Бог тихи

←Пеге

Бог тихи Писац: Милета Јакшић

Не могу ти рећи→

Стубови букве и јеле вити,
Тишине глухе зачаран круг,
Невидљив бедем као да штити
Божанству тихом посвећен луг.

Место ћутања, дубоких снова,
Небеског мира усамљен кут,
Нескладом бурним људских гласова
Неоскврњен, још нетакнут.

Камен и дрво с лиснатим џбуном
Нема је стража около ње,
Понекад детлић челичним кљуном
На врати куцне тишине те.

Као да свето ћутање куша,
А затим опет још дубљи мук.
Мир је, све ћути — Бог тихи слуша
Тишине вечне једини звук.

9. jyлa 1924.

Извор

• Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 101

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.