Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)

Говорити о љубави, то је већ помало волети. Никад жена не говори о љубави с неким који јој се не свиђа као човек, и којег никад не би могла волети или пожелети. Има момената кад прва лепа дискусија о љубави с једном женом, не значи први леп козерски успех, него већ први љубавни корак. За младу жену је сваки минут један горак губитак, ако није у вези с љубављу. Жене, стварно, никад нису индиферентне према човеку. Већ с првим погледом, она једнога човека или мрзи, или воли, али није никад према њему равнодушна. Ако равнодушност уопште постоји, онда је она осећање човеко-во, али никад женино. Жена је у овом погледу слична детету, које се на првим сусрету баца у наручје једном човеку, а од другог човека се устеже, скоро с очевидном мржњом, значи опет без сваког знака индиферентности. Има младих жена које кажу да су с неким младим човеком само пријатељи. Велика пријатељства, то су овде већ мале љубави. Никад жена није пријатељ с човеком који није мужјак, и којем се не диви као сполу. Може један човек бити и мудрац, и песник, и војсковођа, али пре свега мора бити носилац свог спола. Може жена с уживањем општити с човеком за којег зна да има лажну ногу, али не може без одврат-ности општити с човеком за којег зна да нема спола. Човек и жена, док су млади, не могу бити само пријатељи и свако-дневни другови, на начин на који је то младић с младићем, или млада жена с другом младом женом. Може се догодити и противно, и то само ако се једно другом нимало физички не свиђају; али је у том случају посреди више антипатија, неголи равнодушност. Жена ће о љубави говорити са Алкибијадом, а о филозофији с лепим Лисидом, али са старим и ружним Сократом неће разговарати ни о љубави, ни о филозофији. - Чак се жена с човеком и не спријатељи без неког свог интимног мотива; у највише таквих случајева пријатељства она ипак мисли да је тај човек воли. Чим човек буде таквој жени показао мало већу пажњу него другим женама, она у том догађају види већма љубав него обично пријатељство. Увек између човека и жене има једна интрига спола. Знам жена које су с једним човеком одржавале везе савршено идеално, али су увек знале, или бар претпостављале, да их тај човек бар жели телесно. Такво осећање човеково, уосталом, ако је дискретно, не вређа ни најчистију жену. Она, чак и без икакве нарочите намере, осећа овде потребу да му буде најбоља пријатељица, као што би му друга која жена била готова љубавница. Сваки додир младих јесте на основи чулној, и онда кад им најмање тако изгледа. Највећи човек јој је рав-нодушан, ако ма чим покаже потпуну чулну равнодушност према њој. Незаинтересованост, да; али равнодушност, не! Жена не схваћа платонска стања духа и тела; јер младост има све своје законе у крви. Жена је најпре спол, па онда човечје биће. Али и човек тако исто. Жене се никад не показују целе онима који су претерано строги у моралу. Жене су потпуно отворене само према онима за које унапред знају да све праштају. Зато и мање рђаве жене, често чак и потпуно добре жене јуре за рђавим људима. У неким европским земљама жене лудују за тенорима из оперета, или за артистима из атељеа, у другим за официрима, али свугде за богаташима. Артисти представљају живот у фантазији и разузданости моралној; официри представљају младост, здравље, лепоту и редован положај; а банкари су спасиоци жена распикућв и коцкара. Официрова перушка и мач, то су остаци старог витештва, које данас припада само њима; његова лепа појава може да замени недостатак учености; мало боље васпитање, да замени породично име. Официр има пуно од пауна, а то је равно оном што жена тражи од сваког човека. Официр се издире на људе и коње, а жена се диви његовој сили заповедника од којег имају страх људи и животиње. Они су тирани својим женама; а оне их трпе, али им се освећују брже него и другим људима. Свакако, дугмета официрске униформе већма сјају у очима младе жене него најдуховитије изреке човека у смешном фраку који поред овог изгледа ругобно и погребно тужан. - Има, најзад, жена које се заљубе и у човека који има лепшу жену него што јеона. Затим, има их које се заљубе у неког човека само зато што је он муж жене коју она мрзи. I, најзад, има их које се лако заљубе у непријатеља свог мужа. Ово су све странпутице и апсурдуми љубави какви не постоје у стварима мржње. Свакако, жене инстинктивно презиру човека који није био у стању да оплоди жену. Има жена код којих питање љубави не улази у њено опште мишљење о животу; на један начин мисли жена о љубави, а о свему другом мисли на сасвим други начин; зато су многе жене у стварима љубави савршено рђаве, а у другом свему савршено исправне. Много чешће него код човека, физички неморална жена може бити на целој линији до крајње мере морална, али потпуно верна свом човеку, а у сваком другом погледу развратна: распикућа, коцкар, зао језик, лоша ћуд. Знам дама из највиших друштвених сфера, пуних благородства, чак и наивности, али чије су љубавне историје биле пуне ругобе. Јер сполни разврат чешће је више ствар наивних него перфидних. Љубавне вратоломије могу бити и лепе кад се у њих метне оно што их чини разумљивим: поезија, сан, илузија, пријатељство. Међутим, у највише случајева жена пада из разлога којима се не разазнаје ни прави покретач. Свакако најкоректнија према друштву може бити најгора према љубави и породици, и многа човекова разочарења долазе отуд. - Очевидно је да се сваки човек чуди ако није вољен. То је апсурдум. Има људи на које ни мува неће да падне.