталим подређеним градитељима.

9 Тако смо одвећ добро награђени и зато од тебе за себе и наше следбенике више немамо ништа друго да молимо осим прво да према нама краљевски благоволиш и да нам свагда будеш милостив.

10 Курал је пак из посебне захвалности према Богу, као и ја поред њега, одлучио да цео простор унутар бедема обложи белим углачаним камењем.

11 Више од три четвртине је већ обложено и за кратко време ће и преостала четвртина бити обложена, и ти ћеш све наћи у најчистијем и најраскошнијем сјајном стању.

12 Овде је кључ од врата храма и овде мањи од такође златне решеткасте капије дивног кружног бедема.

13 Кључ од врата храма можеш одмах задржати; а малог ћу ти послати преко слуге чим место буде сасвим обложено.

14 Па тако дај нам да опет идемо до задњег добровољног посла. Твоја воља, амин."

15 Таква вест нашег Ламеха изненади толико да од саме радости не узможе помоћи себи, а ни не узможе да изусти ни реч.

16 Тако иступи Хенох и рече Тубалкајину, Мури и Куралу:

17 "Ја сам нов весник Господњи с Висине. Моје име је Хенох, један једини првосвештеник Божји.

18 Као такав вам кажем да се не радујете превише награди а ни толико завршеном делу, него радујте се пре свега великој милости и смиловању Божјем. Препознајте своје недостатке, очистите своја срца, будите ревносни вршитељи воље Божје и љубите Њега изнад свега, и једни друге као свако свој сопствени живот. Тако ћете у таквој љубави тек наћи највећу награду, која ће се звати вечни живот у Богу.

19 Ти Тубалкајине остани овде, а ти Мура и Курале идите, завршите дело па затим дођите сами поново – јер ја с вама имам још доста важног да разговарам, амин."

408

1 После ове кратке примедбе Хенохове поклонише се ова двојица дубоко, па отидоше на свој посао.

2 Тубалкајин пак навали на Хеноха и замоли га за опроштење зато што такво није приметио раније да се један неизрециво узвишен гост налази међу њима и што му није одмах одао највеће страхопоштовање.

3 Хенох пак Тубалкајина сместа дигну с пода па му рече: "Брате, сироти брате! Шта чиниш преда мном, свом брату?

4 Гле, чак је Господ, наш Бог и Отац, нас све опоменуо упркос Његове бескрајне, недодириве светости тако што нам је у танчине доказао да је човеку знатно лакше пред Њим прегибати колена него срце.

5 Такво што пак човеку уопште не служи животу, него једино прегибање срца.

6 Ако неко дакле има несавитљиво срце и не може га понизити и очистити пред Богом, онда се током целог свог живота може ваљати у прашини, а све му то ништа неће користити.

7 А онај који савија своје срце и чисти га и испуњава љубављу, тај више не мора своје тело да спушта у прашину – јер његов дух зна у свој понизности и препуној љубави према Богу, светоме Оцу, да тело припада прашини земље и да ће се опет вратити тамо откуд је узето.

8 А ако би ти становао у некој кући и пред твоју кућу би дошао угледан, узвишен гост, хоћеш ли од самог страхопоштовања да срушиш целу кућу пред узвишеним гостом и да положиш у прашину па тек онда поново да саградиш како би госта примио у твоју кућу?

9 Ја пак велим да би такво што било одвећ смешно неразумно – јер, прво, узвишени гост такво не тражи и, друго, гледаће само како ћеш му ти као становник куће изићи у сусрет, а не – како ће се твоја мртва, сама по себи непомична кућа понашати према њему.

10 Тако је и наше тело само кућа духа, а не можда једно те исто с духом, и свети, прељубазни Отац само гледа шта чини дух.

11 То јесте љубав и њена слободна воља, а не гледајући на тело шта оно чини, које не може ништа чинити но само мукло вршити своју природну, суђену потребу.

12 Зато буди ти, Тубалкајине, мој драги брат у духу.

13 Савијај једино пред Богом своје срце. Љуби Га изнад свега; а мене, свога брата, као себе самог. Тако си све учинио шта је честито и ваљано пред Богом и свим светом.

14 Такође си узео себи жену. То је право и ваљано. А пошто си облежао своју сопствену сестру, такво што беше гнусно пред Богом. Такво су смели чинити прва деца Адамова за време докле Бог још није раздвојио крв и према томе у свима беше једна крв и једно тело.

15 А пошто су се људи временом веома размножили, Бог раздвоји крв да се не би убрзо укиселила и изумрла.

16 Из тог разлога су све више и више одређени степени крвног сродства и услед те одредбе без посебног Божјег пристанка нико не сме узети себи жену у првом колену, него тек у другом, трећем и тако даље. Што удаљеније колено неко изабере, тим ваљаније чини.

17 А ти си пак сада себи узео жену из веома удаљеног колена, и тако си учинио веома добро и право и ваљано, и тако њу можеш да доведеш како бих те и ја благословио."

18 Ту Тубалкајин сместа позва своју жену и престави је Хеноху с посебним поштовањем.

19 Хенох пак сместа обома положи руке те их благослови у имену Господњем.

20 После тог чина Хенох позва Ламеха и седморицу себи, па им рече:

21 "Браћо! Чујте, овако гласи вољи Очева: Увече када се будете укрепили с више браће из сироте Дубине, благословите их у Моме имену па дајте им да иду на нужни починак.

22 Ви пак заједно с Ламехом дајте се на брдо које је Кизехел у Моме имену очистио и бдите ту све до јутра.

23 Када пак приметите прво свитање јутра, тада се скупите дубоко – јер у то доба ћу Ја најпре осетно па затим и чујно и коначно видљиво бити међу вама. –

24 Дакле, учинимо све тако како би нам се уделила таква милост, амин."

25 И одмах наступише браћа заједно с Ламехом, благословише све бројне присутне, па их упутише на починак.

26 Када се сви удаљише славећи божанско име, тада и убрзо Хенох и сва седморица заједно с Ламехом напустише кућу и дадоше се брзим кораком на теме брда високог око триста хвати.

27 Када сасвим досегоше висину, тада сви једногласним срцем Оцу принеше хвалу и славу; а затим разговараху разним великим посматрањима о вођству Божјем и о дивоти великих дела, при чему се Ламех сасвим претворио у срце и ухо и од самог блаженства не знађаше помоћи себи.

28 Када пак Хенох примети близину јутра, тада рече браћи:

29 "Сада нека занеми наш језик. Свако нека се прибере дубоко у своме срцу и нека се спреми за свети пријем Господа, нашег Бога, нашег најсветијег Оца – јер Он је већ на путу к нама."

30 Тада се све утиша, и Отац дође тихо до ишчекујућих Њега.

Господње присуство

409

1 Почело је да свиће долазећег дана и с тим свитањем поче да дува јак ветар, који пак при свој његовој жестини никоме није причињавао бол, него је само на свакога имао одвећ пријатно освежавајуће дејство.

2 Када је зора почела светло да руди, тада се ветар стиша; али тим жешће почеше да пламте како блиске, тако и далеке гореће планине.

3 И убрзо светли пламенови избише свуда поред већ обичних ватрених гора такође и из других гора и брегова тако да се јутарње руменило од самог пламеног сјаја једва распознавало.

4 Јер читав крај је изгледао да прелази у ватрено море.

5 На послетку Ламех примети како чак и из његовог брда ту и тамо избијају пламенови и поче због тога мало да се плаши.

6 Јер он размишљаше у себи да ће му то бити пропаст и стога доспе у право мало неповерење.

7 Пошто пак пламенови постајаху све жешћи, Ламех више не могаше то посматрати равнодушно, него се подигну и рече са страхопоштовањем Хеноху:

8 "Моћни, велики пријатељу Господњи! Гле, разорни пламенови лижу већ према нама. Мислиш ли да ће још дуго бити безбедно да се задржавамо овде?

9 Ако је до мене, онда бих да напустим ово место."

10 Хенох пак узврати Ламеху те му рече: "Брате Ламеше, мислиш ли да ће Најсветији ступити на нечисто тло?

11 Гле, тако Господ чисти за Себе Своје путеве ако хоће да нам дође.

12 И ако неко хоће да дође Њему, онда такође мора проћи кроз огањ љубави, иначе не може доспети до Њега.

13 Гле, када Господ долази, онда долази у огњу Своје љубави. А ипак Он није ни у ветру ни у огњу, него Његово биће јесте нежан дашак.

14 Зато не плаши се због ватре – јер она ти неће опрљити ни длаку на глави, него чекај стрпљиво и неустрашиво с нама и слушај – јер сада ћеш чути Очев глас."

15 Ове речи опет сасвим смирише Ламеха, те он слушаше на глас Очев.

16 Када пламенови већ образоваше светао круг око ишчекујућих, тада одједном зазвуча глас над пламеним кругом, и његове речи су гласиле овако:

17 "Мир с вама и с тобом, Ламеше! Јер данас ћу ући у колибу коју си Ми поставио.

18 Моје име Јехова нека живи живо унутар колибе.

19 Осим тебе из твога народа нека нико не ступа у колибу ако је такав какав јесте.

20 Ако пак некога буде подстицао пламен велике љубави према Мени, томе да отвориш врата Мога дома. Тако нека буде свагда!

21 На овом брду пак да Ми подигнеш споменик на свој начин како би се свако потсетио при погледу на њега да сам Ја овде говорио с тобом.

22 Кунем се Собом Који Сам вечан, свети Бог, ако икада деца Висине као и деца Дубине забораве на Мене, онда ћу судити цео земаљски шар и навести силну водену бујицу тако високо над свим планинама колико високо сада видиш пламен над највишим горама и дати ћу упропастити сва створења тла земље.

23 Тако сада говори теби, Ламеше, твој Бог и твој Господ."

24 Ту Ламех задрхта дубоко у души и сруши се доле на своје лице и Господу у своме срцу заветова свагдашњу оданост свег свог живота.

25 Ту и сунце изиђе и једна снажна рука зграби Ламеха и усправи га.

26 Када поново отвори очи, гле тада угледа, на своје велико чуђење, да је сав пламен на тлу земље нестао; дивно светљаше очишћена земља обасјана сјајном светлошћу јутарњег сунца и поред себе угледа (Ламех) једног снажног, младог, озбиљно лепог човека, па Га упита:

27 "Да ли си и ти један нови гост са свете Висине?"

28 И овај њему још страни човек рече: "Имаш право. Јест, Ја јесам такође оданде, и то с највеће Висине.

29 Али дај да сада сиђемо у твој дом, тек тамо ћеш Ме ближе упознати. Хеноше, прати Ме, амин."

410

1 Сав ужарен љубављу навали Хенох до Оца и рече у своме срцу: "О предобри, пресвети, најљубазнији Оче, како неизмерно си усрећио моје срце! Ја, слаб човек земље, смем да Те пратим!

2 Мада сам ја првосвештеник којег си Ти поставио и позвао, али шта је такво према Теби, Ти најсветији, најљубазнији Оче?

3 Но нисам ја, јест – вечно нисам ја сам себе за то удостојио, него – о свети Оче! Твоја бескрајна благост, милост, љубав и смиловање учини такво на мени. А баш зато хоћу и до смрти да се уљубим у Тебе.

4 О, када би ми било могуће да Тебе љубим силом и моћношћу свих небеса, колико бескрајно блажено бих хтео да учиним тако!

5 О Оче, вечна, најчистија и свемоћна љубави, немој да допустиш мени, још сувише неспособном, за таква највиша уживања небеса, да будем овде толико неизрециво блажен – јер скоро да моје срце више не подноси такав пожар љубави.

6 Али шта све причам у свом заносу?

7 Па све то је Твоја пресвета воља – зато нека и свагда све буде онако како је Теби угодно.

8 О, свети Оче! Колико добар мора да си у Себи када ја, ништавило пред Тобом, већ толико неизмерно много осећам ове Твоје бескрајне доброте.

9 О земљо, задрхти од превеликог усхићења – јер Творац, Који те је живу створио, хода сада по теби. Ти сирото сунце са својом светлошћу, усуђујеш ли се још да шаљеш своје зраке доле на тло земље, када преко ње хода Онај Којега најмањи дах негда тебе позва да постојиш?

10 Али већ опет говорим као збуњени од љубави. Та̏ земља ћути од превеликог, узвишеног страхопоштовања – јер она осећа Ко је Онај Кога сада носи – и сунце, колико могуће, својим благим зрацима приноси Господу љубазно највећу хвалу.

11 Све, све је захваћено узвишеним и преданим ћутањем пуним страхопоштовања, само ја блебећем непрестано у себи.

12 Једино ја очито грешим против надлежног страхопоштовања, али ја ни не могу помоћи себи – јер превише Га љубим но да ми је могуће да обуздам своје све више и више говорљиво срце.

13 Али каква милина и које блаженство у вечности могу да буду колико таква бити код Њега, ходити поред Њега прељубазног, очинског и свемоћног и смети љубити Њега свом снагом?

14 Али сада тише, срце моје – јер Он као да хоће нешта да ми каже.

15 О радуј се, цело биће моје, јер ти ћеш опет из најсветијих уста Очевих! чути речи живота."

16 Том приликом ових сада девет особа доспеше с брда доле у равницу, и Господ уз Хеноха стаде и рече свима:

17 "Пријатељи! Овде ћемо се мало зауставити – јер видим да су се поједини мало уморили, а ти, Мој драги Хеноше, јеси најуморнији – јер твоје срце замало да посегну за Мном.

18 А Ја ти кажем: преобилно велика је твоја љубав према Богу, своме Оцу. Али да ти је могуће окусити колико се Отац радује великој љубави детета према Њему и затим да одмериш Његову велику машту љубави и мисли у којима Он свемоћно, бескрајно и вечно прави велике планове да такво дете које изнад свега љуби Њега усрећи бескрајно колико год могуће Његовој бескрајној свемоћи, тада би нестао већ најмањим приближењем таквој мисли Божјој.

19 Али слободно даље сањари овако у својој чистој љубави према Богу као што си ти, Мој драги Хеноше, до сада сањарио, тако ће из таквог сањарења једном произићи велика стварност, којој ће се твој дух одвећ зачудити."

20 Затим се Господ обрати Кизехелу те му рече: "Кизехеле, познајеш ли сада Очеву моћ љубави?

21 Гле, када си био послат доле у Дубину, тада си још кришом сумњао у успех и после првог наступа мислио си тајно у себи:

22 Господња моћ је, истина, бескрајно већа но што ће је и најсавршенији дух и у најмањем делу схватити, али што се тиче Ламеха, тешко да ћемо шта постићи, а поготово не путем љубави.

23 Једино убити Ламеха па затим поново оживити са сасвим другом вољом, иначе овде пропаде сваки покушај. –

24 Сада гле, нисмо користили ништа друго осим управо једино љубави, и сва Дубина сада стоји очишћена пред нама.

25 Тако да остане вечно! Где љубав више ништа не постигне, тамо нека ни једна друга моћ више ништа не постигне.

26 Будући да су сва дела творевине произишла из љубави, зар ће онда дела бити моћнија од љубави, њиховог праузрока? Зато останите сви свагда при љубави, и на крају нека све буде добивено.

27 Али пошто се одморисмо, да пођемо даље јер их већ има много који чекају.

28 Зато идимо како би их наш благослов стигао у прави час, амин."

411

1 На те речи Господње сви се опет дигоше и пођоше ка граду.

2 Ламех, пак, између хиљаду мисли шврљајући о овом страном човеку, обрати се путем Кизехелу те га упита: "Чуј, високи, моћни пријатељу и брате! Познајеш ли ти овог одвећ чудновато младог, а ипак овако одвећ мудрог човека? Зар је он још већи од првосвештеника Хеноха?

3 Јер гле, мени је ипак мало чудно да Хенох, који ми се чини бескрајно моћно мудрим, усто још у одмаклим годинама, изгледа има тако одвећ велико страхопоштовање пред овим младим човеком.

4 Додуше, морам и сам признати, што се тиче мудрости и велике љубазне доброте, изгледа да Хенох ни не предњачи њему, дивном човеку.

5 Али без обзира на то ипак ми изгледа нешта чудно што се Хенох према њему односи тако љубазно понизно као да зависи једино од њега.

6 Ако ти према томе ближе познајеш овог необичног човека, онда ми обзнани шта је скривено иза њега како би се и ја према њему понашао како доликује.

7 Да је одвећ мудар и моћан, разабрао сам из беседе коју је упутио теби.

8 Али то сте сви ви с Висине, због чега од ваших очију ни једно срце није сигурно.

9 Дакле и он пошто је итекако знао шта се збивало у теби када си послан мени.

10 Такво ме, дакле, не буни, него само, како рекох, једино само понашање Хенохово према њему.

11 Зато још једном да те замолим да ми овог младог човека ближе назначиш, то јест ако ти је угодно и ако то смеш."

12 И Кизехел Ламеху узврати следеће, наиме говорећи: "Драги брате Ламеше! Што се тиче овог младог човека и што се Хенох, као и сви ми, према Њему понаша тако одвећ подређено, то има такав дубок и тајновит разлог да га ти у овом тренутку уопште не би могао схватити.

13 Зато стрпи се за сада још само мало времена и ти ћеш Га онда итекако препознати.

14 А од мене можеш да сазнаш да је Он, као што ти је Он Сам на брду приметио, заиста највиши Господар на највишој Висини деци Висине и према томе свој деци Дубине.

15 Више за сада ни не треба да знаш о овом младом човеку.

16 Јер ионако је близу тренутак када ћеш Га ближе упознати; зато се само стрпи до тада."

17 У тој прилици пак већ између ликујућих редова доспеше до куће Ламехове, па тако Ламеху више ни не остаде простора за питање.

18 Како пак стадоше испред куће Ламехове, тада овај млади човек узиђе на већ познати беседнички стуб и упути народу следеће благословене речи:

19 "Чујте, моја сирота децо! Јер овако говори Господ, ваш Бог, ваш Творац и свих вас прељубазни, свети Отац вама овога дана из Својих уста:

20 Мир с вама, спознајте једино истиног Бога и Оца, јединог Господара неба и земље и љубите Га изнад свега; тако ће вас свагда услишати, погледати и помоћи у свему што вам је нужно и дати свагда што требате.

21 И даље говори Господ: Хоћу да вас штитим све докле истрајете у Мојој љубави. Када пак почнете самовољно да судите о Мени, тада ћу повући своју милост и оставити вас да светлите међу собом својом светлошћу.

22 Моју светлост ћу пак повући. Тада ћете брзо доспети у велику невољу и таму, која ће бити много гора од оне која је била од почетка до сада.

23 Сада сам вам послао моћне веснике будући да сте од детињства били слаби и бедни.

24 Али онда ћу вам послати само слабе веснике, који нека једино имају мудар језик, али немоћну вољу. Ви ћете их зграбити и убити и тако ћете Мој гнев приредити себи неумољивим судом, зато што сам вам сада указао велику милост и смиловање и ојачао сам вас из Мене.

25 Данас вам дајем Своје име. Останите при том имену, тако ћу и Ја бити код вас. Уколико пак напустите име, тада ћу вас и Ја напустити.

26 Јер ви свагда треба да ходите слободни преда Мном. Тако примите Мој благослов, амин."

27 Ту Господ благослови Дубину и сав народ се баци пред моћним беседником и обожаваше га у имену Господњем.

28 Господ се затим врати до Свога друштва и праћен Хенохом даде се у кућу Ламехову. Нико се сада не усуди прићи кући Ламеховој.

412

1 Како доспеше пред врата дворнице с престолом, тада Ламех брзо оде до страног човека те Му рече:

2 "Ти још моћнији пријатељу него што су Кизехел и његова браћа и него што је сам првосвештеник Хенох, овде је дворница са престолом, у којем се налази најсветије име Божје на престолу.

3 Пошто си ти тако одвећ дирљиво моћно говорио народу о том имену као из уста Божјих, онда ће ти сигурно бити и благоугодно да погледаш то најсветије име.

4 Ако ти то засада хоћеш пре него што ћемо да доручкујемо, онда ћу тренутно да дам да се отвори дворана – јер гле, тамо у позадини чекају сто услужних људи оба рода. Само смем да им махнем, и одмах ће бити при руци и отворити нам ова тешка, гвоздена врата."

5 И Господ узврати Ламеху: "Зашто народу непотребну муку? Гле, такво можемо и ми учинити, и то много лакше него сироти, слаби народ."

6 Ламех пак рече на то: "То је тачно, али ваљда најпре мора да нам се донесу кључеви?"

7 И Господ узврати Ламеху: "Чуј Ламеше! Ја лично јесам кључ и врата, са Мном можеш да отвориш све што је било где закључано; и преко Мене можеш доспети у одају вечног живота.

8 А да Ја и јесам кључ пред којим ни једна врата нису сигурна, ево, само погледај врата! Када будем рекао: Отвори се – онда ће се и отворити и без твог кључа."

9 Ту Господ рече вратима: "Отвори се!" – И одмах скочише два тешка крила врата тако брзо да Ламех ни не примети како и када се то догоди.

10 То Ламеха изузетно зачуди. Зато брзо опет пожури назад до Кизехела, па му рече: "Чуј брате, то ми је мало прејако!

11 Почињем да стрепим од тог човека – јер верујем да би тај својим речима могао да премести и горе.

12 Реци ми да ли би и ти такво што остварио својом силом воље и речи?"

13 И Кизехел узврати Ламеху: "Свакако, али једино као све до сада моћу и милошћу Господњом, ван које нема ни моћи ни силе нити које било милости.

14 И тако свако са Господом може све, без Господа, пак, ништа – јер једино је Господ свемоћан и може све из Себе и нико више осим Господа ишта из себе."

15 И Ламех опет упита Кизехела: "Дакле овај чудни млади човек од Бога мора да има веома много милости зато што такво делује и што се тако пред свима вама истиче?"

16 И Кизехел узврати: "Итекако, драги мој брате Ламеше, Он има највећи степен милости из Бога, и зато је и Најмоћнији и Најмудрији."

17 И Ламех опет рече: "Ипак ми се то чини необичним да је Бог баш овом младом човеку доделио више милости, мудрости и моћи него вама искусним мужевима у одмаклим годинама. Није ли и теби то чудно?"

18 И Кизехел му узврати: "О, ни мало! Гле, такво чини Господ како хоће. Један цветић неретко се шепури и мирише далеко јаче од највеће сунчеве руже. Зашто? – То једино зна Господ.

19 Али сада гле, млади човек се приближава плочи. Зато обратимо пажњу шта ће учинити с њом."

20 Господ пак само погледа плочу и таман не учини никакав даљи обред, него се убрзо опет окрену па рече Ламеху:

21 "Сада, пријатељу Мој, идемо опет, а ти дај да нам припреме доручак."

22 Брзо Ламех беше при руци и рече младом човеку: "Мој најврлије цењени пријатељу, који си пун најчвршће моћи и мудрости! – Само треба да одемо у дворану, и све ће бити по поретку."

23 И Господ узврати: "Онда дај да идемо!"

24 Ту Господ поред Хеноха крену напред и Кизехел и Ламех са осталом шесторицом пођоше за Њим.

25 Идући пак испољи се Ламех Кизехелу: "Брате, ово ми се опет учини сасвим необичним да се овај од Бога толико високо постављени човек ни најмање не поклони пред плочом, него само овлаш погледа, па јој окрену леђа.

26 Кажем ти то ми је још најчудније."

27 И Кизехел на то рече Ламеху: "Драги брате, нека те то не брине – јер веома брзо ће ти све то постати јасно као дан.

28 Али учини тачно све што Он каже, тако ће све Богу бити одвећ благоугодно."

413

1 Како пак гости уђоше у трпезарију, одмах приђоше Тубалкајин, Мура и Курал, од којих двојица задњих већ после потпуног завршетка свог посла већ увече претходно предадоше Ламеху кључ капије спољног бедема.

2 Мура одмах предаде кључ Ламеху и увери га да се већ све налази у највећем сјају.

3 Ламех пак зато обојицу позва на доручак и рече Мури сасвим летимице:

4 "Пријатељу и брате Мура, још не отпуштај своје раднике јер ћеш добити још једно дело од мене да извршиш.

5 А сада остани овде, то јест у овом друштву.

6 Мура пак примети младог човека поред Хеноха и зато упита сасвим кришом Ламеха: "Светли и мудри краљу Ламеше, нећеш ли ми рећи ко је овај дивни млади човек поред Хеноха?"

7 Он изгледа тако љубазно-озбиљно-мудро. – Зар је и он с Висине?"

8 И Ламех узврати Мури: "Мој драги, цењени пријатељу! У том погледу си се лоше посаветовао што си се обратио мени – јер до сада о њему ја сам једва знам мало више од тебе.

9 Толико знам посматрајући и затим из речи Кизехелових врло постављених на кантар да је млади човек одвећ мудар и заиста страшно моћан речима и вољом и да је он управо по јасној изјави Кизехеловој такође највиши Господар на Висини, коме је и сам првосвештеник Хенох подређен – дакле сасвим сигурно један краљ.

10 Гле, то је већ и све што знам о њему. Задовољи се међутим с овим док можда не дође нешта светлије и седни с Куралом за један сто и једи и пиј. Али не одвраћај своје око од тог човека, можда ћеш на њему открити више од мене."

11 Ту Ламех узе кључ и однесе га до Хеноха рекав му такође у тој прилици:

12 "Моћни пријатељу и једини првосвештениче јединог, истиног, свемоћног, вечног Бога! Гле, овде су оба кључа заједно; ја ти их предајем – јер једино теби достоји да њима отвориш оно што је Божје, то јест оно што је у Његову част и Његову хвалу подигнуто од нас по Његовој најсветијој вољи."

13 Хенох пак рече Ламеху: "Брате Ламеше, Господ хоће да и ти своме народу не будеш толико краљ, него и свештеник будући да је Господ једино господар у свој моћи, сили и власти од вечности.

14 Зато само и задржи кључеве свог свештенства и отвори нам храм и предворје када буде време.

15 Али ово да ти још буде речено: Један свештеник је истински брат браће по љубазном поретку Божјем, а краљ је народу већ суд.

16 Када год се народи буду нашли под краљевима, онда ће они, народи наиме, бити и суђени. Узеће им се земљиште и мораће краљу да измирују велике порезе. Чак и њихов живот ће бити његова својина.

17 И оног који буде гунђао и који се буде дурио, тог ће краљ неретко кажњавати до задње капи крви.

18 Тада ће бити много јада и велике невоље на целој земљи.

19 Зато ти од сада радије буди свештеник него краљ твом народу."

20 И Ламех, сав ван себе од радости због овог новог наименовања за свештенство Господње, рече Хеноху:

21 "Моћни пријатељу и првосвештениче Божји! – Чуј, уколико бих хиљаду пута био краљ, одрекао бих се свих хиљаду краљева како бих био достојнији свештеник по твом поретку."

22 И Хенох му узврати: "Брате, седни сада за сто – јер што хоћеш да будеш, већ јеси. А сада дај да обедујемо и да се укрепимо ради службе Господње.

23 Ламех затим задржа кључеве и седну прерадосно за сто и јеђаше и пијаше једнако осталима.

24 А како се прилично чашћаваше, тада се изненада сети да нико не благослови храну на начин Кизехелов а и да нико не слављаше ни хваљаше Бога ни захвали.

25 Хитно устаде и рече: "О моји драги пријатељи и браћо! – Страшно! – Баш данас када смо примили толико неизрецивих доброчинства од Бога и усто још међу нама треба да се излије велика, велика милост да Господ, велики свемоћни Бог, у Своме најсветијем имену треба да се усели у подигнути храм међу нама – баш данас смо заборавили да најпре Њему, светом даватељу свих добрих дарова, принесемо најдостојнију хвалу пре него што смо се усудили да ставимо и најмањи залогај у уста!

26 Не, не, шта учинисмо! – Ја за себе пре ћу умрети него да до три дана нешта поједем."

27 Господ се пак осмехну Ламеху, наложи му да дође до Њега, па му рече: "Ламеше, ако би имао дете које би се негде сасвим безначајно огрешило о тебе, а опази грешку на себи и хтедне сасвим очајно да ти узвикне: Оче! Страшно, гле, огрешио сам се о тебе. Тешко мени! Нећу три дана узети залогај па макар већ другог дана умро од глади! –

28 А уколико би ти онда хтео да кажеш детету: Чуј, драго моје дете! – Твоја грешка беше само веома мала омашка не хотимице. Зато нека те није брига. Али дођи овамо и само ме љуби – јер ја нисам обратио пажњу на твоју тобож грешку. –

29 Шта би теби ту било драже? Да дете дође теби и обухвати те љубећи својим нежним ручицама, или да истраје у својој строгој намери?

30 Ти кажеш: Ако сирото дете дође мени и обухвати ме љубећи, такво би ми било неизрециво драже. –

31 Добро, кажем Ја теби! Тако и ти учини према небеском Оцу шта спознајеш бољим – јер и ти си дете према Њему и такво ће Њему бити много благоугодније од свег твог пошћења!"

32 И Ламех упита: "А где је Отац како бих отишао до Њега и учинио једнако детету?"

33 И Господ рече: "Ламеше! Погледај овамо, овде стоји видљиво пред тобом! Ја сам Отац, Бог неба и земље!"

34 Ту сви попадаше и Ламех промуца: "О Ти свети Оче! Буди мени јадном грешнику милостив и милосрдан! – Твоја света воља да буде вечно, амин."

414

1 А Господ одмах наложи деци Дубине да се дигну са пода, па им затим рече:

2 "Чујте, сва Моја децо! – Ја сам једини, свети, свемоћни Бог и Творац свих ствари и бића на небу и на земљи! Осим Мене нема Бога и сва бесконачност и сва вечност савршено су испуњени моћу Моје љубави, мудрости, смиловања и милости. Тако сам Ја од вечности Господар над свим савршено будући да је све из Мене и све је нужно подређено Мојој бескрајној моћи.

3 А како би и могло бити другачије пошто све што постоји само постоји из Моје воље и опстоји из ње и зато ни не може измаћи њој – јер уколико би било могуће да што измакне Мојој вољи, онда би нужно морало и да измакне свом постојању будући да у свој вечности ништа не може постојати осим једино само кроз Моју вољу и у њој, која је искључиви темељни услов свег бивања и свуда савршено испуњава бескрајни простор вечно.

4 Пошто је према томе тако, а ни не може бити другачије, онда морате и, додуше, да Ме спознате како јесам, дакле, као јединог Бога и као јединог Господара.

5 Јер Господар је једино Онај Који вечно потпуно поседује сву бескрајну моћ, силу и власт из Себе.

6 Ја такво, пак, поседујем вечно и бескрајно – дакле сам и једини Господар. Али без обзира на то не требате да се ваљате преда Мном у прашини и да прљате своје тело и његов омот ни за што – јер нисам вам дао усправно тело да га преда Мном користите попут црва, него једино да као слободни људи као Моја деца и међу собом као сама браћа и сестре преда Мном, свом Оцу, свагда ходите усправно.

7 Зато сада и треба да сазнате из Мојих уста да Ја нипошто не волим неку телесну службу – јер за то ни нисте добили тело да Ми с њим служите на који било начин – јер тело вам је само дато како би вам служило у право доба и у ваљаној, сређеној мери ради ојачања вашег духа, који је ваше право биће.

8 Шта ли према томе треба да значи када неко своје тело баца преда Мном у прашину?

9 Зар бих тако требао да задобијем да благоволим или да ли ћете тако постати бољим уколико се неко време ваљате у прашини?

10 А Ја вам кажем: Све такво је чисто неразумно. Гледајте, уколико је неко занатлија и потребан му је неки алат, зар не би било сасвим неразумно од њега ако би пре неке радње алат ваљао неко време у прашини и ђубрету из самог дубоког поштовања према раду којег треба да изврши с алатом?

11 А ја велим да ће занатлија учинити боље ако алат употреби само на прави начин чему вреди, а не и за нешто за шта није направљен.

12 А већ ће се у добро приказаном де̏лу показати поштовање пред радом, а не у алату.

13 А Ја сам главни рад за ваш дух, и увек сам равномерно један те исти Бог.

14 А онај који Ми даје част и који је понизан преда Мном, тај нека Ми непрестано даје час и нека непрестано буде понизан преда Мном – јер Ја сам увек свет пред сваким.

15 А онај који према томе својим телом у прашини хоће да Ми даје част, тај и мора дан и ноћ без престанка да се ваља у прашини.

16 А да сам од вас такво хтео, онда бих вас начинио црвима, а не слободним људима.

17 Истинско давање части, пак, састоји се у томе да сви ви непрестано чините Моју вољу, која вам је троструко откривена, наиме у поретку природе ствари, затим кроз ваше сопствено духовно срце, које је чиста љубав, и затим кроз Моје веснике, и сада потврђујући кроз Мене Самог.

18 Љубите Мене изнад свега и себе међусобно као свако сам себе, тако ћете Мени давати част у духу и према томе у свој истини.

19 То је дакле Моја воља и једино важи код Мене, а све остало је ташто и неразумно.

20 Дакле чините по томе, тако ћете Ми свагда бити по вољи, амин."

415

1 По тој беседи Господњој сви се више охрабрише те слављаху и хваљаху Бога у својим срцима због Његове превелике доброте, милости и смиловања.

2 Ламех се пак осмели више него ико други те упита Господа говорећи: "О Господе, једини, велики Боже неба и земље, једини истини, најбољи Оче људи, Који си свет, пресвет! А да ли је већ апсолутно грешна омашка ако се неки човек принуђен својим осећањем и нагнан својом понизношћу и моћном љубављу према Теби готово нехотично већ и пред Твојом једином најсветијом вољом и Твојим именом баци пред Тебе како духовно тако и телесно и тако Те обожава унутра и споља истовремено у прашини потпуне сопствене ништавности и према томе се Теби сасвим жртвује?

3 Јер овако велим што се тиче мог дела: Према Твојој бескрајној доброти и смиловању човек ама баш никако не може учинити превише.

4 Нека се дух човеков по Твоме светом поретку и по Твојој најсветијој љубазној вољи слободно непрестано бави Тобом, о свети Оче – то ће му сигурно бити најпријатније занимање вечно.

5 Али у понеким тренуцима када га превише прожме Твоја љубав и милост, када му из очију лију сузе кајања, љубави и радости, када хоће Тебе, о свети Оче, да загрли хиљаду и хиљаду пута најврелијом љубављу, ту ја сада из мог најунутарнијег бића велим да човек ваљда не може а да и с телом не чини такве покрете који сасвим одговарају покретима духа.

6 Та̏ и пријатељи, браћа и они који се воле се грле у посебној прилици моћнијег узбуђења. Дечица често грчевито обухватају своје родитеље принуђена својом љубављу. Ти Сам си Своју велику дивну творевину уредио тако да све испољава веома посебне тренутке у којима је више узбуђено и опет тренутке у којима изгледа да је мање узбуђено.

7 Сунце, истина, дарује непрестано једнаку светлост. То ми се чини као непрестано бављење Тобом како си рекао.

8 Али није такав случај са даровањем топлоте. Ту сунце изгледа пази на одређену постепеност и изгледа да је некада више, а опет некада мање узбуђено.

9 Дрвеће не цвета непрестано а ни нема непрестано плодова на својим гранама; а ипак стоји ту у Твоме поретку.

10 Сам ваздух се често силно измеће и с великим и силним узбуђењем прелази преко нас.

11 И горе не горе стално мада увек стоје у Твоме поретку. Само у одређена доба жестоко се узбуђују и изгледају онда да ће својим ватреним рукама жестоко љубећи да Те зграбе.

12 Дакле ни Ти, о пресвети Оче, немој узети тако прецизно с нама ако Те и ми нагнани својом љубављу покретима тела заједно с покретима духа поштујемо, славимо, хвалимо, захваљујемо Ти и обожавамо Те?

13 Чак и камен допушта да се истопи у моћној ватри, која је такође сила из Тебе. А зашто наш дух, који Те непрестано љуби, такође да не повуче наше оживљено и осетљиво тело у посебној прилици узбуђења љубави према Теби и да га у огњу љубави такође мало не истопи?"

14 Господ пак Ламеху положи Своје руке, па му рече: "Ламеше! Ти си био син света и тада ништа ниси знао од свега овог што си сада говорио преда Мном.

15 Откуд да сада говориш као један свештеник с Висине помазан Мојим духом?"

16 И Ламех узврати са страхопоштовањем: "О Господе, говорим како ми сада даје моје срце и моја љубав према Теби."

17 И Господ рече на то Ламеху: "Ако Ме неко љуби изнад свега и његово срце му разгорев у таквој великој љубави према Мени каже: "Чини ово, или чини оно", онда нека чини, и Ја ћу све погледати благоволећи шта чиста љубав према Мени буде чинила.

18 Али љубав да буде сва ваша светлост и једини путоказ вечно у Моме имену, амин."

416 (2.230)

1 По тој узвишеној поуци Ламех захвално и најпонизније опет узе реч и упита Господа:

2 "О Господе, пошто сам већ једном почео да Те молим и да Те питам, тако се усуђујем, имајући потпуно поверење у Твоју бескрајну доброту и стрпљење, да Те још даље молим и питам.

3 А ово хоћу да Те питам, како бих непосредно сазнао из Твојих пресветих уста, како би Теби посебице било благоугодно да човек поступа у свим својим земаљским односима?

4 Јер гле, о свети Оче, када је од једног до другог места сасвим направљен пут, онда на таквом путу ваљда нико неће залутати, осим уколико би једино намерно хтео да залута или сујетно можда да пронађе краћи пут, у којој прилици је онда могао да залута и да доспе у густо шипражје које је напуњено змијама и гујама.

5 Дакле за све нас ништа не би било пожељније него да је нашем духу од Тебе, о свети Оче, тачно обележен пут – дакле један одређен закон поступити тако а не другачије.

6 Јер ако имамо од Тебе Самог обележено правило, онда и знамо шта Ти хоћеш и шта је сходно Твоме божанском поретку, и ми можемо онда с великом лакоћом да живимо како Ти благоволиш.

7 А ако немамо правило, онда сваки наш корак прати велика бојазан да не бисмо ласно посрнули против Твог пресветог поретка.

8 Уколико би Теби, о свети Оче, било угодно, онда бих Те за то у име целе Дубине замолио, али и да Ти заветујем своју непрестану, тајстрожу оданост за свагда и вечно."

9 И Господ подигну руку и рече Ламеху као и свима: "Заиста, заиста кажем Ја сада још ваш најсветији и прељубазни Отац:

10 Када вас будем везао законима, онда ћу вас и везати судом – јер без суда није могућ ниједан закон, а према томе и без закона ниједан суд.

11 Да си ти, Ламеше, до сада имао законе од Мене, онда Ја сада не бих дошао к вама као Отац и зато као помоћник вама свима, него као неумољиви судија дошао бих к вама да вас осудим за сва ваша недела.

12 А ви од почетка нисте имали законе – дакле као дечица у колевци бејасте. Починили сте многа зла, јест, зла која вапе до неба починисте. Али будући да нисте имали одређен закон непосредно од Мене, него само посредан савет, то до сада нисте ни били способни суда – и Ја сам сада ту да вам помогнем.

13 Откуд да ти, Ламеше, према томе Мене молиш за законе?

14 Шта ли је боље: бити сасвим слободан у љубави према Мени и тиме Ме имати Оцем, или пак бити везан законима и тиме Мене имати сталним судијом?

15 Заиста кажем вама свима: Пре ћу уништити целу творевину него да своју децу вежем законима, тиме да престанем да им будем Отац и да их судим к вечној смрти.

16 Зато ти, Ламеше, повуци своју молбу и нека сасвим пропадне у теби – јер ти си Ми у свој својој злоби ипак био дражи но што би Ми био у најсавеснијој строгоћи држања закона.

17 Јер закон потире сву љубав између законодавца и оног натовареног законима и уместо љубави поставља неумољиво најстроже право.

18 А ко може рећи о себи: Ја сам кадар сасвим испунити закон?

19 Гле, једино Мени би такво било могуће, а иначе ни једном слободном бићу; створење би морало да ходи у суду попут животиња.

20 А ако тако, где је онда слободно деловање живота духа?

21 Тешко вама и тешко сваком народу коме будем давао законе – јер онда ће се дом Очев затворити железним резама.

22 И ако не дођем Сам да испуним закон, пропаде сва творевина.

23 Дакле сада вам ни не дајем закон, него само вам кажем као Отац да Ме љубите изнад свега и ви вас међу собом као свако самог себе. То је Моја воља. Све друго пак чините из мудрости која вам буде у Мојој љубави, тако ћете живети онако како је Мени најблагоугодније.

24 На такво дакле обратите пажњу и чините по томе. Тако ћете увек имати Моју љубав и Мој велик Очев дом неће се пред вама затворити вечно, амин."

417

1 По тој беседи цело друштво стукну осим оних с Висине, нарочито Ламех – јер сада мишљаше у себи:

2 "Он, истина, иначе изгледа одвећ добар, тако да погледав Њега увек се опет охрабриш да с Њим поново заподенеш нов разговор; Његово око те подстиче на то.

3 Али судећи по тој беседи, ипак Му се не може сасвим веровати. Зато ћу сигурно учинити мудрије и уздржати се говора.

4 Јер ипак се не може знати како ће Он на крају примити неку само мало глупу реч – и на крају би с Њим ствар могао да упропастиш тако да ти више нема помоћи за сву вечност.

5 Његов гнев мора да је нешта неизрециво ужасно.

6 Помисли само на гнев једног свемоћног Бога!

7 Ту би било бескрајно боље да не постојиш него да постојиш поред гневног Бога.

8 О зато само тихо, тихо, мој глупи језиче, ти бедно парче меса у устима! – Могао би нашем човечанству да приредиш лепу судбину! – Разгневити једног Бога! – Заиме Бога!

9 Не, не, нећу више ни да мислим на такво што – јер мисао о могућем гневу Божјем већ је страшнија од свега што сав човечији разум само може да смисли.

10 А ја глупа човечија звер сам се дрзнуо да с Њим говорим баш као с обичним човеком и да пред њим испружим сву моју глупост.

11 Не, што дуже сада размишљам и усто још премишљам какав зликовац бејах, тим ужаснијом ми се са сваким тренутком чини моја дрска неразумност.

12 Та̏ ја учиних тако као да сам ја Њега – Бога Свемоћног – хтео да поучим о испољавању Његове воље!

13 Да се није на крају већ кришом расрдио? – Заиме Бога, шта учиних ја, бедан, глуп магарац!

14 Ево, Његов озбиљан поглед! – Јест, јест – тако је како тек помислих! – Расрдио се кришом!

15 Ко ли ће ме сада заштитити од Њега ако на мене можда устреми гнев?

16 О, само да ме овај пут поштеди! – Има цео свој живот да будем нем.

17 Он више ни не говори, ни са Својима, ни с неким од нас.

18 То је већ сигуран знак да се веома силно расрдио.

19 Ћути, моје срце, и очекуј највећим страхом и дрхтањем најужаснији излив! – О, ја сам изгубљен, вечно сам изгубљен!"

20 Ту Господ ступи до Ламеха, погледа га одвећ љубазно, па му затим рече:

21 "Драги Мој Ламеше, каквим то бедним мислима кидаш своје срце које су најнедостојније Мене?

22 Како само можеш да замислиш гневног Бога!

23 Гле, љубав и гнев су узајамно најсупротстављенији што би уопште могао замислити неки најдубље мислећи живи дух.

24 Љубав је начело које вечно све одржава, а гнев које вечно све уништава.

25 Да је према томе у Мени могућ сушт гнев, онда би исти одмах уништио сву љубав и с њом све што је створено њом – јест, коначно и себе самог.

26 Гле, ево, све још постоји! Где би према томе био Мој гнев?

27 Јесте, човек се може гневити зато што је услед своје провере слободе биће удаљено од Мене и према томе привремена супротност Мени. Због тога се управо само опет кроз љубав према Мени може сјединити са Мном. Но, Ја као најчистија љубав потпуно сам неспособан гнева.

28 Јест, негда љубав у Мени бејаше такође обухваћена гневом. Тада, пак, бесконачност такође још беше празна свих створења, како духовно, тако материјално.

29 Али љубав зграби гнев који је притискаше и постави је телесно бићствено ван Себе.

30 И гле, из тог гнева су затим створени сви безбројни духови, сунца и светови, ова земља и све што је на њој.

31 Ако према томе хоћеш да видиш заиста гнев Божји, тада погледај створене ствари – оне су гнев Божји.

32 Али они нису можда само гнев, него Моја љубав је свуда најмоћније биће усто.

33 Она држи и носи све и осим ње нема друге моћи која би била јача од ње.

34 Зато човек ни не треба да гине за светом, него сасвим да се од њега отргне како га не би на крају прогутао и тако да доспе у Мој гнев – јер свет је Мој везани гнев. А онај који је са светом, тај ће и бити с његовим вечним свезама смрти.

35 А оно што би ти код Мене можда сматрао гневом, гле, то је само Моја божанска најживља ревност љубави, која је по себи Моје смиловање.

36 Тако слободно преда Мном можеш да говориш шта хоћеш и Ја се нећу гневити, али итекако ћу те поучити у неразумним стварима.

37 Дакле, шта ти год још лежи на срцу, слободно Ми обзнани, и Ја ћу ти бити при руци. Дакле, говори, амин."

418

1 Пошто Ламех чу такво од Господа, обрадова се одвећ и разведри у својој души, па се потом опет охрабри да се обрати Господу питањем.

2 Пошто се тако прибра, даде се опет до Господа и упути Њему следеће речи, наиме говорећи:

3 "О Господе, Ти најљубазнији, најсветији Оче! – Вечно је добро и истино да можемо да Ти будемо угодни и по вољи једино онда ако Те љубимо изнад свега и своју браћу и сестре као себе саме.

4 Али какву каквоћу треба да има љубав према Теби? – Како слаби човек може да те љуби изнад свега?

5 Како да изведе? – Зар може и сме да Те љуби онако како љуби себи равног, истим срцем, истом душом?

6 Гле, о свети, прељубазни Оче, то је барем за мене нешта изузетно важно – јер ти ниси раван човеку. Дакле, ни љубав према Теби ни не може бити људска. И пошто си Ти свет, пресвет, онда ће и љубав према Теби морати да буде пречисто посвећена – јер нешта нечисто и непосвећено се не може приближити Теби ни на један ни на други начин.

7 О Господе и изнад свега свети и прељубазни Оче, уколико је Твоја света воља, не би ли хтео да нам још обзнаниш како уобличена и које природе да буде љубав од нас према Теби како бисмо узмогли да Те исправно љубимо."

8 И Господ љубазно погледа Ламеха те му рече: "Чуј, сада такође истини Ламеше (Човек ЗА Мене или Човек По Моме Срцу), заиста, такво питање Ми још нико није поставио!

9 И Ја ти кажем, Ламеше, да је твоје питање изузетно важно – јер заиста, све је до тога како Ме љубите.

10 Са неваљаном и према томе Мене недостојном љубављу не може ни не треба нико да Ми се приближава.

11 Али како да Ја теби, Мој Ламеше, обзнаним како да љубиш Бога?

12 Гле, то ће бити мало потеже. Јест, Ја велим да би ти било лакше да твојим сувише кратким рукама обухватиш целу земљу и цело небо него да схватиш и разумеш шта се налази у пуном одговору на твоје велеважно питање.

13 Зато ће бити потребно да се с таквим одговором изразим нешта простије – па тако чуј!

14 Постављам случај да отац од врло угледног сталежа, као кнез једног од десет градова, има више деце. Та деца знају поредак како смеју да приђу своме оцу, наиме, сасвим пристојно дотерана, одмерена корака, руке укрштено стављене преко груди и главом понизно сагнутом надоле.

15 Када та деца овако дођу пред кнежевског оца, онда их он похвали, па их затим отпусти.

16 А једно дете, један чио малишан, јесте сасвим одважан, не појављује се са подешеном децом – јер такво што не може да превали преко срца, које сувише љуби узвишеног оца, него долази сасвим сам трчећи до оца, а и више је немаран одећом.

17 А како дечак угледа оца, тада шири своје руке, обухвата га са свим дечијим жаром љубави и виче: О оче, оче! мој драги оче, колико те само љубим!

18 Гле, мој дивни, драги, добри оче, љубим те превише да би ми било могуће да се крећем пред тобом у законским учтивим преградама.

19 Да, пре ћу умрети него да пред тобом, о мој оче, угњетем и присилим своје срце. –

20 А постављам сада случај да си ти отац таквог детета. Шта би ти учинио таквом детету чисто судећи по свом очинском осећању?

21 Ти кажеш: О, љубио бих такође то дете преко мере. –

22 Добар одговор. А Ја ти кажем да сам управо и Ја такав отац. Онај који према томе Мени такође дође као тај одважан дечак, прелазећи преко свих безбројних неразумних преграда учтивости, тај ће и Мени бити најдражи син.

23 Бога по себи не можеш љубити. Али Оца можеш љубити као одважан дечак, и Бог као Отац ће те онда такође зграбити са свом силом Своје љубави и ставиће те у Своје крило као истинско Њему изнад свега мило дете, па ће свима осталима због тебе бити милостив и опростиће им празну учтивост.

24 Гле, то је ваљана љубав! На њу, дакле, обрати пажњу, амин."

419

1 По тој поуци Ламех пред Господом паде на своја колена и у име свих захвали гласно Господу на тако великој милости зато што им сада прејасно показа како Га треба љубити.

2 Пошто Ламех своју захвалност овако у свом срцу и из срца принесе Господу, тада му Господ наложи да се дигне са пода.

3 Ламех се усправи, па упути следеће речи онима којима је раније био краљ:

4 "Сада сâма браћо и сестре! – Заједно са мном сте сада примили у своје срце, чули сте сопственим ушима и видели сте сопственим очима да Господ, једино једини истини свемоћни Бог, Творац свих ствари, свима нама хоће да буде истини, свети, прељубазни Отац и показао нам је сада Сам да смемо да Га љубимо као што добра деца са свим жарем срца љубе своје родитеље.

5 Која још бескрајно већа милост је могла да нас снађе?

6 Зато приберимо своја срца и принесимо их свагда разгорела у љубави Њему на жртву, и она ће Њему, као што нас је сада Он Сам поучио, бити најугоднија жртва.

7 Али с нечистим срцем нећемо ни да Му приносимо жртву – јер Он је свет, пресвет.

8 Ја пак велим, ако увек останемо живо будни у Његовој љубави, онда ћемо и врло лако и стално уживати такво стање душе које ће бити благоугодно најсветијем, прељубазном Оцу.

9 А сада се сви добро припремите у својим срцима да сви будемо достојни да ходимо поред Њега ако Он, свети прељубазни Отац, буде блоговолео да пренесемо Његово најсветије живо име у новосаграђени храм.

10 Он је нашој грешној слабости, истина, овде изишао у сусрет као истински, прељубазни најмилосрднији Отац; али ми при таквој Његовој бескрајној љубави не смемо заборавити да је Он и пресвети, бескрајни Бог – и бескрајном милошћу хоће да нам постави Своју светињу у храму, онако како нам је огласио Својим моћним весником.

11 Дакле, сви ми у својим срцима кроз чисту моћну љубав према Њему морамо да будемо итекако спремни да сигурно ступимо у Његову светињу."

12 Ту се Ламех обрати Господу те рече: "О свети Оче! – Прими ове моје мањкаве речи тако као да су достојне Тебе и благослови их у нашим срцима како би свагда Теби, о свети Оче, рађале благоугодне плодове чисте љубави.

13 О свети Оче, имам још два сина, Јубала и Јабала. Тек су се недавно изгубила из мојих очију. Ти знаш то беше убрзо након што сам дао своју кћер, па затим када су ми и моје две жене, Ада и Цила, отете.

14 Гле, знам сада добро да су моја кћи и моје жене врло добро збринуте; зато се мало бринем за њих; али та два сина ме брину јер не знам куда су.

15 Ако би била Твоја света воља, волео бих још једном да их видим, па да их и одведем Теби."

16 Овде Господ рече Ламеху: "Чуј, драги мој Ламеше! – Што се тиче твог говора малочас твом народу, нека буде сасвим благословен у срцима свих; али без притиска и без најмањег ограничења слободе духа – јер твој говор беше сасвим истинит и добар у Моме имену.

17 Што се пак тиче твојих двојице синова, сада не могу доспети овамо – јер се дадоше с Хорадалом на Висину, и сада су код њега.

18 У право време ћу их већ довести пред твоје лице, као и твоје две жене и твоју кћер; но сада још није време.

19 А сада дај да идемо и да ставимо плочу у храм.

20 Зато иди и донеси плочу овамо; Ја ћу дахнути на њу и ти ћеш је затим носити преда Мном и пред Хенохом у храм.

21 Сви други пак нека следе за нама – јер нико да не иде испред тебе, амин."

420

1 На ову одредбу и налагање Господње Ламех се сместа упути у дворницу с престолом да донесе плочу.

2 С највећом преданошћу приђе престолу, даде Богу част, па с највећим страхопоштовањем дохвати плочу, која беше постављена на престолу.

3 Како пак хтеде да је дигне и однесе, гле, плоча изненада би тако тешка да му беше чисто немогуће да је помери.

4 Како више пута покушаваше да дигне свету плочу и да је по вољи Господњој однесе у трпезарију како би тамо Он дахнуо на њу, па да је затим он, Ламех наиме, однесе у храм – а упркос свих покушаја ипак ништа не постигну, тада озбиљно стаде размишљати те му се учини да је већ једном чуо од Кизехела, од Хеноха, или од Самог Господа: Без Мене не можете ништа, а са Мном савршено све. –

5 По тој сретној мисли, поклонив се с највећим поштовањем пред моћном плочом, напусти сместа дворницу па према томе необављена посла се опет врати до узвишеног друштва у трпезарију.

6 Сви се пак зачудише и упиташе га марљиво са свих страна: "Али брате Ламеше! Шта ли је са светом плочом?

7 Да је можда више ниси затекао када се овако празан опет враћаш?"

8 Ламех пак рече свима онима који тако питаше: "О драга браћо! – Због ове појаве узмите заједно са мном к срцу ову кратку, али иначе најважнију поуку:

9 Када је свемоћни Господ и најљубазнији свети Отац с нама, онда у Њему и преко Њега можемо све; а без Њега не можемо ништа.

10 Ја сам био неразумник. Зато отидох без Њега у дворницу да узмем светињу. Али искуство ми је ту довољно показало шта човек може без Господа.

11 Зато сада журим Господу како би Он био са мном и ја тада сигурно нећу опет празних руку доспети овамо.

12 Такво дакле да свагда ја као и сви ви врло ваљано и врло дубоко запамтимо и да свагда на то најоданије обратимо пажњу."

13 Ту Ламех оде до Господа, Који међутим разговараше с Хенохом и с осталом седморицом, баци се пред Њега и рече:

14 "О Господе и свети Оче, погледај милостиво доле на мене, једног највећег неразумника! Ја, један највећи глупак, хтедох без Тебе дићи Твоју светињу и донети овамо по Твом најмилостивијем налогу. Али – како ја, највећи бедник, покушах такво и свету плочу не могах померити с места услед њене бескрајне тежине, тада ми тек би јасно да без Тебе не можемо ништа – а поготово оно што се непосредно тиче Тебе – а итекако све са Тобом у Теби и преко Тебе, о свети, најљубазнији Оче!

15 Зато се сада и необављена посла опет враћам Теби и молим Те из дубине свог срца да са мном одеш у дворницу с престолом и да ми помогнеш да Твоју светињу померим с места.

16 Јер иначе ће бити немогуће икада је однети у храм."

17 Ту се Господ сагну до земље, подигну опет Ламеха па му рече: "Јест, тако је, Мој Ламеше – са Мном можеш све, а без Мене ништа.

18 Ко може да повећа своји висину само за десети део педља? Ко може рећи: ово или оно да буде како би одмах било по његовој вољи?

19 Једино Мени су вечно подређене све ствари.

20 А онај који је према томе са Мном, тај је и са Мојом силом – јер Ја Сам јесам вечна бескрајна сила и према томе све могу у Мени и са Мном.

21 Па тако пођи са Мном, и Ја ћу бити с тобом. Онда ћемо видети да ли ће плоча још бити толико непреносиво тешка."

22 Па тако Ламех с Господом опет оде у дворницу с престолом и сви пођоше с њима и видеше ту подизање свете плоче и затим одношење у трпезарију, где је Ламех стави на главни обедни сто, па затим Господ дахну на њу.

421

1 А затим, пошто је Господ дахнуо на плочу, обрати се Ламеху те му рече као и свима његове земље:

2 "Чуј сада, ти Ламеше и сви ви такође децо Кајинова! – Ти, Ламеше, си Ме замолио за законе, и гле, нисам вам дао ни један како не би дошао суд на тебе и сав твој народ.

3 А колико је тежак један закон из Мене, то си ти, Ламеше, проверио на плочи када си је хтео дићи без Мене.

4 Гле, Ја Сам сам ти заповедио да донесеш плочу. Ти сместа строго испуни Моју вољу – јер оде сместа да донесеш плочу.

5 А да ли си и сам могао да је донесеш овамо?

6 Не, кажеш – јер ми беше бескрајно тешка. –

7 Гле, исто тако би веома многи људи поседујући законе из Мене имали честиту вољу да испуне исте све докле при том не наиђу на потешкоће које их проверавају.

8 Ако би пак дошли до потешкоћа, шта и како тада ако не бих био видљиво присутан као управо сада међу вама и ако би се код каснијих потомака изгубила и чврста непоколебљива вера у Мене и с њом и нужна љубав, због чега се онда ни нико не би могао дати до Мене овако као сада ти и рећи Ми: Господе, сада увиђам да се без Тебе ништа не може; зато дођи и помози ми да пренесем и донесем велики, тешки терет?

9 Овим сам ти дакле хтео показати да човек божанску заповест никада не може испунити. И онај који би тада из своје пречврсте воље све могуће учинио, али би онда рекао: Господе! Гле, испунио сам Твој закон до задње црте – тај би био велик лажљивац и дрзак злочинилац.

10 Јер божански закон нико не може потпуно испунити изузев Бога једино. Зашто тако?

11 Зато што је закон божански – из Бога, и стога у себи садржи бескрајне услове.

12 А уколико би човек учинио све по Мојој вољи откривеној њему и тако хоће преда Мном да буде оправдан, онда мора рећи у свом понизном срцу:

13 О Господе и Оче, буди мени лењом и бескорисном слузи милостив и милосрдан.

14 Јер ја сам ваљда глодао о кору, али дрвесина и срж закона још су сасвим остали нетакнути зубом моје снаге воље. –

15 Ако неко овако чини Моју вољу, тај па нека чини као да чини такво сопственом снагом – дашта увек с пуним поверењем у Моју снажну потпору. Када пак негде нешта оствари по Мојој вољи, онда сместа живо мора да се сети да није он ништа, него да сам Ја све кроз њега остварио.

16 Онај који такво спозна живо у себи, тај ће и преда Мном бити оправдан тим својим понизним спознањем.

17 А онај који дела припише самом себи, тај ће негда преда Мном имати да полаже и бескрајно тешке рачуне, при којима тешко да ће икада испасти потпуно важећа провера. – Изузев уколико такав рачунар још правовремено прибегне до таблице понизности и на тој таблици најочитије призна да је преда Мном највећи дужник.

18 А како би ти и твој народ колико год је могуће био поштеђен суда, зато што је испуњење Мог закона тешко, јест, чисто немогуће за вас, то вам ни не дајем закон осим једино закон љубави, а који заправо ни није закон зато што је љубав заправо сасвим сопствен живот свакога, и да Моје име не спомињете узалуд – јер је оно име Божје, Који је вечно свет, свет, свет! – И да свагда верујете да сам Ја једини и искључиви Бог и Творац неба и земље и још безбројних сунаца и светова у Мојој бесконачности.

19 Дакле, љубите, поштујте Ме свагда изнад свега и верујте да сам Ја ваш Бог и добри, најљубазнији Отац, Који вам сада ово објављује. Тако чините више но да сте десет хиљада закона испунили најстроже.

20 А ова плоча да вас свагда подсећа на Мене и да испуњава ваша срца љубављу, страхопоштовањем и вером у Мене. Тако ћу Ја и у духу свагда бити код вас и имаћете и наћићете у Мени вечни живот.

21 Па тако хајде да дигнемо ову плочу и да је однесемо на место њеног узвишеног одређења за ваш свагдашњи спас, амин."

422

1 По тој беседи и учењу поклони се Ламех најдубље пред плочом, узе је руком те је ношаше полако и врло одмереним кораком – јер при сваком кораку размишљаше Ко је Онај Који следи за њим с Хенохом и Којега име носи.

2 Како пак доспеше до велике излазне капије двора, то она, као и сав велики простор пред двором, беше толико испуњен људима да Ламеху беше чисто немогуће да икако изиђе из капије – јер људи који стајаху код капије не могаху устукнути зато што их они иза њих сувише тискаху. Шта је ту требало чинити?

3 Ламех, тако доведен у велику нелагодност, обрати се Господу те Му рече с најдубљим страхопоштовањем:

4 "О Господе, погледај моју велику нелагодност и страх! Шта овде чинити?

5 Употребити силу уопште не би било на правом месту, и веома мало би користило.

6 Потиснути их чудесном силом из Тебе такође не би било поштено – јер су сви све сами позвани гости и такође, о свети Оче, све сама Твоја дечица.

7 Коначно да изиђемо кроз неку другу капију, ваљда уопште не би приличило управо овом данашњом вечно најузвишенијом приликом.

8 А Теби, о пресвети Оче, отворено је још хиљаду излаза. Нећеш ли ми сада најмилостивије указати најбољи?

9 О молим Те из дубине свога срца. – Твоја света воља да буде свагда и вечно, амин."

10 Господ пак рече Ламеху: "Мој Ламеше, зар још не знаш за главни кључ посредством којег свако може отворити чак за себе велику капију вечнога живота?

11 Гле, кључ се зове љубав. – Покушајмо дакле с тим кључем да сузбијемо дечицу с капије. А уколико не иде тим кључем, онда има још други, и тај се зове стрпљење. Са стрпљењем се превазилази све.

12 Дакле покушајмо прво с првим кључем и држимо истовремено уз њега већ и други у пуној приправности, и буди тако сигуран да са та два животна кључа сигурно нећемо заглавити."

13 Ту чак и Хенох гласно узвикну: "О светог учења и Ти, свети Учитељу! Јест, Ти, о Оче, јеси сам сасвим пресвета, вечно пречиста љубав."

14 Господ пак рече Хеноху: "Јест, јест, Мој драги, мили Хеноше, гле, тако морамо сироту дечицу да подучавамо носећи на својим рукама да овако ојачају и да се обогате љубављу, милошћу и вечним животом пред нама.

15 Избегавајте стога и на Висини сваку силу и узвишено и тајновито помпезно, него ходајте једнако Мени љубазно мало и просто. Тако ће сва срца у вама наћи мир, као и у Мени кроз вас вечни живот."

16 Ту Ламех оде до људи који стајаху код капије и рече им: "Браћо, ако вам је уосталом могуће, онда нам направите барем толико места да можемо појединачно да прођемо; но нико од вас да не употреби силу према своме суседу.

17 Јер имаћемо радо стрпљења све док се споразумно добро средите."

18 И одмах први пренеше то својим суседима и ови опет даље и тако све даље до задњег човека.

19 И не потраја четврт сата те капија беше ослобођена и сви сада имаше довољно места да неометано наставе предодређени пут.

20 Сада Господ Ламеха позва мало назад и упита га: "Па, Мој Ламеше, шта кажеш за ова Моја два главна кључа?

21 И Ламех, сав уништен великом добротом Господњом, рече плачући: "О свети Оче! Само могу рећи да си једино Ти добар и једино си Ти љубав. И ја Те сада љубим изнад свега."

22 И Господ му на то рече: "Онда тако ходи даље, амин."

423

1 Како се ова узвишена поворка кретала кроз улице великог града, народ се тискаше свуда за поворком, а и велико мноштво пожури испред поворке.

2 Ламех се пак опомињаше речи Господњих које гласише: Пред Тобом пак нико да не иде. – И због тога опет западе у велику нелагодност, не усуди се пак због ремећења поретка да се врати како би питао Господа шта ваља чинити.

3 Но у једној широкој улици, где се сада нађоше, све веће мноштво народа поче да се гура напред. То Ламеху ипак би превише.

4 Зато стаде и веома се узруја у својој души.

5 Господ пак виде како стоји с Ламехом па зато се направи, учини као да не примећује невољу Ламехову.

6 Пошто се пак Ламех не усуди да даље крене, то га Господ коначно ипак упита: "Ламеше! – Зашто си се зауставио?

7 Гле, имамо још пола пута и Моје време је близу.

8 Зато треба да идеш, а не да стојиш."

9 Тек ту се Ламех опет охрабри па рече Господу: "О свети, прељубазни Оче, гле, сетио сам се да си Ти претходно одредио да нико не иде преда мном. – А ево гле, хиљаде њих је пред нама!"

10 Господ пак на то узврати Ламеху те рече: "То видим и Ја, Мој Ламеше. А да ли си ти претходно објавио да нико не иде пред нама?

11 Ти кажеш: Ах, на то нисам мислио. –

12 Ну, ако тако, зашто те потом саблажњава гомила која каса напред?

13 А Ја нисам мислио на овај ход који сада чинимо, него само на службени ход твог свештенства.

14 Зато сада буди потпуно миран и иди даље – јер овако је право и овако нека и остане да народ свагда иде пред нашим лицем.

15 По том поретку нека надаље увек и остане телесно и духовно.

16 Држи ти према томе народ свагда на оку, тако ћеш Ми бити прави пастир овог Мог стада, амин."

17 Таква беседа смири Ламеха па он сада добре воље крену даље.

18 Како сада доспеше ван града и Ламех у близини угледа величанствени храм, тада се одвећ обрадова и од саме радости скоро поче поскакивати.

19 То би и учинио да се није устручавао од народа.

20 Господ му пак рече: "Чуј, Ламеше, Моја деца, сасвим слободно од свег расположења срца смеју да се радују у Моме имену. Зато слободно можеш да скачеш као јелен јер Мени је ведри у Моме имену дражи него неки који тугује на Мом срцу.

21 Јер створио сам вас једино ради блаженства, а не ради туге."

22 Ту Ламех озбиљно поче да поскакује.

23 Пошто такво виде народ, зачуди се силно и поједини из народа због тога стадоше славити и хвалити Бога и од велике радости такође поскакиваше у висину.

24 Други пак рекоше: "Гледајте, гледајте, наш пређашњи давитељ постаде плесачем."

25 Такво што су му сигурно учинили ови с Висине – јер треба да су све сами моћни чаробњаци тако да им је покорно чак и камење."

26 Други их пак опоменуше таквих речи те рекоше: "Зар не видите плочу украшену именом Господњим и како ови моћни одмерено наступају?

27 Зато не причајте такво којешта, него обожавајте светињу вечног свемоћног Бога, Кога нас је негда учио велики виделац Божји, кнез Фарак."

28 И под таквим згодама стигоше сада и до златне капије кружног бедема.

29 Мура отвори капију и поворка крену до храма; али народ се не усуди коракнути ногом преко тог прага, него остаде сасвим мирно ван ограде.

424

1 Када узвишена поворка сасвим доспе до храма, тада Мура опет одмах отвори златна врата и Ламех се силно зачуди великом сјају.

2 Пошто се мало опорави од свог великог чуђења, тада тек примети да кроз сваки ред прозора упада друга светлост у унутрашњост храма. Кроз доњи ред веома ружичасто-црвена, кроз средњи ред зелена, која се пак на странама према задња два прозора губила у жуту, а кроз горњи ред плава прелазећи према обема странама у светлу љубичасту.

3 Он не могаше такво сузбити јер ова појава сувише захвати његову радозналост.

4 Он се зато обрати Господу те Му рече: "О Господе, најмудрији, најбољи, најљубазнији Оче, Ти Који си свет, пресвет! Сигурно видиш зашто се сада обраћам Теби.

5 Ако је Твоја најсветија воља, онда би Ти могао да смириш моје срце."

6 Господ пак рече Ламеху: "Чуј, Мој Ламеше! Моја служба коју сада вршиш има предност свему. Зато остави сада боје прозора бојама и обави шта пристоји Мени на твој начин.

7 Кад обавиш, тада се тек обрати Мури, и он ће ти обзнанити шта је узрок обојене светлости.

8 Гле, пред тобом већ стоји жртвеник! Стани с његове десне и чекај докле благословим жртвеник Својом руком.

9 Када се то догоди, онда стави плочу на жртвеник, а Ја ћу тада с обе стране жртвеника додати два херуба, и они нека свагда чувају ову Моју светињу међу вама.

10 Над именом ћу Ја дахнути светао облак за знак да сам Ја, вечно свемоћни, живи, једини Бог и Господ неба и земље такво овде одредио за ваше спасење од вечне пропасти.

11 Онај који се овом храму буде приближавао достојним и чистим срцем испуњеним љубављу, тај да буде укрепљен Мојом милошћу.

12 А ко се овом храму буде приближавао недостојним, нечистим, светољубивим и себичним срцем, тога ће захватити огањ који ће се сручити с крова храма и убиће га па сасвим прождрети.

13 А у храм нико да не улази осим једино ти као првосвештеник Дубине, којег Ја поставих, и ако дође неко с Висине, а после тебе твој најстарији син када га најпре у Моме имену будеш благословио за првосвештеника уместо тебе.

14 Такво првосвештенство нека увек остане при твом главном колену.

15 А ко се још упути у храм, тог ће херуби сместа убити.

16 Такође ни једна жена да се не усуди у ову светињу ако хоће да остане жива, било с Висине, а камоли из Дубине.

17 А и ти сам да само четири пута годишње уђеш у храм и пре тога да се седам дана спремаш и да добро размислиш куда и пред Кога ступаш.

18 А уколико на то не обратиш пажњу, заиста, не би прошао боље од сваког другог.

19 Када пак будеш улазио у храм, немој за собом затварати врата како би и народ с ваљаног растојања могао да загледа у светињу и ту да угледа Моју велику величанственост.

20 А у предворју да се скупљате сваког Сабата и да Ми захваљујете и да Ми приносите вашу љубав на жртву, али нипошто неку другу жртву.

21 Јер ваша жртва је жртва Кајинова, а њу нећу погледати осим једино у вашим срцима.

22 У предворје пак да не улази ни један човек покривене главе и ни једна жена откривеног лица.

23 Све докле међу вама будете обраћали пажњу на овај Мој поредак, толико дуго ће и ова Моја милост остати видљиво и свагда делотворно међу вама.

24 Уколико пак икада опет напустите овај Мој поредак, онда ће вам се узети ова светиња и уместо ње ћете над жртвеником угледати суд у пламену који све прождире.

25 Тада ће деца Висине моћно доћи на вас и тући ће вас ужареним шибама.

26 Гле, то је за сада Моја воља.

27 Па тако дај да благословим жртвеник и ти затим стави плочу на њега, а потом Моја воља, амин."

425

1 По таквој беседи Ламех сместа оде до десне стране жртвеника, стаде тамо с плочом у руци а направи при том одвећ несигуран израз лица, на којем се јасно оцртавало да је пуно великог страха и трепета.

2 Пошто Господ такво врло добро примети, тада сместа застаде с већ скоро започетим благосиљањем жртвеника и рече Ламеху, наиме говорећи:

3 "Ламеше! Шта ти је када твоје лице и цело твоје држање сада показује да се такво збива у твојој души?

4 Зар си задрхтао због Мог поретка којег сам ти сада дао из Себе како би знао како треба држати Моју светињу и због чега јој се не може ни не сме приближити ништа неспремно и нечисто?

5 Говори, и Ја ћу ти бити милостив!"

6 И Ламех узврати Господу: "О мој Господе и мој Боже! Шта ли немоћни црв у прашини још да каже Теби када си Ти једном изрекао Своју свемоћну, најсветију вољу?

7 Ту једино значи после таквог решења из Тебе: Човече, створење! Живи непроменљиво потом, или Ја, твој свемоћни Бог и Творац, ћу те изненада уништити и упропастити на вечно.

8 Гле, Ти дајеш нама сиротим црвима Дубине сада Своју светињу и тиме бескрајно велику милост; али шта ће нам такво по Твојој вечно непроменљивој одлуци донети?

9 Ништа осим смрти, пропасти па затим страшног мучитељског суда.

10 О, не бих смео да познајем људску природу када не бих знао како иста лако доспева на нечисте путеве; и када такво зло снађе слабог човека, шта је потом с њим поред ове светиње?

11 Зашто само искључиво ја смем у храм када ја бејах свагда највећи грешник пред Тобом; а хиљаду пута чистији не смеју да се усуде на то при губитку свог живота?

12 Више је у реду да нико нечиста срца не треба да се приближава овом храму; али ко ли је чистог срца пред Твојом светошћу?

13 И тако свакоме који се икада усуди да се приближи овом храму предстоји неизбежна смрт.

14 О дивна, света плочо, ликујући те донех овамо, али ридајући ћу се опет од тебе вратити кући – јер ти нама сиротима ниси на благослов, него за неумољив суд си нам дата.

15 О Господе, ако се већ смера на наше крајње уништење, онда без обзира нека ипак буде свагда Твоја свемоћна, света воља, амин."

16 Како Ламех такво рече, тада га Господ погледа врло сажаљиво, па му рече: "О Ламеше, ти заиста сироти сине невоље и таме, зашто се плашиш узалуд?

17 Гле, да сам Ја такав пријатељ убијања Своје деце, зар би онда било потребно да вам дођем видљиво?

18 О гле, довољна је мисао, и цела творевина би нестала као да је никад ни није било.

19 А Ја само дођох к вама духовно мртвима како бих вам живот, којег сте изгубили, сасвим опет дао добровољно из Мог великог смиловања и да вам и овде дам установу у којој свагда опет можете стећи изгубљени живот.

20 А да ова установа мора да се одржи у чистом поретку да таква сила ради ваше среће не би ослабила разним нередом, реци, да ли је то суд?

21 Ако само првосвештенику допустим да ступи у ову светињу, шта тим губе остали?

22 Ако су љубављу прионути уз Мене, заиста, то је више од хиљаду таквих храмова.

23 А онај који Ме љуби, тај је већ унутар храма, јест, унутар духовног храма и онда га сигурно неће снаћи смрт ако с тобом иде у овај храм.

24 Јер онај који Ме љуби, тај је већ одозго и може у свако доба у храм.

25 А сигурно да од Мене нећеш да тражиш да вам храм испуњен Мојом живом милошћу дам за свињац.

26 Зато нека само остане код Мог ранијег решења и буди сигуран да нико зато неће штетовати.

27 Јер Ја сам Отац вас свих, а не убица.

28 Па тако благосиљам овај жртвеник, амин."

426 (2.240)

1 Пошто према томе Господ благослови храм, тада и Ламех стави плочу на жртвеник и Господ Својом руком такну плочу.

2 И гле, два одвећ озбиљна херуба се указаше с обе стране жртвеника стојећи на светлим облачцима, свим присутнима се указаше.

3 Онда Господ дахну преко плоче и одмах светао стуб од облака стаде над плочом и жртвеником досежући горе до златног свода.

4 Како све то сви присутни угледаше, тада све захвати силан страх, јест, и сам Хенох такву појаву посматраше с највећом пажњом и страхопоштовањем и рече у себи:

5 "О свети, прељубазни Оче! – Колико си Ти бескрајно добар! – На Твојој светој Висини скоро да ниси хтео жртвеник и дао си се чак наговорити да прихватиш један најобичнији жртвени жртвеник и нама деци планина ниси хтео да оставиш ни један видљиви знак осим поново дигнуту пећину Адамову и најједноставнију колибу Пуристину.

6 А овде си поставио такав величанствен споменик тако да ће на њега са страхопоштовањем гледати сунце, месец и све звезде неба; и деца Висине ће с великом љубомором гледати доле у Дубину сада толико узвишено благословену.

7 О свети, прељубазни Оче, необичне ствари чиниш и нико не може да угледа смисао Твоје одлуке. Само то знам да ти све то чиниш из Своје бескрајне љубави и смиловања, и зато нека је једино Теби свагда и вечно сва Моја љубав."

8 Господ пак погледа Хеноха и рече му кроз срце: "Хеноше, гле, овде име, горе носилац истог. Овде знак, горе даватељ знака. Овде Мој привид, горе Моје бивање. Овде величанственост знака, горе Очева моћ. Овде све од драгуља и злата земље, горе Очева љубав и благост живо.

9 Мој Хеноше, шта ти се чини бољим?"

10 Ту Хенох рече ганут све до најунутарнијег влакна: "О Ти неизрециво прељубазни, пресвети Оче! Ту занеми моје срце у сувише моћној љубави према Теби и ја не могу ништа рећи осим: О Оче, колико бескрајно добар си Ти!"

11 Господ пак на то рече гласно Хеноху пред свима: "Хеноше, Мој једини првосвештениче овог времена, будући да су се сада небо и земља слили у једно и остварено је заједништво анђела неба с вама, Мојом децом, Ја ти кажем: И ово стадо нека је од сада поверено твом покровитељству.

12 Ако видиш његову невољу, онда се дај овамо и успостави опет добар поредак у Моме имену.

13 Зехелу на Висини пак реци да се опет врати Мени – јер Ми је потребан, и реци му даље да узме мач и да с њим одмерено ступа као један врховни кнез свих анђела неба наоружан за непрестану борбу.

14 То да ниси пропустио – јер Зехелово време је одмерено једнако Мом."

15 Ту се Господ опет обрати Ламеху те му рече: "Ламеше, гле, сада је све сређено! Остани у овом поретку обзнањеном теби сада прејасно, тако ћеш увек остати у живом заједништву небеса и теби и свем твом народу ће бити добро на земљи.

16 А онај који Ме буде љубио изнад свега и из велике љубави према Мени одрекне себе у свему светском, тај ће да има вечни живот и неће видети ни осетити ни окусити смрт.

17 А у овој светињи ћеш свагда сазнавати Моју вољу ако Ми најпре жртвујеш, молећи се, своје срце.

18 Када год Хенох буде долазио теби или ти њему, свагда да га слушаш за себе и за сав твој народ.

19 Дакле сви ви да се усмеравате по Хеноху – јер из његових уста хоћу да вам говорим.

20 А сада примите сви Мој Очински благослов; Моја љубав са свима вама, амин!"

21 Ту Господ нестаде, и сви јецаху и плакаху.

427

1 Када се сви мало опоравише од своје велике туге, тада се Хенох дигну, ступи до Ламеха и рече следеће речи:

2 "Чуј, брате Ламеше, и чујте сви! Сви ви сте сада својим очима видели Господа, светог, прељубазног Оца, како делује и сви сте чули Његов божански, свемоћни, свети Очев глас и свако је морао признати сам себи и рећи у сопственом срцу: Заиста, овако не уме да говори ни један човек. –

3 И такође сте видели дела од Њега која ни један човек никада не може чинити из себе осим ако их једино чини Господ, Кога сте сада видели и чули, преко Њега.

4 Ви сада, дашта, верујете без сумње да је Господ; али гледајте, ништа вам не користи ни ваша вера, ни ваша љубав према Њему зато што сте били принуђени да верујете у видљивог и да љубите опипљивог пошто вам је немогуће да такво изоставите будући да вас је Његово свемоћно присуство терало и привукло вас је неодољиво Њему.

5 А пошто вам такво ништа не користи, поставља се питање шта ли да чините како би вам користила вера у Њега и љубав према Њему?

6 Гледајте, драга браћо, то је сада врло важно питање, и на то питање морам да вам одговорим.

7 Ви сада, истина, питате у својим срцима и кажете: Па, зашто да нам све то ништа не користи? Зар нам већ није бескрајно користило и бескрајно ће нам користити?

8 Имате право, драга моја браћо, што тако питате. Ја вам пак кажем да се овде уопште не ради о таквој користи – јер све што Господ чини јесте нама на корист ако исто правилно употребљавамо. Употребљавамо ли пак погрешно, онда нам може бити и на највећу штету.

9 Што нас је Господ створио и што нам је дао слободно, самостално постојање и уз то још за нас створио дивну земљу, која нас носи, и што нас опскрбљава свим могућим, ко ће ту рећи да нам такво није корисно?

10 Међутим – када нам све то користи? – Само онда када све то употребљавамо по божанској љубазној вољи.

11 Уколико пак не употребљавамо тако, онда нам сместа служи на суд, који је већ прва смрт духа, и преноси нас затим из ове смрти, која је наиме суд, до стварне и вечне смрти.

12 Сада гледајте, управо тако како вас је Господ негда све створио за слободно, самостално деловање посредством живе силе из Њега коју вам је доделио, исто тако вас је и сада верно и љубећи поново обликовао из Њега.

13 Та вера и та љубав сада још није ни најмање ваша својина и према томе ни не служи вам на живот; него је за све само суд пошто сте сада приморани да тако верујете и љубите.

14 Али шта вам је сада чинити да се извучете из тог шкрипца суда?

15 Гледајте, за то сви ми имамо само једно једино средство, и оно се зове истинска, велика понизност срца. – А у чему се састоји?

16 Састоји се у томе да сами себе сматрате одвећ недостојнима такве милости која се сада вама свима доделила и да се држите најмањима у народу и да народ најмарљивије учите да Бога спозна као Господа и јединог истинског Оца, и даље да, уколико сте цео дан радили у имену Господњем, онда крајем дана Њему кажете у својим срцима пуним живе љубави:

17 О Господе и Оче! Погледај доле милостиво на нас, лоше и лење слуге, и погледај наш посао тако као да је нешта пред Тобом – јер ми увиђамо и признајемо живо пред Тобом да све добро што је на нашем послу јесте дело од Тебе; а ми смо Теби само сметали у Твом послу нашим неспретним рукама. Прихвати стога нашу вољу уместо дела и свагда да буде једино Твоја света воља. –

18 Гле, при таквом стању ваше душе тек ће вам ова вера и ова љубав постати корисним.

19 Такво значи заветујте сада Господу у своме срцу, тако ћете заиста постати живог духа и ваша деца и деца деце ће ваш благослов делити с вама вечно у Господу, амин."

428

1 По тој више општој беседи обрати се Хенох једино Ламеху те му рече:

2 "И сада, драги мој брате Ламеше, чуј ме једино за себе – јер овако гласи воља Господња искључиво теби:

3 Сада треба да затвориш храм деведесет и један дан. Деведесет и првог дана пак од сутрашњег дана с један почев рачунано ујутру опет треба да отвориш храм, али тек увече да уђеш у храм и да се у њему задржиш један помак сенке.

4 Када пак у храму будеш стојао пред Богом, онда да не користиш своја уста а ни своје руке, него с пуним миром да ишчекујеш Духа Божјег и да Га очекујеш са свом понизношћу и љубављу свога срца.

5 Али да не говориш ни срцем, а камоли устима: Велики, свемоћни Боже, Ти свети Душе све вечне силе и моћи, дођи мени и објави ми из Својих светих уста Своју најсветију вољу. –

6 Него једино живо осећајући да у себи говориш овако пред Богом: О Боже, једини Господе неба и земље, овде стојим ја, један најнедостојнији грешник пред Тобом и нисам достојан да ме погледаш у овој Својој светињи коју си поставио.

7 Али Ти Сам си ме позвао да ступим овамо у овај свети дом; зато нека свагда и вечно буде Твоја света воља са мном.

8 О Боже! Будући пак да си нас Сам учио да Те љубимо као Оца и да Те признајемо јединим истиним Оцем и потом и да зовемо, тако и ја зовем Теби:

9 О свети, прељубазни Оче, буди мени сиротом грешнику милостив и милосрдан и опрости ми што се усуђујем да Те љубим својим нечистим срцем – и да Те као крупан и велик грешник зовем Оцем. –

10 Гледај сада, драги мој брате Ламеше, то нека свагда буде твој посао у храму.

11 Када пак такво будеш живо у себи извршио, тада се дај у потпуни мир и очекуј Господњу реч и вољу.

12 Ако дође, онда најпажљивије обрати пажњу на њу, забележи је затим на плочама па објави је народу.

13 А уколико не дође, онда дај Богу у своме срцу част, иступи затим са страхопоштовањем из храма и затвори га опет на деведесет и један дан.

14 А што се тиче предворја, нека увек буде отворен народу на Сабат ујутру и нека остане отворен све до јутра следећег дана како би људи који станују далеко такође још могли да имају удела уколико на Сабат не могу да стигну на свето место.

15 А код капије предворја нека увек буду присутна два чувара и нека све који ступају у предворје ваљано проверавју и упозоравају.

16 Јер оног који би недостојан хтео да се приближи храму, чуо си од Самог Господа шта таквог очекује.

17 Зато чувари капије сваког који хоће да уђе најпре да провере у његовој души. Нађу ли га недостојним, онда нека га хитно упозоре да не улази у предворје све докле се не очисти и тако се удостоји да буде способан да уђе у предворје.

18 Провера нека пак свагда буде усмерена на срце оног који хоће да уђе. И чувари морају сами после тебе да буду први мужеви најчистија срца и своју службу морају да обављају са свем понизношћу и љубављу према Господу.

19 Ово си још морао сазнати. И пошто си сада у свему обавештен, и то овде у светињи, онда хајде да иступимо из ње, затим да затворимо храм и још да се о понечем посаветујемо у предворју, па коначно да се вратимо у твој дом.

20 Тако нека се све то догоди у имену Господњем, амин."

429

1 По тим речима Хеноховим сви у своме срцу дадоше Богу част, изиђоше затим из храма и Ламех затвори исти.

2 Сада тек Ламех јако стаде проматрати грађевину храма. Како са свих страна виде његову величанственост, тада се опет испуни узвишеном радошћу те слављаше Бога што човеку додели такво сазнање услед којег узмогну остварити такво што узвишено и величанствено што побуђује страхопоштовање.

3 Хенох пак узе Ламеха за руку па му рече: "Драги брате Ламеше, теби се изузетно свиђа сјај овог храма како добро примећујем; али разумеш ли и овај храм у својој грађевини?

4 Кажеш ми у своме срцу: Не, брате, откуд да разумем? –

5 Добро, кажем ја теби, ти си сада искрен и имаш честито срце, зато ми и мораш такво признати.

6 Али погледај мало дубље и наћићеш у ваљаној дубини свога срца где ће бити написано с ужареним писмом:

7 Ти, првосвештеник у светињи Господњој, мораш спознати дело у духу истине, над чим те је Господ поставио; иначе си слеп зликовац у њој.

8 Тешко теби ако хоћеш свога брата да учиш о нечему што не разумеш – јер Господ ту говори и каже:

9 Ту ћу кажњавати учитеља и ученика и нећу пре погледати ни једног ни другог! – Ламеше, разумеш ли такво?

10 Гле, онај који хоће да говори о Богу и Његовом делу и хоће у томе да подучи свога брата, тај најпре сам мора да научи од Бога.

11 Зашто ли? Зато што Бога и Његово дело нико не познаје осим једино Бог.

12 Све то је теби сада још страно и не знаш како Бог човека учи и повлачи.

13 Али кажем ти: Још данас пре него што потпуно падне мрак упознаћеш прве елементе и затим све даље све док не станеш потпуним богословом."

14 Овде Ламех опет силно стукну и упита Хеноха веома ревносном беседом: "Брате Хеноше! Какве ми то ствари говориш које моје срце не може да схвати?

15 Молим те и кажем ти: изјасни се разумљиво иначе твоја беседа не вреди за мене.

16 Ти рече управо: Тешко учитељу који свога брата хоће да учи нешто што сам не разуме. –

17 А шта ја да кажем када преда мном говориш ствари које су ми непојмљивије од краја света ако га негде има."

18 Ту опет Хенох узе реч и рече Ламеху: "Брате Ламеше, не ревнуј залуд – јер ако би ученик већ раније знао што ће тек сазнати од свог учитеља, реци ми, зар онда учитељ не би био најизлишније биће на свету?

19 А то је велика разлика између учитеља и ученика да ни један ученик одмах почетком није тако савршен као његов учитељ.

20 А када постане као његов учитељ, онда је савршен и више нема разлике између учитеља и ученика.

21 Гле, мене је Господ послао доле теби као пред-учитељ с Висине; тако има и да ме слушаш.

22 А зар учитељ не би неразумно приступио делу уколико би своме ученику најпре дао објашњење неког штива и потпуно разлагање тог штива пре но што му покаже само штиво за обраду.

23 Гле, ја сам ти пак сада најпре дао сирово штиво по божанском поретку; тако сам ја ваљани учитељ по поретку Божјем.

24 Зато не ревнуј пре времена; када ти дадох штиво, онда ћу ти дати и објашњење.

25 Али све треба своје време и своје стрпљење.

26 У твом дому ћеш тек сазнати више, па тако хајде да сада пођемо тамо, амин."

430

1 По тој беседи Хеноховој сместа се сви присутни: Ламех, Тубалкајин, Мура, Курал, седморица весника и тако и Хенох дадоше из широког предворја у град а тамо у дом Ламехов.

2 Када пак ово друштво иступи из врта Божјег (тако се касније назва предворје храма) и хтеде да пође до града, гле, заустави их народ – јер њему недостајаше онај млади дивни човек раније виђени.

3 Пошто га не виде да раније изиђе из храма, ни сада у друштву, то помисли да га Ламех и његово друштво можда нису затворили у храму, где ће морати да умре од глади.

4 Пошто пак Ламех виде да народ постаје све необузданији и наваљује на Ламеха и викаше: "Ламеше, стари крволоче, стари тиранине, врати нам опет дивног човека иначе ћемо да те растргнемо на комаде!" тада поче одвећ да стрепи тако да повика Хеноху:

5 "Хеноше, моћни пријатељу Господњи! Зар не видиш велику несрећу у којој се налазимо!?

6 Зар морам да пропаднем? Молим те, саветуј како да се спасемо овде из руку бесног народа!"

7 И Хенох се на то обрати Ламеху и рече му: "О, ти малодушни! Зар немаш кључеве у руци?

8 Реци неразумном народу да с тобом оде тамо и нека узму из храма младог дивног човека. Када се увере да тамо више нема никог, онда ће се ваљда смирити и ми ћемо онда сасвим неометано поћи даље кући. Дакле, учини тако. Амин."

9 Ту се Ламех опет охрабри и рече главним викачима: "Чујте, онај млади дивни човек апсолутно не допушта да га ми затворимо – јер Он је један свемоћан искључив господар.

10 Само Његово свето име је остало живо у храму. А Он је на нашу велику жалост постао невидљив када нам је показао Своју свету вољу и на најдивнији начин живо благословио жртвеник и цео храм.

11 Такво се, заиста, заиста, збило. Они моћни живи херуби на светлим облацима с обе стране жртвеника, на коме почива најсветије име дивног човека, сведочи томе, и светли облак над жртвеником такође показује то.

12 Ако нећете да верујете мојим речима, ево, овде су кључеви! Узмите их и идите тамо, претражите храм, па доведите овамо дивног човека и затим нека се он сам пред вашим очима освети мени. Уколико Га не нађете, онда ћете ваљда веровати да је тако како вам сада рекох и више ми не можете ништа.

13 Али пазите да вам је срце чисто иначе ће вам се десити велико зло при приближењу храма."

14 Када викачи чуше такво од Ламеха, тада силно стукнуше и ни један немаде храбрости да дохвати кључ и такође ни један од њих не знађаше шта да одговори Ламеху на његову беседу.

15 Ламех их пак сада упита веома озбиљно, наиме говорећи: "Ну, зашто оклевате? Зар то још није довољно доказа када вам одобравам да сами проверите?"

16 Ту устукнуше викачи и рекоше: "Сада верујемо да је тако како си нам рекао. – Опрости нам нашу грубу наметљивост – јер онај млади човек је освојио наша срца".

17 И Ламех узврати говорнику: "А кажем вам још усто: Останите свагда у том живом расположењу за младог човека, тако ћете ићи правим путем – јер тај човек јесте Бог од вечности, Он је Бог Фараков!"

18 Ту се сав народ најежи и устукну а наше друштво продужи, како почетком већ би речено, неометано у град и тако и у дом Ламехов.

431

1 Чим сви раније наведени потпуно приспеше у дому Ламеховом, тада Ламех упита Хеноха да није можда време да обедују.

2 И Хенох узврати Ламеху: "Брате, ти тако желиш у својој природи по свом старом обичају, зато и поступи по својој жељи; али при томе се не брини нас ради – јер ми још не осећамо потребу за обедом пошто смо још презасићени великом љубављу и милошћу Господњом, која нам се данас доделила толико преобилно.

3 Јер гле, не само о земаљском хлебу живи човек, него пре о речи Божјој.

4 А када једеш природни хлеб и њим се утолиш и храниш, онда се упитај и реци: Зашто и како ме је природни хлеб или уопште природна храна утолила и нахранила?

5 И у себи ћеш свагда добити пуноважан одговор: Зато што и свака природна телесна храна потиче од вечне свемоћне речи Божје.

6 Сада гле, када те већ учвршћена и прикована реч Божја толи и храни, колико ће тек више слободна, неприкована одвећ жива реч исходећа свеже из уста Божјих бити у стању да такво оствари!

7 Та̏ ми сами потичемо од речи Божје, дакле за нас вечно ни нема ништа хранљивије и заситљивије од управо живе речи Божје.

8 Тако човек не живи једино о хлебу и све друге световне хране, него он живи пре свега о свакој речи који потиче из уста Божјих.

9 Али тиме никако да буде речено да човек не треба да благује природну храну будући да ју је Бог зато створио и исту је пред свима нама и с нама јео, али једино не треба да нам постане главном потребом.

10 Гле, Ламеше, такође и такво припада у поредак божанских предмета.

11 А ја ти кажем: буди увек умерен с благовањем природне хране – јер у њој лежи велико искушење.

12 Можеш ми сасвим веровати: Када једемо природни хлеб и плодове земљиног тла, онда при томе морамо да будемо веома на опрезу да њеним грубим чулним теретом не угушимо бесмртног духа.

13 Јер такво већ можеш да видиш јасно на халапљивој деци како управо том својом јаком прождрљивошћу заглупљују па затим не буду способна за ништа духовно марљиво. Насупрот томе она деца која су стално више умерена врло брзо постају пристојни мислиоци.

14 А као што је такво очито случај код деце, исто тако је утолико више случај код одраслог човека пошто је он способан развијених страсти које су још стране детету.

15 Ја ти кажем, драги брате Ламеше, с природном храном примаш природно и оно се у теби не продуховљује, него оно само чини природним твога духа; али с речју примаш духовно, и оно толи, храни и укрепљује духа к вечном животу.

16 С природном храном храни се тело а дух се притиска и присиљава на пост; али духовном храном добијају обоје и дух постаје снажан и моћан и његова чула бескрајно моћна а тело онда преко духа постаје витко, умерено, постојано и одржава се као добро ткана хаљина од тананих, али у себи тим више жилавијих и јачих влакана.

17 У природној храни мирују кварни духови и ако човек од њих превише прими у себе, онда они овладавају његовим духом и поткопавају његово биће онако као што рђаве бубе и црви глођу и поткопавају дрво, уништавају његово биће и коначно га сасвим упропашћују.

18 А духовна храна је духу оживљујући благослов с неба, којом ће се он врло скоро расцветати у снажан и миомирисан цвет вечнога живота.

19 На такво, дакле, брате Ламеше, такође свагда да обратиш пажњу и да свој народ по томе водиш.

20 Пошто си пак такво радосно и врло вољно чуо, онда и можеш за све нас да спремиш ваљан обед али с мером и сврхом. Амин."

432

1 По тој беседи, која Ламеха сасвим живо духовно окрепи и увери у велику истину тог предмета, даде се сместа до свог трпезара у споредни кабинет и наручи умерен, обичан обед.

2 Трпезар сасвим зачуђен том поруџбином, упита Ламеха да ли он то озбиљно.

3 Ламех му пак узврати: "Зашто ме питаш, ваљда ћу знати шта ми је чинити.

4 Али ти кажем не питај даље, него учини како сам ти наложио, тако ћеш бити прави слуга оног који ти је сада од Бога постављен правим вођом."

5 Ове речи зачудише трпезара и он рече себи мало полугласним гласом: "Зар Ламех више није краљ? Шта је то када говори: Који ти је од Бога постављен правим вођом? – Нека разуме то ко може и хоће, али ја не разумем."

6 Но Ламех итекако добро примети шта трпезар прогунђа у своју браду, обрати му се зато те рече: "Чуј, Брудале! Оно што не разумеш може одмах да ти се објасни. Гле, између Ламеха краља и Ламеха вође таква је разлика:

7 Ламех као краљ одмах би дао да те вежу и уморе за ово поговарање. А Ламех од Бога постављени вођа ступа до тебе и каже ти: Драги мој Брудале, иди и чини како ти наложих – јер тако хоће Господ, велики вечни свемоћни Бог Фараков.

8 А ако си већ скупио изобиље хране и пића, онда доведи сиромахе и затворенике у дворану с престолом и угости их као да су сви моја браћа и сестре.

9 Пошаљи скоротече кроз цео град и реци им да кога год нађу да га доведу у мој дом и нека се отворе сви затвори и ни један затвореник нека не остане; такође ни моји највећи непријатељи; они чија се храна до сада састојала у куваним великим мочварним бубама (раковима) нека се сада нахране мојом краљевском храном.

10 Јер од сада мом народу више нећу да будем краљ и господар живота и смрти, него једино хоћу свима да будем брат који мудро води у поретку Божјем.

11 Гле, мој драги брате Брудале, то је сада разлика између краља Ламеха и вође Ламеха. Али иди хитро, изврши ово што сам ти сада као брат наложио."

12 Од превелике радости Брудал скочи увис и рече гласно: "О велики свемоћни Боже! Само Теби је било могуће да гвоздено срце Ламехово преобразиш у топло братско срце!

13 О Боже – о Боже! како си ме сада одједном бескрајно усрећио! Још данас ћу видети своју верну жену, моју двојицу браће и мојих седам деце, три дечака и четири одраслих кћери, који су на смрт доспели у затвор пошто не хтедоше Ламеха обожавати као Бога."

14 Ту отрча, постара се за све, и у року од сат времена већ сви затвореници и мноштво других сиромашних беху у дворници с престолом.

15 А Брудал најактивније упосли сву послугу на двору и угости све сиромахе и затворенике. А ови хваљаху великог Бога Фараковог зато што их тако дивно ослободи, и јеђаху и пијаху.

16 А породица Брудалова не хтеде јести пре него што види да ли је Ламех стварно тако преобраћен – јер она мишљаше то би могао бити и неки ћеф краљев.

17 Али Ламех после неког времена опет дође до Брудала и упита га: "Брудале! Зашто нам ниси пружио никакву храну? – Тја̏, узвишени гости с Висине Божје су код нас! Шта ли ће они мислити о нама када их тако запуштамо? Зато постарај се мало да ускоро добијемо нешто да једемо."

18 И Брудал показа Ламеху своју дрхтећу породицу па му рече: "О брате Ламеше! Хајде подигни и ове сироте како би веровали која милост ти је дана од Бога."

19 Како Ламех виде ове сироте, буде ганут до суза, сагну се до њих доле, дигну их и рече: "Дођите к мени, мучио сам вас, много сам се огрешио о вас, али сада хоћу за сву неправду да вас обештетим тако да ће свима вама недостајати речи да изговорите.

20 Пођите сада са мном у трпезарију да седите поред мене и да сада и свагда једете за мојим столом."

21 Ту сироти од радости скоро стадоше да вичу, слављаху и хваљаху Бога и пођоше за Ламехом у трпезарију.

433

1 Пошто Ламех са својим новим примљеним друштвом опет дође у трпезарију, тада му Хенох одмах изиђе у сусрет и рече му:

2 "Ламеше, драги мој брате! Шта је данас с тобом? Иначе све беше у највећем поретку, требао си само махнути, и јела стајаше на столу. А сада већ идеш по други пут и од твоје прве набавке јела и пића већ је прошло време од скоро два помака сенке, а још су столови потпуно празни.

3 Да ли је можда твоја залиха заложена и твоје оставе су празне, или се нешта друго десило? Укратко, дај кажи ми шта такво треба да значи."

4 Хенох, пак, и сви остали с Висине знађаху итекако шта беше разлог, а Хенох само зато постави такво питање како би Ламех тиме добио прилику да дубље и понизније униђе у себе.

5 И тако Ламех стукну веома силно код себе и не знађаше у том трену шта да узврати Хеноху. За који час пак се коначно ипак охрабри и упути следеће речи Хеноху:

6 "Узвишени моћни пријатељу Господњи! Гле, када свом трпезару обзнаних своју жељу по твом савету, тада се он зачуди мојим речима. Ја му пак показах разлику између краља и вође Ламеха.

7 А да би он разлику још јасније видео и схватио, наложих му и заповедих да одмах сазове сву моју послугу па да преко њих потражи све сиромахе у граду и да све затворенике ослободи да сви дођу овамо у дворницу с престолом и да ту најбоље буду угошћени јелом и пићем као сама браћа и сестре према мени као и, надам се, према свима нама.

8 Овде уз мене већ видиш осморо такве браће и сестара о којих се краљ Ламех тешко огрешио. А вођа Ламех ће се зато сада у имену Господњем старати за њихову временску и вечну добробит и такође је одлучан да чврсто као гвожђе колико је год могуће потпуно учини исто тако свима које је краљ на било који начин притискао, а посебно првенствено да обрати пажњу на оне који су због краља гинули у затворима.

9 Дворана која је сада већ пуна такве браће и сестара може, узвишени пријатељу Господњи, да те увери у све то што ти сада обзнаних.

10 Зато су и толико дуго изостала јела одређена за нас. Но и убрзо ће и она украсити наше столове."

11 Ту Хенох загрли Ламеха и рече му: "О ти мој одвећ сада драги, прави брате у Господу! – Гле, сада Господ одузе од тебе све грехе. Ти сада стојиш овде чистији од сунца на најчистијем подневном небу!

12 Гле, то је значење храма и целог његовог устројства.

13 Ти си храм, твоје биће је сада мушка чврстина храма. Прозори су спознања у теби која потичу од пламене светлости твоје љубави. Златни кров је твоја просвећена глава. Жртвеник у истом је твоје срце. Херуби с обе стране жртвеника представљају твоју љубав према ближњем; и живо име на алтару и светли облак над истим јесте твоја жива љубав према Господу из које сада све ово чиниш. А облак који досеже до свода представља још по том да си ти са Господом склопио потпуни савез љубави. А предворје је твој телесни живот у коме сада упражњаваш љубав према ближњем.

14 О брате! Гле, тако ти је Господ спремио велику дивоту и учинио те је Својим дететом. Тако благо теби и твоме народу!

15 А да би видео колико Отац ово благоволи, хајдемо у дворницу с престолом. Тамо ћеш сазнати с којим благовољењем Он гледа на такве поступке.

16 Тамо ћемо и вечерати. Амин."

434

1 По тој беседи Хеноховој дадоше се сви у дворницу с престолом и Брудалу би речено да сада јела прибави и за узвишене госте у дворницу с престолом и да тамо за њих наручи удобнији сто.

2 Тако и одмах би. Како пак ови главни гости ступише у дворницу с престолом, тада одједном наста велико славље и Ламех се радосно зачуди мноштвом гостију а још више великим и разним избором најукуснијих плодова.

3 Зато одмах позва себи Брудала и упита га казавши му: "Али чуј ме, мој драги брате! Шта је ово? Одакле си узео ове плодове које никада нисам видео? Да ниси и ти чинио чуда? Како се ово догодило?"

4 И Брудал рече на то Ламеху сам сасвим зачуђен том изузетном појавом: "О угледни вођо народа! Узалуд ме питаш о томе – јер такво и ја сам тек откривам.

5 А велим да ће узвишени моћни гости с Висине сигурно бити у стању да теби самом дају најверодостојније обавештење. Тако можеш њима да се обратиш са својим најдостојнијим питањем."

6 Пошто Ламех то чу од Брудала, одмах се и обрати Хеноху и упути му следеће питање, наиме говорећи: "Чуј, моћни пријатељу Господњи! Ти овде сигурно видиш исто што мене од самог чуђење обара с ногу. Дај, реци ми који је узрок – јер сигурно је истина да су Господу све ствари могуће и вама такође велико преко Њега, али од мојих лоших плодова сатворити ове племените, гле, то ми је несхватљиво.

7 Господу ће сигурно бити лако да створи најчудесније плодове путем Свог вечног поретка, али да није можда против Његовог светог поретка да од лошег створи племенито и најбоље? Укратко, та ствар ми је сувише округла и стога и сувише несхватљива; зато дај ми обавештење о томе."

8 И Хенох се Ламеху осмехну па му рече: "О драги брате, ти ревнујеш у свом питању за праменом вуне, али важно у тој ствари изгледа не примећујеш.

9 Питаш ме сада у својој души и кажеш у себи: "Па шта је то важно и где је?"

10 Када ти управо рече као да ти се чини да Господ услед Свог вечног светог поретка не може сатворити племенито и добро из лошег.

11 Зар ниси чуо да сам Господ при стварању све ствари назва добрим. Где су према томе лоше? –

12 А ја ти кажем: ништа у свету није лоше осим једино човек када се у своме срцу одврати од Господа. А када је човек на овај начин зао и лош, онда је за њега и цео свет лош и зао.

13 Ако си чист у своме срцу, онда ће за тебе све бити чисто, то јест ту ћеш све угледати у истини. А уколико је твоје срце нечисто, онда ће и све пред тобом бити онако како је твоје срце.

14 Какав си ти био до скоро као краљ? – Био си лош, зао, сав подмукао и пун варке. Тако и твој сироти народ углавном беше против тебе и ти чак ни у најпоштенијем ниси видео ништа осим подмукле хуље, и зато га ти баци у затвор.

15 Гле, Господ се пак смиловао теби, спасао те од пропасти и гле, сада више не видиш ни једну хуљу и оне које си бацио у затворе сада су радосни гости у твојој дворници с престолом и сама су браћа и сестре.

16 Сада гледај даље: када је Господ могао да те поправи и очисти који си заиста био зао и рђав, онда ће Му ваљда и бити могуће да плодове овог тла оплемени?

17 А ови плодови приказују ти плодове дела твога срца и према томе и живо благовољење Господње на њима, и према томе овде ти је пред очима што сам ти малочас прорекао у другој дворани, наиме благовољење Господње.

18 Гле, то је позадина ове појаве. Тако хајде да и ми одемо до стола постављеног за нас и да се укрепимо у имену Господњем. Амин."

435

1 И тако се цело друштво следећи за Хенохом даде за сто већ постављен разним плодовима.

2 Сви захвалише Господу усрдно у срцу за такву милост а и замолише Га да надаље и свагда остане код њих Својом толико благосиљајућом милошћу и да их штити од сваког зла духа као и тела.

3 По таквом унутарњем живом призиву Хенох благослови јело и пиће у имену Господњем па рече затим: "Сада ћемо, драга браћо и драге сестре, с добрим расположењем укрепити наше тело, па тако једимо и пијмо у имену Господњем!"

4 И одмах сви дохватише плодове, који пак на овом господарском столу остадоше непромењене; Ламех пак имађаше јаку вољу за племенитим плодовима.

5 Али Хенох му рече: "Брате Ламеше! Господ је створио мноштво животиња које постоје једино да једу дан и ноћ. Али нама људима није дао да постојимо да само живимо да бисмо јели, него да се у духу усавршавамо и да само ради телесног живота који је потребан за то једемо с добром сврхом и правом мером, а не да овај једино привидан живот имамо да једемо такође најбоље и најплеменитије плодове земље без сврхе и без мере.

6 Зато немој да жудиш за оним племенитим плодовима који украшавају столове твојих гостију, него остани захвално код оног што нам је Господ подарио."

7 Та беседа Ламеха сместа сасвим задовољи оним што беше на његовом столу те се добро почасти.

8 Како сви овако радосно и расположено јеђаху и пијаху, тада пред вратима дворнице с престолом изби препирка која је претила да постане све јачом.

9 Ламех пак устаде и оде да погледа шта се тамо догађа.

10 Како овако дође до врата, гле, тада угледа више сиромаха којима неколицина грубих слугу Ламехових ускратише да уђу пошто одоцнише и сада не приличи да ступе у дворану пошто се већ узвишена господа налази у њему.

11 А пошто Ламех виде такву неподобштину својих слугу, тада се скоро расрди па рече слугама: "О змијска жгадијо! – Захвалите Господу Богу што сада спутава мој праведан гнев! Заиста, за ово ваше дело бих вас иначе стрпао у најдубљи од свих мојих затвора до краја вашег живота.

12 Ако сте моје слуге, онда чекајте на моју наредбу па чините потом онако како је учинио ваш управник Брудал, али далеко вам била сва самовољност.

13 Бог је сада мој и ваш једини господар. А Он вам сигурно није наредио да сиромахе уздржавате од мене, па сте тако поступили слепо самовољно.

14 А сада вам кажем задњи пут да вам је то задња самовољност! Још једном тако поступили – и голе ћу вас протерати у најпустију пустињу.

15 А сада идите у своју одају и покајте се због свог дела како би вам и Бог опростио.

16 А ви моја сирота браћо пођите са мном и укрепите се у дворани јелом и пићем."

Господње поновно присуство

436

1 А један међу десеторицом сиромаха изгледаше веома бедно јер беше скоро до пола го. Њему слуге и највише ускратише да уђе.

2 Када пак Ламех њега угледа, би ганут до суза и рече му: "О мој сироти брате, дођи да те загрлим. Сигурно си преко мене осиромашио! Заиста, ти ћеш поред мене преко милости Господње постати најбогатији! Дођи дакле са мном за мој сто!

3 Сиромах пак рече Ламеху: "О праведни краљу, полазим с тобом, али само слуге које су хтеле да ме злостављају не остављај у својој немилости, него опрости им сасвим као што сам им ја опростио од свег срца."

4 Те речи сиромаха Ламеху сасвим сломише срце тако да заплаче. Он и одмах посла другог слугу тамо и објави немилостивим слугама њихову слободу. Ламех се пак одмах са својим сиромахом даде у дворану и уступи њему своје место.

5 А дођоше сада и немилостиве слуге сасвим омекшане и бацише се захвално пред Ламеха. Ламех их пак одмах дигну својим рукама и поздрави их као браћу. Сиромах пак устаде, би такнут до суза, загрли Ламеха па му рече:

6 "Ламеше! Сада те је обухватио вечни живот и Ја, твој Бог и твој Господар нећу ти бити само Отац него и истински брат! Овако ћу становати на земљи вечно!"

7 Ту сви препознаше Господа у сиротом брату.

8 Те речи сиромаха продреше као хиљаду муња кроз срца свих присутних. Чак ни Хенох не беше спреман на ову појаву и због чега већ раније Ламеху посведочи Господње благовољење из чудесне појаве плодова.

9 Зато се сам Хенох сместа обрати сиромаху те Му рече: "Ако питам своје срце, онда ми итекако каже сасвим тајно да си Ти. Али ако затим из дубине срца погледам у око духа, онда ту не могу да откријем, како свемоћни Отац, Бог, Творац свих ствари може да буде и сиромах. – Зато Те молим за реч о томе како бих могао да Те препознам."

10 Сиромах пак само погледа Хеноха – и како Хенох угледа око сиромаха, пожури према Њему и рече: Јест, јест! – Ти си! – О добри Оче, Ти си заиста! Јер таква благост, таква доброта, таква љубав, таква оданост и при том таква узвишеност не зрачи из ока ни једног човека!"

11 Тек по том узвику Отац у прилици сиромаха упути нашем друштву следеће речи и рече као Хеноху:

12 "Хеноше и такође ти, Ламеше! Чујте шта вам сиромах каже и задржите дубоко: Када сиромах дође теби и ти га примиш у Моме имену, онда си Мене примио.

13 Ти кажеш: Како је такво могуће? Теби, о Боже, једино је сродно Узвишено, Моћно, Снажно!

14 А Ја кажем: Заиста, заиста, ти Ме вечно не можеш спознати у Мојој узвишености ни у Мојој моћи и сили, али можеш у Мом смиловању и у истинској Очинској љубави.

15 А љубав привлачи све себи и хоће све да скупи око себе у најужем кругу. И гле, такво чини Отац.

16 А ако све хоћеш да одмераваш по Мојој божанствености, онда Оца не љубиш, него само хоћеш да се приближиш Божанству, које је бескрајно у свом бићу, расипаш се тако и усмрћујеш себе на крају.

17 Схвати пак даље дубине Духа Божјег! – Ти си створен човек, као такав се састојиш од тела и од живе душе, у којој пребива дух љубави.

18 Из Божанства је твоје тело, његов закон је неизмењиво морање, наиме – да будеш такав и никако другачије! – Можеш чинити шта хоћеш, а не можеш променити његов облик.

19 А пошто твоје тело јесте дело непромењиве божанске моћи које се тако састоји од свемоћног морања из Бога, зато је и смртно и уништиво.

20 Ти питаш како је такво могуће. – Гле, зато што у Богу влада најбескрајнија слобода и према томе Он никако не може да држи морање.

21 Уколико би Бог био једино Бог, онда вечно никада ништа не би било створено, него све би још била вечна бескрајна мисао видљива само за Њега, али ни једно биће не би уживало у слободном постојању у Богу.

22 Бог пак није једино Бог у Себи и из Себе, него Он је Бог из љубави у Њему.

23 Бог произилази из Своје љубави и бесконачност јесте Његово биће. То биће се пак свагда опет враћа назад у Његову љубав и утољава Себе ту бескрајном силом и моћу.

24 Сада чуј даље! Твоју душу је родио Отац, који је вечна љубав у Богу.

25 А као што је та љубав сâмо право суштаствено биће у Богу, тако је и према томе та душа суштаствено биће твог бивања и јесте сасуд за вечан живот и све у њој се може преиначити за вечан живот. Такође и тело, које је дело или храм Духа Божјег кроз божанско морање.

26 Ти питаш: зашто кроз морање? Гле, све докле држиш камен у својој руци, толико се и налази у твојој слободној власти и можеш с њим чинити шта хоћеш.

27 Ако пак једном камен завитлаш од себе, онда си га, додуше, разрешио своје самовоље, али тада ипак камен лети у правцу којег си му моћу своје руке одредио, но ослобођеном камену током његовог лета више не можеш бити судијом.

28 Када пак камен опет падне, пошто за себе нема силе, онда га опет можеш редити по својој самовољи.

29 Ко сада има уши, нека чује! – Гле, Отац као вечно бескрајна велика љубав у Богу или у Његовом испољавању дао је све од Себе.

30 Преко Свог великог катапулта Своје бескрајне моћи испунио је свим Својим бескрајно велим мислима до вечно сву бесконачност. Ништа није задржао за Себе, него све што имађаше даде.

31 Тако је Отац у Себи сиромашан и сиромаштво је сада Његова љубав. А Његово богатство је сада слободна љубав и Његов једини вечни живот у којем једино пребива сва моћ и сила.

32 То сиромаштво је пак сада Очево највеће блаженство будући да Он опет све види да Му се враћа и Он опет све може бескрајно усавршено да обухвати Својом љубављу.

33 Гле! Сунце, месец и све звезде, укратко, све што можеш да угледаш и да обузмеш одговара према томе Мом Божанству или Мојој моћи. Моје морање све свезује.

34 Али не може тако остати како јесте јер све је ту ради Оца како би се Он богатио вечно, вечно – зато што Он хтеде да буде из себе сиромашан на неко време.

35 Тако будите и ви из себе Моја верна сразмера, будите заиста Моја деца, дајте све као Ја, ослободите своју љубав и свој живот из Мене, тако ћете се са Мном обогатити вечно, вечно! – Будите сиромашни како бисте постали богати! Амин."

437

1 Када Хенох и сви остали чуше такво од Оца у прилици сиромаха, тада сви навалише на Њега, обожаваху Га и хваљаху Његову бескрајну доброту и такву бескрајну љубав.

2 И Хенох рече с пуним највећим усхићењем: "О свети Оче! – Многе године се моје сирото срце бавило Тобом и нађе у самом себи да си Ти вечна, најчистија и бескрајна љубав.

3 Научих већ рано из својих осећања да једино са свом љубављу будем привржен Теби, о свети Оче, и научих управо из осећања да спознам Тебе као једино истинског бескрајно доброг Оца и ту ни једно супротно учење није могло да ме наведе на друге појмове и представе о Теби. Укратко, спознах у Теби најпре за своје срце потпуно бескрајно доброг Оца.

4 А када се нама свима на Висини доделила бескрајна небеска срећа милости када си нас походио, тада такође нађох своје раније учење срца савршено најдивније потврђеним.

5 Али при свему томе никако се не бих усудио ни издалека да о Теби замислим такву мисао.

6 О колико потпуно уништен сада стојим овде пред Тобом, о свети Оче! Будући да Сам Себе називаш сиромашним, јест, не само што називаш, него и заиста хоћеш да будеш сиромашан и да нас све, као и све милионе и милионе који ће нам следити по Твојој пресветој вољи, као повраћен зрак милости, који негда оде из Тебе, кроз Твоју љубав и смиловање бескрајно прослављен, опет примиш у Себе и да нама свима затим будеш видљив, свемоћан, најсветији Отац.

7 О свети, све бескрајно неизрециве највише љубави препуни Оче, заиста, заиста, заиста, ово откривење јесте сувише неизрециво велико и пресвето узвишено за смртног човека.

8 Свет, свет, свет јеси Ти, о Оче! И небо, сунце, месец, звезде и ова земља јесу пуни Твоје бескрајне славе!

9 Зато хоћу у своме срцу да Те најжешће славим, хвалим и љубим изнад свега, свега, свега!

10 О, бескрајно добри Оче! Да ми је могуће да Те опет обогатим, да Ти све вратим шта је Твоја бескрајна љубав нама свима толико богато, јест, у таквом бескрајном изобиљу предала, какво би то блаженство било за мене!"

11 Ту Отац загрли Хеноха те рече: "Мој драги Хеноше, не брини се непотребно, гле, да Ми је стало да опет поседујем све дато, онда бих опет могао и узети – јер Ја Сам имао бих за то моћ и силу будући да ван Мене нема било какве моћи ни силе.

12 А ја ти кажем: да си Ми у стању и да даш сунца, месеце и све безбројне земље у бескрајном простору, све такво би преда Мном било бескрајно мање него ако Ме љубиш изнад свега као истински син свога једино истинског Оца.

13 Јер гле, то је највеће да сам вам Ја истински Отац и ви Мени истинска деца.

14 Заиста, заиста! Ја ћу ради једног детета жртвовати милијарде сунаца и светова сваке врсте уколико га иначе не бих могао добити Мени назад!

15 Јест – чуј мој Хеноше, рећи ћу ти још далеко више од овог што ти сада рекох.

16 Гле, ти знаш да сам једино живот неподељен као Своју љубав задржао у Себи када иначе све предадох. Тај вечни једини живот јесам Сам, ван Мене је све мртво и нема живота осим једино из Мене.

17 Уколико би се пак радило о томе да се неко дете једино може спасти тако да Ја за њега дам тај Мој једини вечни живот, онда бих и исти пре предао него да изгубим једно Моје дете. Хеноше, схваташ ли ту љубав?"

18 Хенох пак и сви се бацише пред Оца и сви плакаху од превелике љубави и нико не узмогну ни реч да превали преко својих усана.

19 Отац пак рече: "О дечице! – Такво је сада ваш добар Отац рекао како бисте спознали Његову љубав. Али није Он такво рекао узалуд – јер оно што је рекао то ће негда и учинити кроз Своју оваплоћену реч у великом времену времена.

20 Јест, родићу сина и даћу том сину сав Свој живот и бићу у сину и син ће бити у Мени и Отац и син ће тада вечно бити савршено једно. Амин."

438

1 По тим речима Хенох се опет пробуди, погледа сетно и озбиљно себе и Оца и као потпуно изгубљен остаде мало да стоји. Коначно се опет прибра па упути следеће речи Оцу:

2 "О свети бескрајно прељубазни Оче! – Сувише бескрајно узвишено и тајновито звучаху Твоје задње пресвете речи. Ко ће осим Тебе у своме духу схватити њихов смисао?

3 Уколико Ти, Теби не немогуће, предаш Свој живот и допустиш да Те усмрте нека за то условљена створења, зар онда све у целом бескрајном простору неће бити усмрћено сместа у трену уколико би Ти био усмрћен?

4 Јер све што живи једино живи животом из Тебе, дакле Твојим животом. А којим животом би онда живело уколико би Ти – источник живота – прешао у смрт?

5 О најсветији Оче, разјасни нам то и дај нам силнију светлост, јер иначе си нам тим речима објавио неминовно вечно уништење свих ствари и свег постојања."

6 Ту Отац устаде и рече Хеноху: "Теби, Мој Хеноше, да буде дато да сазнаш и да схватш велику тајну Мог царства, али осим тебе никоме.

7 Па тако запечати ове речи у себи које ћу ти сада рећи – јер само ти и иначе нико све до великог времена времена̄ неће схватити њихов смисао, а свет нека буде ударен слепоћом све до краја.

8 Тако чуј: Љубав и живот јесу једно а ипак су двоје: љубав узрок а живот дејство. Тако су и светлост и мудрост једно а ипак су опет двоје: светлост узрок а мудрост дејство.

9 А из љубави и живота још произилази треће, то је сила дејства, која је пак моћни Дух. Такође и из светлости и мудрости произилази треће а то је поредак, из кога је уобличење свих ствари и оно што одређује крајњу сврху.

10 И из љубави и живота и из светлости и мудрости произилази Дух све светости и тај је реч из уста Божјих.

11 Та реч је бивствена и јесте основа из које су сушто бивствено створене све ствари.

12 Ако сада посматраш бивство љубави и живота и делотворну силу која произилази из тих двоје и посматраш бивство светлости и мудрости и поредак који произилази из тих двоје и коначно још посматраш светост или бивство вечне речи из уста Божјих, која произилази из свега претходног, онда имаш седам духова који сви произилазе из љубави. Сама љубав је први дух који исходи из себе. Других шест духова исходе истовремено из љубави а ипак су једно с њом од вечности.

13 Љубав и живот се пак могу раздвојити и тада љубав личи на грумен леда у коме нема топлоте. А живот за себе постаје пука ватра, која уништава и ту тражи себи подношљиво ублажење.

14 Исто тако се и светлост и мудрост могу раздвојити. Светлост је тада у разорној ватри као мртва а мудрост постаје ноћ, варка, погрешно и лаж.

15 Исто тако се и реч која произилази из љубави и живота и из светлости и мудрости бивствено може раздвојити.

16 Да је такво могуће, показује ти цела творевина и у творевини можеш видети сва речена раздвајања. Ја сам их већ раздвојио и њихов узрок сам Ја, и крајња сврха свега тога гласи: животна провера или непрестано вежбање и јачање вечног живота.

17 И гле, упркос свих тих раздвајања ипак сам Ја овде нераздвојен с целим поседом Својих духова.

18 Исто тако ће бити и у великом времену времена када ће вечна Реч као бивствен узрок свих ствари у Самој Себи постати телом у коме ће пребивати све обиље Мог бића.

19 А тело ће свет усмртити, али обиље Бога које пребива у телу, дакле вечна љубав ће одмах опет из Себе оживити тело. И тако ће обиље Божје вечно пребивати у својој отелотвореној речи као човек према својим створењима и они ће Њега гледати и с њим говорити као прави брат.

20 Тек тај Бого-човек ће свима вама донети истински вечни живот. А до тада ћете само живети животом одвојеним из Моје љубави.

21 Гле, то је смисао Мојих речи, схвати га, али иначе нико осим тебе, ни свет – све до краја. Амин.

22 И сада једите и пијте сви. Амин."

439

1 По тој беседи Очевој сви са страхопоштовањем поседаше за сто и јеђаху и пијаху. Али нико се за столом не усуди да говори – јер Очева бескрајна мудрост коју је испољио Хеноху свакоме одузе храброст.

2 Али међу осталим гостима би доста разговора. Поједини не могаху разумети промену на Ламеху па зато се разговараху о тој појави, али не могаху докучити баш много корисног – јер најчешће уопште не знађаху шта се за тако кратко време све догодило с Ламехом.

3 Они најближи нашем главном друштву, пак, запазише сиромаха и Његову велику мудрост, али такође не знађаху за шта да га држе.

4 Поједини шапутаху једни другима да то мора да је неки виделац.

5 Други пак рекоше да је то сигурно укротитељ змија – јер ваљда тако изгледају они којима су послушне змије и гује.

6 Други опет приметише напротив: Уколико би он био такав, онда би морао имати чаробњачки штап и морао би усто имати сасвим тајне знаке. Ми зато велимо да је он мудар звездочатац. То такође понајвише произилази отуда зато што га сви називају оцем – јер таквим називом обично се указује поштовање таквом мудрацу.

7 Опет други узврати томе и рече: Уопште нисам вашег мишљења. Тешко да ћу се варати – јер имам оштар вид и зато се усуђујем да чврсто тврдим да баш овај сиромах није нико други осим сада прерушени дивни човек који се данас средином дана налазио поред старих мудраца с Висине када је Ламех у храм однео плочу обележену именом Бога Фараковог. Црте лица су у длаку исте, једино су знатно изобличене одвећ бедном одећом.

8 Један други такође нађе исто, једино не увиђаше усто зашто би се онај диван човек толико прерушио пошто се зато не може открити разлог.

9 Још један други примети: Ако је он онај, што ми се такође чини, онда се једино можда ради изненађења тако обукао, јер Ламех га је одвећ волео и треба да је у храму кришом збрисао, како чух онако у пролазу – јер због тога је изгледа избила права побуна. А како би Ламеха и остале тим више изненадио, зато се тако прерушио.

10 Један други пак опет примети напротив те рече: Све би то било право, али само никако да схватим зашто они, много старији, њега непрестано називају оцем. – Јер једно одликовање то никако не може бити зато што је он један мудрац – јер онда би они други мудраци с Висине такође морали имати то почасно име. Једино ако је то његово име, иначе стварно не бих знао себи објаснити. –

11 Један, пак, који се налазио најближе говорнику рече му: Све би то било право што велиш, али само једну околност сам при томе приметио, а та је изузетно значајна. Зар ниси видео како се малочас цело узвишено друштво бацило пред њега и плакало пред њим и буквално га обожавало?

12 Да је он само неки велики учитељ као што је некада био велики учитељ Фарак и као што су велики и чак чудесно моћни мудраци с Висине, онда они заједно с Ламехом не би чинили тако.

13 Дакле мора да је нешта изузетно посебно скривено иза тог човека. А у чему се то састоји, то да докучимо ће за нас двојицу бити изузетно тешко.

14 Зато будимо лепо тихи и мирни и нећемо да дувамо тамо где нас не пече. Боље да дохватамо плодове, разумеш ли ме?

440

1 Пошто се сви довољно наситише, усташе са својих места и захвалише Господу за дивно и врло укусно јело.

2 Исто тако учинише све званице које су биле делом сиромашне, делом као бивши затвореници.

3 Сви ови гости захвалише и Богу Фараковом јер они не знађаху да се свети давалац налазио међу њима.

4 Пошто Богу Фараковом принеше своју најусрднију захвалност, тада тек сваки оде до Ламеха, положи своје руке укрштено на груди и тако и њему захвали на таквој његовој великој доброти.

5 Ламех се пак сместа обрати захвалнима и одбаци такво од себе и назначи сиромашним гостима својим погледима да захвале сиромашном човеку и додаде некако исприкрајка уз такво добронамерно назначење: "Не ја, него Овај је истини давалац свих таквих и још безбројно других добрих дарова."

6 Сиромашни гости се пак зачуђено згледаше и кришом упиташе један другог сасвим збуњено: "Шта ли узвишени краљ Ламех тиме хоће да назначи? – Сиромаху да захвалимо који сам попут нас нема ништа? Краљ је одувек имао своје необичне хирове. Ово је сигурно опет такав његов хир. Ко зна да неће све нас још данас да кува и пече? – Дај да гледамо да се што пре изгубимо из његове превише опасне близине.

7 Пошто пак Ламех чу такво шапутање, сместа зграби руку једног таквог неповерљивог и упита га по свом старом обичају нешта напрасито: "Сажаљиви пријатељу, зашто мислиш зло о мени?"

8 То питање упитаног толико уплаши да се он због тога скоро сасвим без свести сруши пред Ламехом на под.

9 Ово пак и Ламеха ужасну толико да не знађаше помоћи себи. Зато он пожури до Оца и обавести Га о томе.

10 Отац пак рече Ламеху: "Гле, овако убудуће не мораш без Мене да излазиш ако хоћеш да користиш свету.

11 Гле, овај народ још не зна да ти више ниси краљ, него да си постао водећи првосвештеник народу кроз Мене и из Мене. Зато ти народ још не верује јер у теби пред собом још види страшног тиранина.

12 Зато се сада попни на престо и објасни народу у Моме имену шта си сада и шта намераваш с народом, па ће се све дати у добар поредак. Тако иди и учини с мало речи шта сам те посаветовао."

13 Ламех пак упита Оца да ли уопште ваља да се попне на престо пошто је раније свето име на истом почивало.

14 Отац пак рече Ламеху: "Како си сада постао толико глупав? – Гле, са Мном разговараш, а престола се плашиш самим тим што је Моје име неко време на истом, записано тобом самим, почивало. Реци Ми: шта је веће: Ја или Моје име?

15 А ако већ нећеш да станеш на престо из самог страхопоштовања пред Мојим именом и да с њега објавиш своје одређење од Мене потекло и наложено, онда се попни на ову столицу и објави исто јер Ја те нећу приморати.

16 Ово Ламех не допусти да му се двапут каже, попе се сместа на столицу и проповедаше с исте народу и показа му љубазно шта се све с њим збило и шта је сада пред њима постао и шта ће сада такође непроменљиво даље остати.

17 Пошто народ такво чу, поче изненада да ликује и сваки језик слављаше и хваљаше Бога Фараковог.

18 Пошто пак Ламех сиђе са своје столице, тада му Отац скрену пажњу да он сада стајаше на столици на којој је Он Сам као свети свемоћни Бог седео.

19 Тада се Ламех баци пред Њега и замоли га за опроштење.

20 Отац га пак дигну и рече му: "Мој драги Ламеше! Нисам ти ово казао као да сам ти тиме хтео показати да си се огрешио преда Мном, него само зато да у наставне сврхе свој престо можеш да користиш без обзира на то премда је пре тога плоча лежала на њему.

21 Ја ти кажем: Моје око је усмерено само на срце, све остало нема вредност преда Мном – јер Ја сам сама љубав и стога нећу ништа осим љубави.

22 А сада иди на престо и с добром беседом представи Ме овом народу како не би више шапутао о Мени и нагађао, него да сасвим сазна Кога има у својој средини. Амин."

441

1 И Ламех сада без премишљања оде на престо и обзнани ваљано сређеном беседом присуство најсветијег, прељубазног, вечног Оца у сиромашном човеку.

2 Како сви сиромашни гости и бивши затвореници чуше такво из уста Ламехових као и како је управо тај свети Отац наложио и чудесно саградио храм, тада се сиромаси сместа срушише и обожаваху Га.

3 Но затвореници казаше један другом: "Несхватљиво ми је како свемоћни Бог који Својом свемоћу обузима небо и земљу, кога слушају сунце, месец и све звезде и ветрови, облаци, муње и све велике воде може да буде тако бедан човек?

4 То је сигурно опет Ламехова скривена смицалица. Видео је да са високим горштацима не може ништа постићи силом, па се помирио да или прихвати њихове услове или да скаче преко пламена.

5 Зато је, прво и прво, морао манути своје смешно божанство, а затим такође и своје краљевство. Али да би ипак владао нама, то он врло лукаво уз љубазну помоћ моћних и мудрих горштака смисли за нас видљиво божанство, које ће га унеколико пред нашим очима помазати за потпуно законског властодршца.

6 О Ламеше, онолико колико си ти мудар толико смо и ми. Ако хоћеш да заслепиш Видеће, онда мораш смислити нешта друго јер на овај начин неће проћи.

7 А ми ћемо отићи до сиромаха и озбиљно га питати како стоји с његовим божанством. – И одмах нека се покаже шта је све скривено иза Ламехове смицалице.

8 Али тешко теби, Ламеше, ако сиромах није оно каквим га показујеш нама, онда ћемо те терати преко добро нахрањеног пламена."

9 И одмах се више таквих противника дадоше до сиромаха и један главни говорник отвори уста и упути сиромашном човеку следеће питање:

10 "Чуј, ти човече који иначе изгледаш честито и поштено! Да ли си ти то шта препредени Ламех на престолу рече о теби?

11 Али премисли добро пре но што говориш – јер ако приметимо да трубиш у Ламехов рог, лоше ћеш се провести.

12 Фарак је учио истинског Бога и његово свето учење задржало се све до Ламехове браће, које је зато убио напољу у жбуњу где су велике локве, мочваре и баруштине зато што је сам хтео да буде бог и господар. Ко зна шта је лукави сада наумио!

13 Зато говори пред нама пуну истину, иначе ћеш се веома лоше провести и затим Ламех ништа боље од тебе!"

14 На такав позив дигну се Господ и рече осорнима: "Што питате Мене, зар вам није рекао Ламех? – А ако сумњате, зашто не одете онамо да се посаветујете откуд дође таква беседа о Мени?

15 Зашто ли сиромаси могу да верују шта Ламех рече, а ви не можете? Да ли ћете да верујете ако Ја сада пред вама потврдим изјаву Ламехову?

16 Гле, ви сте још пуни рђавог духа и зато не можете да верујете.

17 Ламех је за сва времена одложио владарско жезло пошто Ме је препознао и место ње је зграбио пастирску палицу пружену Мноме – а ви сада хоћете да присвојите владарско жезло и да Ламеха отерате у пламен.

18 Зато сте пуни злоће и не можете да Ме препознате.

19 А Ја вам нећу рећи Ко сам. Зато идите код Ламеха и расправите с њим о Мени.

20 Заиста, нећете препознати Оца све докле не оде, и сада идите ако нећете да умрете. Амин."

21 Ту осорни почеше да се чешу иза ушију и почеше да се премештају до престола Ламеховог. Пошто пак ту приспеше, клонуше и збунише се да ни један не знађаше шта да говори јер речи сиромахове им прођоше кроз кости.

442

1 Ламех пак примети да ови његови ранији непријатељи, које је због тога затворио у тамницу да гину, хоће нешта од њега, али да се ниједан од њих не усуђује да му изнесе њихову потребу. Па тако их он упита: "Шта тражите, шта хоћете, или сте нешта изгубили?"

2 Један од њих се коначно осмели те рече: "Чуј ме, о племенити краљу Ламеше, свима нама је овде лоше, али не можда што се тиче нашег тела, него што се тиче нашег разумевања.

3 Гле, ти си малочас у својој доброј беседи изјавио да је онај сиромах тамо истини једини Бог и Творац неба и земље, значи исти Бог и Творац свих ствари Кога смо сви ми упознали још од твоје браће како Га је негда објављивао Фарак.

4 Такво пак не можемо да увидимо, да схватимо и према томе ни да верујемо – јер Фарак учаше народ да позна једног бескрајног Бога, који својом десном обухвата небо и земљу а левом досеже тамо где нема краја Његовом бићу.

5 Даље учаше: Бог је Дух и као такав свуда је присутан као вечна бескрајна мисао, коју пак створено биће не може видети зато што је бескрајна.

6 Даље велики учитељ учаше: Бог је због такве Његове бескрајне особености и неизрециво свет. Зато Му се ништа не може приближити и Он по једино Њему самом могућем посматрању, то јест Он Сам по Себи, пребива у вечно неприступачној светлости.

7 Ако сада ово Бога достојно учење Фараково поставиш уз оног сиромашног човека, који по твојој ранијој беседи треба да је управо тај најузвишенији Бог Фараков, како онда Он изгледа?

8 Ту ми, твоји ослобођени затвореници, више личимо Богу него онај сиромах тамо, који сам по себи изгледа да је прилично поштен и мудар човек и ми против тога ништа ни немамо да приговоримо.

9 Али за жаљење је или он или ти племенити краљу: Он ако стварно умишља да је свемоћни Бог, а ти и сви с тобом ако такво озбиљно верују.

10 Зато хоћемо да те замолимо, ако ти је угодно, да нам то више разјасниш."

11 И Ламех, пошто такво чу, сиђе сместа с престола, зграби руку говорника, погледа га љубазно, па му рече:

12 "Чуј брате и пријатељу! Твоји појмови о Богу по учењу Фараковом, које још и ја памтим, потпуно су достојни Бога – јер ти појмови су чисто духовни и свугде показују бескрајну узвишеност Божанства.

13 Ако бих те пак питао по твојим појмовима и казао: Ако је Бог без сумње сасвим онако како Га је Фарак учио, како је онда уопште замисливо да Му се припише стварање крајних одвећ неугледних бића? – Како стварање муве зунзаре, како комарца и лисне ваши?

14 Како се бескрајни Бог могао занимати таквим сасвим ужасно ограниченим најнезнатнијим маленкостима?

15 Јест, зар не треба негодовати на помисао ако морамо претпоставити да је бескрајно узвишени Бог Фараков нас људе обликовао толико несавршено и што је као бескрајни Творац оставио толико велике пропусте у Својој творевини?

16 Та зашто је на земљи једном ноћ, једном дан? – Зар ноћ није противуречна вечној светлости у Богу, зар Му је при стварању понестало материјала за још једно сунце које би окончало ноћ земље?

17 Видимо између земље и свода велик празан простор. Та зашто је свемоћни Бог Фараков оставио празним толико огромно стваралачког места?

18 Како се таква празнина слаже с бескрајном узвишеношћу и свеприсуством Божјим? Како наша смрдљива поган и још по штошта?

19 Питам те сада и ти ми довољно одговори како такво налазиш, па ћу и ја теби пуноважно одговорити на твоје питање.

20 Ти ћутиш и сада си веома силно збуњен да даш одговор. А мени је сада онај сиромашан човек тамо дао да читам у твоме срцу и оно каже теби: Ако је без сумње тако како цела творевина прејасно показује, онда или нема Бога и све је самовољно дело неке ствари која је настала случајном околношћу неким обртом силе, или постоји неки Бог који је само вечни посматрач шта делују силе својим случајним обртом. –

21 Гле, гле, које плодове ти доноси твоје спознање Бога! А ја ти кажем, иди тамо и падни пред сиромашним човеком и замоли Га за милост и смиловање и врло убрзо ћеш увидети како заправо стоји с Богом.

22 А ја ти сада више не могу ништа рећи, него само ти саветујем шта да чиниш. Такво дакле чини како не би пропао. Буди потпуно слободан – у богу. Амин."

443

1 По тој беседи дадоше се сумњала сасвим снебивљиво и отерана у теснац до сиромашног човека, праћени Ламехом.

2 Када доспеше тамо, поклонише се пред сиромахом и главни говорник упути Му следеће питање и рече: "Ако ми је дозвољено да говорим пред Тобом као пред човеком, онда ми тако укажи па ћу говорити."

3 И Господ рече: "Знам о чему се ради зашто сада хоћеш да говориш са мном. Дакле, Мене ради не мораш свој језик предати де̏лу. Али ако хоћеш да говориш, онда говори ради своје браће и себе самог."

4 Ту говорник стукну силно па рече после кратког времена: "Па, ако је озбиљно тако, онда могу да ћутим и само да те замолим да ми даш светлости и тако да окончаш нашу непрестану сумњу – јер светлости, јест, истинске светлости потребно нам је пре свега. То би ти могао учинити, ако те усрдно замолимо."

5 И Господ рече: "Чуј, онај који стави свој језик на Мој, језик ће му се одузети. Ко своје око стави на Моје, ослепеће. Ко своју руку пружи против Моје, тог ћу понизити до задње капи његове крви. Ко своје ноге хоће да стави пред Моје, тај ће постати богаљ. Ако неко хоће своју главу да стави уз Моју, заиста, његов мозак ће постати мутном водом и његова лобања суд пун погани.

6 А онај који у свој понизности дигне своје срце до Мојег, његов живот ћу обасјати у светлом пламену његове љубави према Мени и тако ће му цело његово биће постати светлост тако да у тој светлости вечно никада више неће видети смрт.

7 Фарак вас је учио да спознате неприступачног Бога и његово учење је било сасвим исправно, јер тада је за вас Бог неба и свих земаља био неприступачан зато што би вас у том времену једна хијена посрамила у љубави.

8 Заиста, тек је прошло неколико месеци када сам из добровољног великог смиловања вашу децу под Медухедом и Сихином извео напоље будући да се у њима почела појављивати сићушна искрица љубави. – А да се та искрица не би опет угушила у овој дубини кала, тако их гурнух напоље својом десницом.

9 И гле, у пустињу одведох Сихина и дадох му тамо хијену за учитеља и допустих затим да га подучи лав, па медвед, затим тигар и потом вук – јер те крволочне животиње тада имаху више љубави и обзира него човек.

10 А када је тако стојало с човеком у његовом срцу још пре неколико месеци, како је тек било пре више стотина година за време Фарака?

11 Ти кажеш: Знамо да све до Ламеха није проливена људска крв. Значи мора да су људи били бољи.

12 Јест, кажем ја теби, били су бољи, али не као слободни људи, него као суђени, који ниси могли другачије чинити и поступати но како сам им дозвољавао Својом свемоћу.

13 Били су принуђени да тако поступају и њихов поступак није био дело њиховог слободног хтења, већ дело Моје свемоћи. А да би ипак остали одржани, то мораху Бога да виде као неумољивог судију пред очима свог бића.

14 Како пак људи законе вечног судије, у великом страху пред Њим, држаху, тада се сажалих народу и ослободих га.

15 И гле, једва што се бивши затвореници Моје моћи ослободише, и све крволочне животиње побегоше пред њима јер оне угледаху саме отровне гује у ослобођеним људима.

16 Ја сам такво такође видео још од вечности, али знао сам и Своје време и знао сам и знам сада итекако зашто пре благотворне кише мора ићи олуја. И Ја чиним шта чиним и знам зашто. А ко ће затражити од Мене рачун? И уколико затражи, да ли ћу му га и дати?

17 Гле, тако бејаше, тако јесте сада, а како ће бити даље? Да ли да ти кажем? – Нећу, не можеш Ме наговорити јер Ја сам вечно слободан и чиним шта хоћу.

18 Данас ћу ти обелити земљи, а сутра ћеш да видиш све црно – јер Ја сам господар и не допуштам да Ми ко каже шта да чиним.

19 Ти сумњаш у Мене зато што сам овде сиромашан. Заиста Бог и Господар није сиромашан – то ни нисам, али Господар се смиловао вама и ослободио вас је како би постао и драги Отац. А Отац је из велике љубави све дао како би вас придобио за децу и тако је Он како Га овде видиш пред собом.

20 Немој да ми верујеш, али љуби Ме, тако ћеш Ме спознати да сам Ја истински Отац.

21 Љубав ће те излечити и уништиће све твоје сумње, па тако иди и испитај своје срце; буди понизан и Ја ћу ти бити прави Бог и Отац вечно. Амин."

444

1 По тим речима Господњим наше неверно друштво се веома збуни и свако се саветоваше са својим суседом како узети речи сиромашног човека.

2 Да ли га озбиљно држати за истинско највише биће или га питати још даље како стоји с његовом природом.

3 И уколико је он ипак стварно то што каже о себи и што је заправо најодређеније краљ изјавио о њему на престолу, онда би нам он могао и дати знак којим бисмо га непогрешиво и сасвим несумњиво препознали.

4 Јер што се тиче мудрости његове беседе, то је она дашта за наше појмове преко сваке мере висока и одвећ узвишено велика; али дајмо неком другом с Висине да говори, онда ће савршено бити исти случај – јер и ти ће говорити тако да нећемо баш превише схватити њихову беседу. –

5 Један из друштва рече овима који се међусобно саветоваху: "Браћо, чујте, пала ми је сада на памет једна изврсно добра мисао. Шта треба да чинимо и шта треба да се догоди? Та шта хоћемо да сазнамо? Гле, око тога се врти цело наше саветовање; али ја за то имам управо једну добру мисао.

6 Хоћемо од овог човека знак како бисмо веровали да је он озбиљно то што је краљ о њему рекао да јесте.

7 Али питајмо се који знак нам је велики Фарак дао као јемство истине његовог учења!

8 Колико знам ниједан други до управо само сâмо учење, а ипак веровасмо његовом учењу и при том не размишљасмо колико би могло бити истинито или неистинито.

9 Како то да овде тражимо знак за потврду наше вере како бисмо је заменили за Несхватљиво учења Фараковог према овом врло Схватљивом учења овог човека, који чак ни не тражи веру, него говори једино врло благим мудрим речима: Немојте Ми веровати, него љубите Ме као јединог истинског Оца; тако ће вам пламен љубави постати чистом пресветлом светиљком, па ћете онда прејасно угледати у својим срцима да ли сам ја то шта је Ламех пред вама објавио да јесам. Та шта хоћемо још више?

10 Али ја знам сувише добро да два човека никада неће сасвим спознати један другог све док сасвим не почну да љубе један другог као истинска браћа и према томе и као најприснији пријатељи. Ко ће спознати жену ако је не љуби и ако она њега не љуби?

11 Заиста, онај који би тврдио и казао: "Ја сам услед свог светлог разума познавалац људи и лукавство жена отворено стоји преда мном", томе кажем да је велики лажљивац!

12 Ако пак видимо да с љубављу према својој браћи и сестрама никада нисмо грешили нити ћемо икада грешити, онда стварно не увиђам зашто бисмо погрешили с љубављу према Богу?

13 А што се тиче овог сиромашног човека, морам вам отворено признати да Га већ љубим преко сваке мере јер човек с таквом мудрошћу вечно није сиромашан. А ако је он сам принуђен својом љубављу све дао што је имао, ко неће такву љубав опет љубити?

14 А ја велим сада да је он један прељубазан мудар човек, диван брат, јест – он је човек пун братске и пун највеће праве очинске љубави. Значи, требамо га љубити тако како га спознајемо.

15 Био он Бог или не био, сам по себи, такво да просудимо још је далеко ван сфере наших способности. А да он заиста има у себи божанског, то се види у целом његовом бићу и у свакој његовој речи.

16 Па према томе хоћу да будем први који ће му се приближити с јако пламтећим срцем и већ се приближавам."

17 Ту тај говорник ступи до Господа и рече Му: "Најдражи брате, пун божанске мудрости и пун најистинскије очинске љубави, буди ко год и шта год хоћеш, ја те љубим једном пошто сам те нашао достојним све љубави и ја знам сувише добро да с таквом најистинскијом љубављу нећу погрешити и код тебе."

18 Ту он загрли Господа и притисну Га о своје срце.

19 А Господ му рече: "Сада си обухватио вечни живот. Твоја љубав нека ти постане светлом светлошћу. Амин."

20 Ту говорник поче да уздише и рече својој браћи: "Овамо, овамо дођите! – О браћо, заиста, заиста, овде је више но само један човек! Овде је заиста Отац!"

445

1 Услед овог позива дадоше се и други до Господа и већ при самом приближавању осетише да је изјава њиховог претходника пуна стварност.

2 Када се сасвим пуни љубави нагнуше до сиромашног човека, тада сви сместа падоше ничице пре Њим и уздисаху и плакаху и мољаху Га подигнутим рукама за опроштај својих грехова и своје грубе неразумности и слепоће што нису могли препознати која бескрајна милост им је свима упућена.

3 Господ пак устаде са столице, подигну све затворенике, па упути им следеће речи: "Дечице, погледајте Ме у својим срцима, па ћете с просветљеном душом угледати да сам Ја ваш Отац од вечности, који вам сада кажем да сте Моја дечица.

4 Сви сте се сада осим једног нашли преда Мном у љубави и Мене, вашег Бога и Оца, препознасте и у овој сиротој прилици.

5 Но, кажем вам пак да се овако сиромашан јављам само сиромашнима, а богатима пак бескрајно богат.

6 Сиромашни пак бејасте у својим срцима пошто у истом пребиваше мало љубави, па вам се ни не могох утворити другачије осим једино овако како Ме имађасте у својим срцима, наиме сиромашног и одвећ убогог.

7 Сиромашно бејаше ваше спознање и сиромашна ваша љубав. Зато сам једино и могао у истини да вам се утворим онако каквима сте ви сами били у својим срцима према Мени.

8 А да сте били богати, заиста, угледали бисте Ме и богатог. – Јер ја сам сиромашан сиромашнима, богат богатима, милосрдан милосрднима, кротак кроткима, благ благима, праведан праведнима, милостив жеднима светлости, прељубазан отац онима који Ме љубе, моћан моћнима, јак јакима, судија судијама, живот живима, мртав мртвима, огањ огњу, олуја олуји, гнев гневу, суд суду, небо небесима, Творац створењима, Отац деци, Бог мудроме, и правој браћи сам штавише и сам прави брат.

9 Тако сам Ја све у свему. Онако како је својствено срце човеково, тако сам и Ја својствен њему, и вечно се нећу другачије уобличити за човека но што је он сам Мене уобличио у себи.

10 Јер нико нема силу ни моћ живота у себи осим једино ону коју сам му Ја подарио. Али да би човек био самосталан, дао сам му из Себе потпуно слободну вољу и подредио сам све њему подарене животне силе тој потпуно слободној вољи, која је од Моје божанске суште воље, потпуно подобно другом богу, сама по себи потпуно одвојена. А као што му је слободна воља тако му је слободна и љубав па затим и све његово спознање.

11 А зашто сам човека тако уредио? – Зато што сам га Себи поставио савршеном сразмером па он затим, према Мени, треба потпуно сам да се обликује, то јест човек треба онда Мене у себи да обликује по својој мери као што сам га Ја раније обликовао по Мојој мери.

12 Тако и човек у себи обликује Мене по његовој мери, али изобличава Моју њему најпре дату изворну меру често толико много да ово ново обликовање у човеку више нема ни најмању сличност с Мојом изворном мером.

13 Тако један Мене – као свагда вечну љубав – обликује у судију, други у бога осветника, трећи у блудницу, четврти у једино мудраца, пети у неумољиву вечну свемоћ, шести у судбину, седми у управитеља светова, осми у претерано преузвишеног великог цара и господара неба и земље, девети у љути огањ, десети у вечно бескрајну силу, једанаести Ме чак потапа у материју и дванаести чак у свој трбух.

14 И тако Ме један обликује час у ово, други час у оно. Али само мало њих се труде и у своме срцу Ме образују као светог и вечно и свагда прељубазног Оца.

15 Сада чујте Моја дечице! Пошто пак човек на овој земљи не може и не сме живети вечно, него мора опет напустити ову привидну подлогу, онда ће се у његовом и на његовом духу убрзо приказати како Ме је образовао у себи током својих времена земаљског живота.

16 До Оца ће тада доспети само они који су Га у своме срцу ваљано образовано донели са собом, и само ти ће бити у стању да гледају истинско сушто лице вечнога Оца.

17 А онако како Ме свако други изобличи у себи како му годи, таквог ће Ме и имати даље. Тако ће љубав одано наћи у себи љубав, смиловање – смиловање, мудрост – мудрост, гнев – гнев, судија – судију, суд – суд, смрт – смрт, ватра – ватру, пакао – пакао и тако даље.

18 А ви сви бејасте сиромашни, па тако и Ја дођох к вама сиромашан зато што сам сиромашан у вама. Али обогатите се сада у љубави према Мени и свој браћи и сестрама, тако ћу Ја бити богат у вама.

19 Па када дођете к Мени, тада ћете и срести пребогатог Оца – и када Ја дођем к вама, тада нећу доћи као сиромах вама, него такође као пребогат Отац.

20 Хеноше и Ламеше, пазите и ви на ово учење за Моју децу – јер оно је истинска жива школа к вечном животу. Тако учите народе и децу и учите их да упознају Оца, а не судију, тако ће се земља очистити од клетве судије.

21 А ви Моја дечице идите сада опет осим оног једног, и тај нека дође к Мени. Амин."

446 (2.260)

1 По тој беседи даде се друштво с особитим поштовањем опет на своја ранија места.

2 А пређашњи главни говорник се зато даде до Господа и рече Му: "Гле, ево ме пред тобом, као што си ме позвао преко моје браће. Но, једва знам зашто си ме позвао.

3 Али ипак ћу говорити пред тобом и показаћу ти шта је што ме задржава да верујем шта, како примећујем, верују сви моји пријатељи, браћа и сестре, и због тога су и видљиво пресретни услед вере у твоје непосредно божанство.

4 Па ти си исто тако крајан и ограничен као што сам ја и са својом руком, наравно, не можеш да хваташ даље од мене, а и са својим ногама сигурно не можеш даље скочити но ја са мојим.

5 То ми не можеш оспорити ни ти ни ко други. Усто си овде сасвим присутан и не недостаје ти ни један део тела, а тако сигурно ни духа.

6 Ја пак овим нипошто нећу да тврдим да ти ниси каквим те је приказао краљ, или сада вођа, Ламех и као што си сада ти сам одвећ мудро сам о себи изјавио. Али сада само хоћу да сазнам ко сада заправо одржава целу творевину, носи и води, ко оживљава бескрајно велико земљиште, ко покреће ветрове, ко сада држи бескрајно велико море у својим границама, ко сада гура напред бујице река, ко потпомаже природну ватру гора, ко сада сазрева усеве и ко сада чува живот свих бића докле се ти, како рекох, сада налазиш неподељен међу нама?

7 Гле, то је за мислећег човека питање од највећег значаја. Све докле се оно сасвим не исправи у мени, ипак не могу сасвим да прихватим да си ти збиља и истовремено у свој пунини моћи и силе једини вечни Бог и Творац и Одржитељ свих ствари.

8 Истина је да љубав срца може учинити такво, исто као што то чине деца пошто без сумње држе истинитим да су људи који се старају о њима њихови родитељи. Али да ли је тиме ово начело већ опште тачно?

9 Ја кажем није. Јер само дај одојче из куће лепо негде далеко у туђину и покажи му се после двадесет година као прави отац, и брзо ћеш се као отац уверити да ћеш тешко проћи с једином љубављу. Него ту ћеш морати да прибегнеш другим средствима доказа, којима ће се син разумом уверити да је отац који му се најавио као отац збиља његов истински отац.

10 Ако се тако поступи, онда ће љубав у сину ионако заузети прво место осећања и живота према оцу. А све док се тако не догоди, можемо сина одвратити да љуби оца као таквог пре него што га је разумом препознао као таквог?

11 Заиста, оцу би сасвим морало да недостаје свако разумевање, ако би озбиљно то захтевао од свог сина.

12 А гле, ти сада захтеваш исто то од нас и према томе и од мене. А како се то може ускладити с твојом осталом мудрошћу?

13 Сада изгледа сви осим мене верују да си ти потпуно истински Бог од вечности. Али гле, то је слаба вера, коју је једино извео Ламехов и твој сопствени мудри наговор, која ће исто тако брзо спласнути како је настала, и народ ће убрзо опет ходити у великој тами и навалиће себи на врат Божји суд.

14 Јер чим се ова наговорена љубав веома лако и веома ускоро охлади, онда ће с њом пропасти и слаба вера.

15 А ако ми својим разумевањем можемо да те препознамо, и то наравно сасвим без сумње онако као што увиђамо да је један и један – два, онда ће љубав доћи по себи и одржаће се надаље непромењиво, као онај необориво истинити основни рачун, и Бог неће никада имати потребу да суди својим народима, него једино стално да их усрећује.

16 Одговори ми зато на моје питање, па ћу ти веровати не сумњајући. А ако ми не одговориш, онда остајем какав јесам и остајем код Бога Фараковог."

447

1 И Господ се обрати нашем главном говорнику, погледа га веома дубоко, па му стаде упућивати следеће речи, наиме говорећи:

2 "Чуј Ме сада добро, ти тврди душе од разума! – Јер хоћу да ти покажем колико си неразуман и колико мало схваташ са свим својим разумом.

3 Поучио сам вас малочас очигледно која је разлика између Мене сада и Бога Којег вас је учио Фарак, и гле, осим тебе нема никог који није разумео у своме срцу Моје речи. Откуд то?

4 Кажем ти то долази од твог сасвим наопаког световног срца, које нема понизности и стога нема љубави.

5 А када срце нема љубави и према томе ни ватре живота и стога ни светлећи пламен који за све веће и дубље истине треба да обасја цело његово биће, реци Ми откуд према томе да дође срцу светлости?

6 Којим речима, којим ли знацима уверити глувог и истовремено слепог у истину?

7 А ти си у своме срцу глув и слеп истовремено. Зато ни ниси разумео што сви други разумеше на најлакши могући начин.

8 Ти рече да сину у туђини, који је као одојче доспео ван родитељског дома, треба дати друге разумне доказе но што је очинска љубав ако ће као син који је препознао правог оца да љуби оца – јер препозна ли син сасвим оца као таквог, онда ће га сигурно и сам љубити.

9 Добро, кажем Ја теби; али шта чинити онда ако је син на несрећу истовремено глув и слеп?

10 Гле, ти си сада стукнуо и збунио се да одговориш. – А Ја ти кажем: Када прави отац примети такву несрећу на своме сину, онда ће предузети све могуће да његов сироти син опет прочује и прогледа.

11 Јест, узеће сина на раме и одвешће га пред једног духовно моћног мудраца како би му тај опет повратио слух и вид.

12 Па када син можда опет поврати слух и вид и убрзо затим од оца научи говор, реци Ми да ли ће син и онда још питати за другим доказима како би препознао оца или неће ли му велика љубав очева најпре и несумњиво рећи да има правог оца пред собом?

13 Гле, а Ја као вечно једино истински и прељубазни Отац дођох управо овако к вама глувим и слепим и чиним да сви ви прочујете и прогледате и учим вас да говорите Моје речи, јест, Моје живе речи учим вас.

14 И гле, многи Ме разуму, виде Ме и препознаше у Мени једино истинског Бога и Оца.

15 Зашто ли ти то не можеш? Зато што нећеш да даш да се на једини могући и живи начин исцелиш. Ти си у својој глувоћи и слепоћи сам мудрац и знаш сам за то најбоља средства. Зато се опиреш у свом осећању и не допушташ да се исцелиш.

16 А Ја ти кажем: Можеш чинити, упражњавати и захтевати што год хоћеш, а неће ти успети временски ни вечно да се приближиш светлости духа неким другим путем осим једино оним којег сам вас сада учио.

17 Заиста, нећеш од Мене видети знака осим једино знака Моје љубави и великог смиловања. А ако ти је тај довољан, онда ти не треба ни један други – јер тај ће ти ионако бити Највеће.

18 Ти хоћеш доказ као један и један – два. Гле, као такав доказ стојим Ја вечно прежив пред тобом – јер Ја и Бог Фараков јесмо савршено једно, но такво нећеш увидети пре све док Ме не обузмеш из свога срца.

19 Својим разумом Ме вечно нећеш схватити – јер за њега сам бескрајан, и само Ја знам како одржавам све створене ствари када Ја, теби привидно, такође не могу дохватати ни скакати даље од тебе.

20 Али иди сада и посаветуј се боље са оним видећима, па Ми реци онда колико далеко умем да дохватам и да скачем.

21 Али нипошто не очекуј знака од Мене – јер уколико будем чинио знакове, онда ћу вас судити, а сада вас само оживљавам. Такво разуми и иди. Амин."

448

1 Након тог упечатљивог живог учења наш главни говорник учини дубок поклон пред сиромахом и даде се сместа потпуно чутећи назад до свог друштва. Чим тамо приспе, обрати се сместа једном свом пријатељу и упути му следеће питање, наиме говорећи:

2 "Драги брате, хајде реци ми сасвим искрено, зар стварно верујеш потпуно без сумње да је онај сироти човек лично највише божанско биће?

3 Реци ми, када сасвим темељно промислиш све околности, све особине које су сасвим неопходно потребне за чисту божанственост, зар се ни мало не двоумиш?

4 Истина је да речи које човек говори кипе од најдубље мудрости и љубав је свуда главна црта исте, али ако поред тога прилично чврсто узмем на око опет тог сасвим ужасно једноставног човека из чијих уста долазе такве дивне речи и кажем себи: Зар ово треба – може да буде Бог? Бог Вечни, Бескрајни, Свемоћни? О гле, ту се мој разум непрестано томе опире.

5 Зато бих ипак хтео да чујем суд од тебе у овом одвећ најважнијем случају. Да ли такво збиља верујеш или верујеш такво само због чисте такође увек оправдане политике? Обзнани ми ово."

6 Други каже нашем главном говорнику: "Чуј, свих нас пријатељу и брате: Ти још знаш да ме је Ламех стрпао у затвор зато што нипошто нисам хтео да га признам за бога.

7 Гле, тада га је веома много њих – не из чисте, него из најпрљавије политике признало за бога. Да ли сам ја учинио тако?

8 Ти кажеш: Нипошто – али пошто сам сада окусио затворе, онда би сада ипак требало да буде чиста или прљава политика с моје стране да сиротог човека по изговореној вољи Ламеховој признам као јединог истинског Бога неба и земље?

9 О брате, кажем ти: И када би ми Ламех запретио с хиљаду затвора да тог човека признам за бога, ако не би био, заиста, нипошто не бих учинио.

10 Напротив, свагда бих пре био расположен да Ламеху хиљаду пута пркосим него да му будем послушан, јер ти знаш како ми је узео жену и децу и жену учинио робињом а децу продао кнежевима за презриву цену.

11 Чуј брате! Такву рану нанету оцу и оданом супругу једне најљубазније жене не лечи затвор заједно с овим обедом!

12 Ако то прилично добро одмериш, онда ћеш код мене открити ужасно мало политике.

13 Али ако тог човека несумњиво признајем као јединог истинског Бога и сада, опраштајући Ламеху сву неправду, чврсто и живо верујем да осим овог Бога вечно нема другог нити може бити, онда можеш да претпоставиш да за то морам да имам веома добар разлог.

14 И тај разлог јесте управо сироти човек лично. – Научи да Га познајеш својим срцем, а не разумом, па ћеш у самоме себи наћи неизрецив разлог, који ће ти сам рећи:

15 Гле, овај сироти човек јесте велики свети прељубазни небески Отац свих анђела и људи, Творац свих ствари, и сва вечност и сва бесконачност је подређена Његовој најсветијој и најмоћнијој вољи.

16 И с Његове божанске стране би био довољан најмањи миг, и сва видљива творевина више не би постојала или хиљаду нових сунаца би горело на своду.

17 Гле, тако јесте и тако ће остати вечно. То је сада мој разлог и зато верујем шта ми љубав према Њему каже и показује.

18 Зато љуби Га и ти изнад свега па ћеш то сместа увидети – јер Отац хоће да Га пре љубимо него познамо. То је Његова воља.

19 Када и дечица своје родитеље љубе пре него што их познају, и ми се још никада на то нисмо жалили да тако није у поретку.

20 Зашто ли свемоћни божански Отац не би хтео да тако буде и с нама? Он тако хоће, зато учини, брате! Јест, разуми ваљано. Амин.”

449

1 По тим речима, које наш главни говорник чу од свог пријатеља као одговор на своје питање, стаде веома силно и веома посебно да размишља о томе како малолетна дечица сасвим правилно путем љубави, мада је још унеколико нагонска, најпре доспевају до несумњивог спознања својих родитеља.

2 Јест, он протегну своје мисли штавише и на царство животиња и биљака и нађе то начело потврђеним на за њега први пут изненађујући начин.

3 Из многих својих сазнања он опази да све животиње које зна као младунчад приањају уз своје родитеље и не напуштају их све док се сасвим не опреме с нужном животињском снагом, и у биљном царству сада такође сазна да, као што се каже, јабука не пада далеко од стабла.

4 После таквих добрих мисли обрати се опет своме пријатељу и рече му: “Чуј, надражи мој пријатељу и брате, што више размишљам о твојим речима, тим више налазим светлости у њима. У почетку ми си учинише сасвим безначајне, али гле, сада у њиховом кругу код мене постају све значајније. Зато ми се и чини да твоје речи ни нису израсле твом сопственом тлу.

5 Али тиме уопште нећу да кажем да те можда држим неспособним такве мудрости – јер дашта знам од раније да си био веома мудар човек и ниси се одвраћао од чврсте замисли чак ни Ламеховим затвором.

6 Али знаш, драги брате, једино ту мало разликујем пошто су две различите ствари говорити мудро и разборито – и говорити и поступати по разуму.

7 А ти си очито говорио мени мудро, и зато ми дође мисао да таква мудрост није расла на твом земљишту – јер је сувише обухватна, сувише општа. А ми људи своја ограничена схватања не можемо раширити тако далеко зато што нам је свагда недостајало опште сазнање, а посебно у тамници.

8 А када ми износиш таква начела на којима је заснована цела једна творевина од почетка до краја, онда велим да те не вређам ако тврдим такво о твом исказу.

9 А сада ти и кажем да су ме те твоје речи довеле ближе мети него што би ти можда мислио. Јест, можеш ми веровати да ми и богочовечија замисао постаје све светлијом и моја душа се више не опире толико томе. Само одевање сиромашног човека никако да схватим.

10 Да немаш можда и ту неку реч која би мом разумевању одговарала више но сувише узвишено мудра беседа оног човека, онда бих био склон да га признам за шта би требао да га признам а сада озбиљно и желим. Ако према томе имаш још коју реч, онда је изреци за моје потпуно смирење."

11 И други узе реч и рече нашем главном говорнику: "Брате, заиста, ако ниси слепљи од средишта земље, онда ја немао име.

12 Шта ти називаш богатим, а шта сиромашним?

13 Зар је то богато код тебе ако се неко преко тела прекрио производима било својих, било руку своје браће, који су добивени од природних ствари? Или ако је неко од глине или камена саградио себи стан?

14 И зар називаш сиромашним оно ако неко све то мање или више нема било принудно тврдоћом своје браће, било пак и добровољно?

15 О гле, то је темељно погрешно! Бог је човека створио по Својој мери и ставио га је потпуно нагог на земљу, и тако се до дана данашњег сва деца човека рађају нага на земљи. А зар је наг човек најбедније створење Божје – или није ли, напротив, неизмерно богат датом њему сразмером свога Творца?

16 Зар можеш сада још, када је Творац у Својој суштој човечијој мери дошао к нама у свем обиљу Своје вечне љубави и мудрости, да замераш у своме срцу такво Његово сушто биће?

17 Зато ти кажем, спознај своју велику и крупну слепоћу, пожури к Њему, баци се до Његових ногу како би добио светлости у највећој блудњи свог живота.

18 Спознај бескрајну милост што међу нама имамо Бога свемоћног Творца као најблажег брата и прељубазног Оца.

19 Заиста, та мисао је сувише велика и света за човека, и гле, овде је више од највеће мисли! Овде је Он, свемоћни Отац лично!

20 Зар још ту можеш оклевати у своме духу где сва бесконачност дрхти од превеликог страхопоштовања?

21 Гле, Он – Он – свемоћни вечни Бог, Творац бесконачности чека тамо на тебе!

22 Зато пожури, пожури к Њему, пре него што је прекасно и обожавај Га у свој дубини свога срца!

23 Пожури – пожури – до Њега, светога Оца! Амин.

450

1 По тим речима главни говорник више не премишљаше дуго и прими у себи у пуној мери сиромашног човека као Господа неба и земље.

2 Али сада стаде да га тишти нешта друго, и он се убрзо опет обрати пријатељу и рече му:

3 "Чуј, мој одвећ драги пријатељу и брате! Нађох сада у себи, расудивши твоје речи зрелије и дубље, не само да је могуће него да је и сасвим стварно да је онај човек збиља највише божанско биће у самом себи. И према томе више није потребан ниједан доказ пошто ми сада моје сопствено срце несумњиво гласно објављује.

4 Али нешта сасвим друго ми се сада појављује и то је много горе од свих мојих ранијих сумњи.

5 Ти ме сада гледаш с чуђењем и тражиш у мојим очима и на моме челу не би ли сазнао шта ли је то у мени. Кажем ти немој то да чиниш јер ћу ти рећи због доброг савета.

6 Гле, то је неки ужасан страх какав сличан нисам осетио целог свог живота.

7 А ти ми рече с наваљујућим речим да пожурим и да се бацим до Његових ногу и да Га – тамо обожавам. Али како да сада учиним такво када ми прекомерни страх пред бескрајно великом божанском узвишеношћу кочи све уде?

8 Саветуј ми дакле, саветуј шта да чиним!

9 Та̏ хтео бих да побегнем тамо само да могу, али такво што ми је чисто немогуће. И своме дрхтећем срцу већ јесам сасвим код њега, али баш ово страшно бивање код Њега кочи ми сву моју снагу."

10 Ту се Господ дигну и оде право према нашем главном говорнику.

11 Пошто пак овај примети такво, хтеде да побегне. Но, његов пријатељ ухвати га за руку и рече му:

12 "Брате, али премисли шта хоћеш да учиниш! Где ли ћеш да побегнеш, и где да се сакријеш пред Богом? – Гле, Господ само што није приспео тик до тебе, шта ли ћеш чинити?"

13 Ту се наш говорник готово онесвести и сруши се сместа као мртав на под.

14 Како пак Господ дође сасвим до њега, такну га и рече му: "Терхад! Кажем ти, дигни се и не буди мртав, него жив!"

15 Одмах се Терхад дигну и укоченим очима посматраше Господа изгледајући још сасвим ужасно уплашен.

16 Господ га погледа благо и љубазно и рече му: "Терхаде, та̏ ти си увек хтео да имаш знак како би и ти могао да верујеш шта сви остали верују.

17 Ја лично ти рекох да ако теби или неком другом или целом неком народу дам знак Мог присуства, онда их је снашао суд, који у себи има смрт.

18 А ко Ме спозна у срцу, тај Ме је спознао слободно и тако је у себи нашао истини вечни живот, и смрт ће бити далеко од њега вечно.

19 Гле, такав беше смисао моје беседе – но теби таква беседа не би довољна, него ти хтеде Мене својим разумом пре него својом љубављу да обухватиш.

20 Тако Ја и дозволих па ти беседовах разумски кроз уста твога брата како би ти постало јасно да сам Ја озбиљно Онај Кога Ламех обзнани на престолу.

21 Ти Ме тиме обухвати у своме разуму и испуни га све више Мојом суштом вечном божанственошћу.

22 Ширењем својим разумом са Мном ти, пак, заборави своје срце. Оно се тиме скупи. Па када си хтео да Ме примиш у своје срце, таде се оно ужасну пред Мојом величином у твоме разуму и би притиснуто Мојим теретом у теби, па ти дрхташе од страха и сруши се као мртав при Мом приближавању.

23 И гле, то ти и беше знаком да сам Ја Онај Кога си у самом срцу много лакше и удобнје могао наћи, при том немајући потребу да мало окусиш суд.

24 Но пошто си Ме сада препознао, онда Ме сада обухвати такође и својим срцем и буди одан стражар Моје светиње, коју сам вам дао.

25 Па сада буди ведар и весео јер ја, твој Отац, открио сам ти сада такво.

26 Љуби Ме, тако никада нећеш имати потребе да Ме се плашиш, јер Ја свима вама јесам једино спаситељ, а вечно не упропаститељ. Тако сада буди ведар и радостан! Амин."

451

1 По тој беседи, потеклој од Господа, Терхад тек стаде лакше дисати. Његово срце се ослободи страха и моћна љубав према Господу сада поче испуњавати цело његово биће.

2 У том новом стању живота наш главни говорник опет отвори уста и следећим речима даде одушка своме срцу. Речи су пак гласиле овако:

3 "О Ти Коме нико није једнак, једини вечни истински Оче! Ти си дакле Онај Кога се никада нисам усуђивао сасвим замислити – јер сувише бескрајно узвишено звучаше у мени већ име које означаваше Њега, свемоћнога Творца неба и земље, и ја га код себе изговорих врло често веома кришом:

4 О свето име! Када мислим на тебе, онда дрхти цело моје биће у свим његовим темељима!

5 О, шта ли је бескрајно узвишени пресвети носилац тог пресветог имена тек морао бити у Себи, која светост, која вечна бескрајна слава мора Га обухватати када ме Његово име већ толико уништава и сам себи изгледам при његовом изговору као најбеднији црв који једва видљив најтегобније пузи по мртвој прашини земље.

6 Гле, гле, о Ти, Кога моје очи вечно нису достојне да погледају! Таква ми бејаше душа одувек при свој мојој иначе заиста великој невољи.

7 А шта ли сада да мислим, шта да осећам и шта да говорим када Ти сада стојиш пред нама свима у највећој једноставности као брат према нама докле пак цело бескрајно небо гори безбројним светлима из Тебе, сунце дарује Твоју светлост земљи и месец се све време опасује Твојим сјајем и сва посвећена раскош земље јесте Твоје дело.

8 Јест, шта да говорим пред Тобом, о бескрајно добри свети Оче, када премислим да Ти овај мој живот у сваком тренутку одржаваш Својом свемоћном вољом и да је сваки дах слободан најдивнији дар од Тебе?

9 О Ти бескрајно узвишени пресвети добри Оче! Од саме љубави сада не знам шта ћу. Јест – заиста је истина, о Боже, о Оче! дај ми да изговорим како осећам – јест, заиста је истина, од саме љубави не могу издржати у овом Твом најсветијем присуству.

10 А ипак ми је немогуће одвратити један једини поглед од Тебе, о свети добри Оче!

11 О, дај ми да Те љубим, толико јако да ме огањ љубави према Теби потпуно изједе и да сасвим умрем у љубави према Теби, о мој Боже, мој Јехова! мој свети добри Оче!

12 О Оче, не могу више да говорим јер љубав према Теби сувише моћно обузима цело моје биће. Јест, чини ми се као да ми већ моја сопствена коса дошаптава: О љуби, љуби, љуби Оца! јер Он те је љубио већ вечности раније пре него што си постојао. Он је чиста вечна љубав и твоја љубав је Његова љубав у теби оживљавајући твога духа у твоме срцу. Зато љуби, љуби, љуби Њега, доброг светог Оца; љуби свог Бога, љуби свог Творца! јер Он је свет, свет, свет!

13 Јест – чак и моја кожа почиње да говори и све моје кости и сва моја дроб. И ја их чујем како говоре: Бог, твој Отац је жива реч у теби. Ти си изговорена мисао Оног Који стоји пред тобом. Ти си с кожом, косом, костима, дроби, са срцем и крвљу, с душом и духом лично реч из уста Оног Који стоји пред тобом. Љуби, љуби, љуби Њега јер Он је твоје све, Он је твој живот, Он је твоја светлост као светлост бесконачности. Он је сва твоја снага, твој говор!

14 О Оче, свети Оче! Па тако дај да Те вечно љубим, јест, дај да Те сви ми вечно љубимо! Љубљен, слављен и обожаван буди Ти, о најсветији Оче, и свагда и вечно нека кроз нашу љубав буде посвећено и највише поштовано и хваљено Твоје најсветије име!

15 О свети Оче, Оче! Стојим ја као грешник пред Тобом, а Ти допушташ да Те љубим. О, колико бескрајно добар мора да јеси када чак допушташ да те грешник љуби!

16 О браћо, хајде баците се сви са мном до Његових најсветијих ногу, јер видите, видите колико је бескрајно добар Он – свети Отац!

17 О Оче, опрости ми што се усуђујем да као грешник Тебе љубим. Буди мени и свима нама због тога милостив и милосрдан!"

18 Ту се сви бацише пред Оца и плакаху од љубави.

19 Отац пак заклони своје лице руком и рече као Себи:

20 "О земљо, шта Ми дајеш! – Заиста, твоја деца нека буду Мојом децом! Уздићићу те да пред тобом сунца и анђели преклоне своја колена, и када будем долазио теби, свагда ћу тражити грешнике и имаћу с њима велико смиловање.

21 О Терхаде, твоја љубав је велика, али зато ћеш од Мене примити управо исто тако велико смиловање, и то да буде да ћу постати оданим пастиром грешнику земље."

22 Ту Господ ћуташе и плакаше Сам кришом од велике љубави и смиловања према сиротој дечици.

452

1 После мало времена, пак, Господ уклони Своју руку с лица и рече Терхаду: "Терхаде, знао сам те и већ дуго сам знао да си човек јаког духа и снажан си у својој души. Зато сам се и сакрио пред Тобом и дозволио сам да Ме тражиш, док су други могли да Ме угледају на први поглед.

2 А пошто си већ одувек био тако јаког духа и тако снажне душе и чак ни кроз Ламехову тамницу ниси одступио од Мене како си Ме познао по учењу Фараковом, тако ти Ја сада и кажем да си ти био један главни разлог што сам се смиловао Дубини, јер заиста, моћан дух у истинском спознању, непромењив дух може сам постати спасиоцем свемира.

3 Па тако си ти сада један спасилац Ламехов и један спасилац Дубине и јеси штит пред Мојим судом, који би се иначе у овом времену излио преко вас и јеси заштитни зид који стоји између Мог огња и греха Кајиновог у дубини ноћи смрти.

4 И као што је сада, тако нека остане и надаље. Све докле неко место на земљи има три човека који су праведни преда Мном, нећу судити место. Све докле један град у Дубини има два праведника, поштедећу га те двојице ради. Све докле једна земља има седам праведника, исту нећу походити Својим гневом. И све докле један народ има десет праведника, поштедећу га избијања Мога огња.

5 И све докле још два оца живе међу свом Мојом децом која Ме познају и љубе и такође уче своју децу и суседе да Ме познају и љубе, нећу погледати гневно траву на целом тлу земље.

6 Када се пак на целом чврстом тлу овде у Дубини као и на Висини не буде срело више од једног праведника, онда ћу чекати још сто и неколико година неће ли Ми се ко обратити. И у ту сврху ћу свугде преко весника научених од Мене дати да проповедају сваком створењу.

7 Ако се одметнути људи обрате, онда ћу их опет прихватити својом децом. Ако се пак не обрате Мени, већ једино тим чвршће продуже сваком злобом и чак побију веснике, заиста, тада онај један праведник неће бити у стању да одврати Моју јарост од земље – и Ја ћу тада сатрти све злочинитеље са земље и подићи Себи нов род на њој.

8 Ове речи сада рекох пред тобом, Терхаде, као и целој земљи. Зато да их забележиш. И они који су их с тобом чули у овој дворани, нека сведоче теби да сам био Ја који је теби тако говорио да нико, уколико икада дође такво време, не би могао да се правда да није тако чуо. То сведочанство да свагда и свем народу објављујеш и да будеш прави чувар те Моје светиње, како у теби, тако и у свим твојим потомцима.

9 Такође свагда на Сабат да будеш главни стражар на капији предворја које окружује Мој нови храм код вас, којег ћеш тек сутра упознати.

10 А када год будеш чувао стражу, да објављујеш народу ове Моје речи како се нипошто не би заборавиле.

11 Пошто сада ово знаш, тако сада и прими за ту службу Мој благослов како би оснажио да свагда поступаш по Мојој вољи. Амин."

453

1 Ове речи Терхада скоро лишише живота, али Господар живота знађаше новом чувару и да одржи живот, и уз то још одвећ и тако да оснажи да овај живљаше још 260 година и врло снажно извршаваше своју службу.

2 А пошто такве речи из уста Господњих чуше и сви остали гости у дворани, тада се поједини зачудише код себе самих и изразише се и тихо међу собом овако:

3 Гледај ово! Онај који је био толико тврдоглав и самовољан и једва се могао покренути да верује у овог Богочовека, додељује се тако велика милост. А нама, који смо Га одмах примили у своја срца без најмањег поговора, ни реч. Не, то је ипак мало необично.

4 Он као једини Господар неба и земље дашта да може чинити шта хоће и нико Му због тога не може речи: Господе, шта чиниш? – Али без обзира на то ова прича ипак остаје одвећ чудна.

5 Ако бисмо ову причу дали дословно, заиста, не бисмо рекли ништа друго до: Баш бандоглавом! А благом, одмах вољном, љубећем једва мало смиловања и ништа више.

6 Можеш обртати колико хоћеш, а ипак ова прича остаје – узми на ум – с божанске стране посматрано, како рекосмо, врло чудна.”

7 Ту Господ прекину народ и рече истом: “Јест, заиста, чудно је што чиним тако. Али још знатно чудније је што се ви овде у Мом видљивом присуству саблажњавате о Мене зато што једном сиротом брату из вас учиних милост коју вама слабићима нисам могао учинити.

8 Да сте онакви какви бисте трабали да будете, једино бисте се много обрадовали ако сам грешнику милостив. Али пошто сте још наопаке ћуди и још дуго нисте онакви какви треба да будете, налазите саблажњивим и чудним када сам једном грешнику милостив.

9 Чујте хоћу сада нешта да вам кажем и хоћу да вам покажем узрок зашто се саблажњавате што сам Терхаду учинио такву милост.

10 Гле, ви сте ситничари и видите прашину у оку брата. Али када у вашим очима пливају читава брда, то не видите. А зато овде ни не можете да угледате разлог зашто сам овде Терхаду учинио такву милост.

11 А Ја вам кажем: Све сам то видео већ веома дуго да су ваша срца испуњена сваком завишћу, и зато сам вам подарио само толико милости услед које сте могли да Ме препознате да сам Ја Господар неба и земље.

12 Али завидљиве управнике уопште не требам у Мојем великом домаћинству.

13 Према томе, очистите најпре своја срца сваке зависти и помишљајте свагда, чак и када се иоле заиста очистите, колико год вам је могуће: "Нисмо вредни ни најмање милости".

14 Тек тада ћу вас испитати да ли сте збиља потпуно чисти преда Мном, и потпуно чисте ћу онда и изабрати за вишу харизму [службу милости] живота из Мене. А иначе нека вам је свима довољна слободна милост живота из Мене.

15 Цените мале дарове из Моје руке ако хоћете да будете Моја деца, онда ћу вам ионако већ у право време доделити веће.

16 А када већ вашој дечици дајете мале играчке и сами се томе веома радујете када такви дарови радују вашу децу – реците зар сам Ја мање Отац свима вама него што сте ви вашој дечици? Велим да такво нипошто неће бити случај.

17 Радујте се дакле томе што од Мене примате као дечица. А када будете ојачали, онда ћу већ гледати за какву службу вредите."

17 Ту свима би̏ вруће због таквих речи Господњих, и сви се бацише пред Њега и замолише Га да опрости такво огрешење.

18 Господ им пак наложи да устану, утеши их врло, па се опет даде до свог главног друштва.

454

1 Приспео до главног друштва, Господ одмах обзнани Ламеху да је Терхада поставио за главног чувара предворја. Он такво огласи Ламеху како би тај знао сасвим сигурно кога има да се држи ако му буду потребни још више чувара предворја храма; што временом и би веома потребно због велике навале, и Ламеха и Терхада услови да поставе стражу предворја од 300 људи, које Терхад изабра па Ламех потврди у Моме имену.

2 Пошто пак Ламех доби такво обавештење од Господа, тада се баци пред Господа због превелике захвалности и осећања љубави и слављаше и хваљаше Њега из свих његових животних сила што му баш у тој важној тачки помогну из недоумице.

3 Јер о тој тачки је Ламех стално премишљао и није био начисто коме заправо, Господу благоугодно, да повери стражу предворја.

4 А пошто, како сада обзнањено, Господ лично одреди тај важан положај, тако овим Ламеху паде велик камен са срца.

5 Пошто се таквом ваљаном захвалношћу срца Ламех показа овако пријатним Господу, а и остали сироти гости најтоплије узеше учешћа у хвали, тада Господ наложи Ламеху да устане те му рече:

6 "Чуј сада даље, драги Мој Ламеше! Сада би овде све било сређено, али гле, очишћено брдо, на којем си Ме најпре видео, након што си прво чуо Мој глас, још нема украс.

7 Ти знаш да сам ти наложио да Ми и тамо поставиш споменик. Али ти не показах ближе како да изгледа храм како би потпуно био урачунат у Мој поредак.

8 Али сада ћу ти ближе навести облик по којем ћеш га саградити, па тако чуј:

9 Десет стубова високих три висине човека да даш да исклешу од чистог белог мермера онако како ћу огласити Мури и Куралу.

10 Ти стубови да се поставе у круг тако да размак између сваког стуба буде једна висина човека.

11 Темељ да буде од плавог мермера, сталак [подножје] стубова од црвеног мермера и главе од зеленог.

12 Над главама стубови морају веома чврсто да се повежу гредама изклесаних од жућкастог мермера и свака таква попречна греда опет са следећом мора посебно да се повеже посредством ваљано чврстих металних заграда.

13 Преко тих попречних греда тек да поставиш златан кров на начин главног храма. Једино што оне три кугле на крову не треба да буду исте величине, него тако да се уреди да доња кугла буде највећа, а две горње свака за половину мања од доње предходне.

14 Па када Ми на тај начин што скорије саградиш храм и у средини истог подигнеш жртвеник за жртву паљеницу, такође начињен од чистог злата, па када Ми сваког Сабата увече запалиш жртву у житу, тада ћу благословити сва поља Дубине, и она ће теби и твоме народу родити стоструки род.

15 И планине и шуме ћу очистити од злих звери, и према томе између Дубине и Висине ћу успоставити поновну везу како би и Дубина стајала под Хенохом као Мојим јединим првосвештеником.

16 Гле, таква је Моја љубазна жеља вама деци Кајиновој да бисте и ви били потпуно Моја деца. Дакле, учини тако што пре!

17 Када пак извршиш то дело, онда и ти да будеш доведен на Висину Моје деце, и Хенох ће затим с многима доћи с Висине и у Моме имену ће благословити нови храм за ваше потпуно посвећење за Моју децу.

18 Сада знаш све, зато прими Мој благослов и сврши дело. Амин."

19 Ту Господ изненада опет нестаде. Сви Га тражаху, али нигде Га више не нађоше.

455

1 Када се после дугог тражења без успеха гости који су тражили опет вратише у дворану с престолом сасвим жалосног лица, ступише поједини од њих до Хеноха и упиташе га да можда не зна како и где се Господ тако изненада изгубио или сакрио.

2 Хенох им пак узврати и рече: "Драги пријатељи и браћо, ваше срце вас нагони да тражите свемоћног светог прељубазног Оца, и то је право и ваљано – јер ко тражи Бога, тај нека га свагда тражи срцем, иначе Га вечно више неће наћи. Али без обзира на то ваше садашње тражење јесте мало неразумно.

3 Гледајте: Бог, Отац, Кога сте управо лично бићствено видели и с Њим разговарали, јесте Дух и с телесним очима се никако не може видети. А када Он хоће да буде видљив, онда Он човеку који треба да Га види отвара унутарње очи духа, и онда дух-човек кроз тело-човека може да види Бога, ако воља Божја тражи, и тада Га види и чује онако како сте Га управо сви видели и чули.

4 А када Господ по Свом најмудријем решењу опет хоће да постане невидљив, онда Он Својом свемоћном вољом човеку-духу одмах опет затвара очи, па човек може чинити ма шта хоће, но никако више не може угледати Господа.

5 А ово запамтите још добро уз то! Гледање никоме не даје вечни живот, али итекако слушање и живот по чувеној речи.

6 Господ је сада вашем духу затворио вид, али није његов слух, који је у срцу. Према томе свако од вас свагда може чути глас Господњи, и свако се свагда може обратити својој очинској љубави ако му је што потребно, и Отац ће му дати ако је добро за њега, али и ускратити ако није добро за њега. А да ли добро или не, то можете свагда питати Оца, и будите сигурни, Он вам неће остати дужан савета врло приметљивог, и говориће вашем срцу када год Га врло озбиљно замолите.

7 Када год из истинске унутарње братске љубави у имену Господњем говорите својој браћи и будете им љубазни учитељи о Богу, о Његовим делима, која су пуна Његове бескрајно велике славе, о Његовој бескрајној доброти, милости, смиловању и како је Он најљубазнији свети Отац свим оним људима који Га љубе свим својим животним силама, онда – дајем свима вама пуну потврду, нећете говорити једну реч коју пре тога Бог није рекао у вашим срцима.

8 Ко вас буде чуо, тај ће чути глас Божји као што га сада чујете из Мене.

9 Тешко пак оном који би хтео да говори као речи Божје из себе самог користољубља и светског угледа ради не чув пре тога у себи живу реч. Заиста, његов језик нека постане гујом пун отровне жвале; и ко га буде чуо, догодиће му се као да га је ујела отровна гуја.

10 Зато чувајте се пре свега посебно користољубља. Него свако нека сасвим заборави на себе и једино нека из дубине свога срца брине за добробит своје браће и сестара, тако ће и уживати у непрестаном друштву с Богом, најљубазнијим светим Оцем, временски и затим и у духу вечно видљиво.

11 Видите, тако убудуће морате да тражите Господа, тако ћете Га и свагда веома лако наћи. Па када затим у своме срцу, љубављу разгорелом, упитате: Оче где си? – Тада ће вам Он рећи: Дечице! Та̏ Ја сам управо међу вама! Не бојте се – јер Моја свемоћна рука штити вас дању и ноћу. –

12 Гледајте, тако ће бити будући да је таква Господња воља. Пазите зато на те речи и поступајте по њима, тако вам надаље неће бити потребно да Господа тражите у сваком кутку а да Га на крају ипак не нађете, него тада ће Господ свагда долазити вама у сусрет куда год да се окренете – јер Отац се за све нас свагда брине бескрајно више него што се сва деца заједно брину за Њега.

13 Зато запамтите ово одвећ добро како никада више не бисте били сироти и заробљени. Амин."

456 (2.270)

1 По тој доброј беседи Хеноховој одмах се Ламех даде до њега и упита га, наиме говорећи: "Драги, моћни пријатељу и брате у нашем Богу и најљубазнијем светом Оцу! Пошто смо сада овог дана све средили у имену Господњем по Његовом сведочанству онако како је Њему благоугодно и пошто сада више ништа не знам шта бисмо данас још могли или требали предузети осим да пресветом Оцу принесемо најживљу хвалу, онда имај ти љубав у имену Господњем и обзнани нама свима шта сада треба да се догоди."

2 И Хенох му узврати: "Чуј, драги пријатељу и брате, овако гласи воља светога Оца: Треба сви да се дамо на починак и сви гости ноћас треба да преноће у твоме дому.

3 Затим нека се нико не брине шта ће сутрашњи дан можда све донети – јер тај ће управо донети своје са собом као што је учинио данашњи дан.

4 Зато ћемо се и ми дати на починак и нећемо више ништа предузети за сутра – јер Господ ће нам огласити за сутра управо сутра шта има да чинимо.

5 Па огласи ово гостима и нека их одведу у чисте спаваонице.

6 Ја и мојих седам браћа ћемо овде преноћити. А ти учини са својим припадницима како хоћеш.

7 Ако хоћеш да останеш овде, биће право, а ако са својима хоћеш у другу одају, такође ће бити право – јер овде ни једно није боље од другог, па тако дај да се догоди. Амин."

8 Услед тих речи Ламех се сместа даде до гостију и обзнани им ово. Терхада пак задржа у своме друштву.

9 Ламехове слуге дођоше и одведоше госте с особитим поштовањем у спаваонице и жене и слушкиње донесоше одмах ћилиме и миомирисне мекане јастуке у дворану с престолом и спремише лежајеве за узвишене госте и по жељи Ламеховој такође и за њега и за његове управо такође у дворани с престолом.

10 Гораху пак још лонци с нафтом пред прозорима (јер у Ханоху беше обичај да пред сваким прозором буде глинени лонац којег би увече напунили нафтом и нешто мало сламе па би га запалили), и зато Ламех упита Хеноха да ли треба угасити лонце.

11 Хенох му пак узврати: "Остави да светли шта светли – јер је боље мировати у светлости, него спавати у ноћи."

12 На те речи Ламех отпусти сву послугу након што их најпре још и најживље подсети да итекако спомену Господа пре спавања.

13 Пошто се сви удаљише, тада се Ламех сместа баци на своје лице и слављаше и хваљаше Бога гласно.

14 После неког времена, пак, након што се Ламех са хваљењем и узвисивањем Господа никако није хтео исцрпсти, рече му глас који беше глас Очев:

15 "Ламеше! Твоје речи, истина, звуче лепше од велике музике сфера у вечном простору творевине, али љубав у срцу духа је још лепша од свег овог дивног звучања. Зато одмори своје усне како би тако живе воде у твојој души постале мирним огледалом и да могу да се огледам у теби и да угледаш Моје биће у огледалу твојих вода."

16 Ту Ламех устаде, захвали у срцу добром Оцу на овој дивној опомени па се са осталима даде на окрепљујући починак.

Одлазак весника

457

1 Када следећи дан стаде да свиће, тада се убрзо Хенох дигну, слављаше и хваљаше у својој љубави Оца и благослови из те своје моћне љубави сву браћу која још дремаху.

2 Тек по тој дивној радњи, која Ми је најблагоугоднија, пробуди своју браћу те им рече:

3 "Браћо, дајте да устанемо у љубави, милости и смиловању Господњем и да хвалимо Његово најсветије име!

4 Гле, опет је добри, свети, прељубазни Отац свима нама дао да доживимо нов наступајући дан.

5 Већ се преламају први зраци с истока, ноћ бежи пред њима, све моћније и моћније је њихово почетком још стидљиво деловање и с непрестано растућом силом потискују ноћ доле у дубине земље како би се површине и планине очистиле да коначно потпуно приме моћну светлост и оживљујућу топлоту из сунца, када се врло убрзо величанствено дигне преко планина земље.

6 Пожуримо зато напоље и принесимо под отвореним небом Оцу као истинска деца која Њега љубе изнад свега заједничку хвалу.

7 У својим срцима хоћемо Њему принети благоугодну јутарњу жртву паљеницу пошто нам Он, да би нас као своју децу уважавао и усрећио, пали тако величанствено дивну јутарњу жртву паљеницу Своје љубави, милости и смиловања у излазећем сунцу које целог дана божански гори, све обасјава, храни и оживљава.

8 О драга браћо, хајде утврдите такво прилично у дубини свога срца шта све чини бескрајно вечни добри Отац, и ваша љубав према Њему мора постати правом јаром сунца.

9 Погледајте звезде које још на своду узвишено блистају, погледајте величанственост земље, погледајте војске најдивнијег цвећа и ослухните дивно звучање пернатих појаца у ваздуху који је све живљи и живљи!

10 Усмерите затим своје погледе на славу јутра која се стално повећава и обратите пажњу како сваким дахом удишете умножено обиље божанске светлости милости, како се ваша прса све више шире и постају живља и свака кап крви у вама преображенија и истински небески етарскија што год ближе дивно сунце Господње жури према узвишеном изласку.

11 Гледајте о браћо! Обухватите децо светога Оца! Све то је за нас принесена жртва од стране неизрециво доброга Оца.

12 Тако нас части свети Отац. Како можемо то да превидимо, а да не пожуримо напоље и да Њему заузврат у својим срцима запалимо жртву љубави благоугодну једино Њему и да оставимо да даље гори, јест, све више и више да гори свагда и затим у духу и вечно?

13 О браћо! Дајте да одмах изиђемо и да у великој жртвеној дворани, пред великим престољем божанске милости и смиловања, принесемо Њему нашу жртву, амин!"

14 После те истинске јутарње беседе дигоше се сви и пожурише скрушеним срцем напоље на оближње очишћено брдо.

15 Када убрзо доспеше тамо, тада Хенох свима њима показа у широком кругу велике дивоте Божје и скрену им пажњу на све појаве јутра и објасни им их у смислу љубави.

16 И све их толико дирну велика дивота, бескрајна доброта и мудрост светога Оца да од саме љубави према Богу не знађаху куда да се окрену.

17 И Ламех узвикну сасвим скрушен из најдубље дубине свога срца: "О велики, свети, свемоћни, најљубазнији Оче! Све то чиниш за нас! – О како да живим даље када помислим шта сам био!

18 Хеноше, Хеноше! Дивни брате! Отворио си ми сада очи и тек сада видим цело обиље моје кривице пред Богом.

19 Он нам је свагда принео такву жртву Своје љубави, милости и смиловања, а шта смо Му ми заузврат чинили!? Не брате, не! Не смем да помислим, јер сувише сраман беше свагда мој живот."

20 Ту Хенох утеши Ламеха, наиме говорећи: "Буди ми утешен, драги брате Ламеше! Заиста, и да је твојих грехова више него што је песка у мору, отпуштени су ти пошто си у себи дао да оживи тако велика љубав према Оцу.

21 Остани у тој љубави, па ћеш сазнати још сасвим друге ствари него што су ове, то онда када у теби изиђе вечно сунце Божје.

22 А сада дајте да у слатком спокоју љубљави очекујемо долазеће сунце. Амин."

23 Тако наше друштво проведе јутро на брду и слављаше и хваљаше Бога у срцу духовно и истински.

458

1 После изласка сунца дадоше се сви по одређењу Хеноховом у град, ту опет у стан Ламехов.

2 Приспев ту одмах се Ламех постара за добар доручак, при којем се скупише и сви сироти и раније затворени гости оба рода и узеше удела у истом славећи Бога и узносећи Њега.

3 А после доручка Хенох свима сиротима и сужњима у имену Господњем положи руке и наложи им да изиђу докле је земља насељена децом Кајиновом и да свуда сведоче о оном што су сви чули и видели. Но жене да остану кући и да воде своје домаћинство – јер женама у Дубини није одређено да пророкују у имену Господњем, осим својој деци.

4 После таквог налога рече Хенох Ламеху: "А ти мој драги Ламеше, мој брате и мој друже у служби, ионако знаш вољу Господњу и сада теби од мене више ништа није потребно.

5 Но ово задржи највише у своме срцу да Бога, најљубазнијег Оца, свагда и свуда љубиш изнад свега и сву своју браћу и сестре по прародитељу Кајину двоструко више но самог себе. Тако ћеш ходити у светлости Господњој заувек и Његов свети Очински глас ће те у свако доба учити да ходиш чудесне путеве Божје.

6 Сагради храм на брду како ти је заповеђено. Па како га завршиш, онда ћемо ми многобројно с Висине по обречењу Господњем опет доћи к теби у твој дом, па ћемо благословити нови храм и затим те и одвести на Висину како би тамо примио благослов Адамов, још живећег првог човека земље и према томе прародитеља свих сада живећих људи, чиме би се онда клетва на Кајину избрисала с твога чела.

7 Исто тако ћеш видети и праматер Еву, која ће те такође благословити, и затим ћеш добити назад своје жене Аду и Цилу, и своју кћер Наеме ћеш видети и њеног супруга венчаног од Господа, широкогрудог Хореда.

8 И ако Оца живо замолиш у своме срцу, онда се чак може десити да тај твој нови и истински зет такође с тобом сиђе у град твојих отаца.

9 Исто тако треба опет да добијеш твоја два сина, Јабала и Јубала; али, како рекох, ти мораш и најтачније испунити вољу Господњу.

10 Премда је Господ сама вечна бескрајна љубав, ипак не допушта да се погађаш с Њим. Пошто је Он бескрајно одан у свим Његовим обећањима, то Он божанским и стваралачким правом такву оданост тражи и од нас по нашој снази; и зато безусловно морамо испунити Његову вољу, пошто-пото.

11 Буди потпуно уверен да ће се Он строго држати што ти је обећао ако сасвим делотворно пазиш на Његову најсветију вољу.

12 Напротив оставља сваког да седи до смрти. И за оног који не мари за Њега и који брижно гине за светом, за тог ни Господ не мари и оставља га да иде својим путевима који га свагда сигурно вуку у пропаст и тако у вечну смрт.

13 Тако нека сва твоја брига буде у Богу и Његова најсветија воља да буде сва твоја делотворна снага, тако ће ти Бог бити одан свагда и вечно. Амин."

14 По тој беседи удаљи се Хенох са седморицом кроз силу Божју такође тако изненада да Ламех не знађаше како то да схвати.

15 А Терхад рече Ламеху: "Зато што су ови истинска деца Господња, тако су Му и једнака у свему пошто им је Он све и сва.

16 Нека Он буде и нама тако по нашој љубави према Њему, и бићемо једнаки њима. Но Његова воља мора да нам буде светом као што је њима без поређења.

17 Зато нека нас то не чуди, него дајмо се место тога на наложено дело. Божја воља да буде свагда и вечно, амин."

18 Ламех одмах схвати ове речи и позва себи Муру и Тубалкајина и посаветова се с њима око нове градње храма.

19 Мура разради план и већ следећег дана дадоше се на дело хиљаде руку.