Благо цара Радована: О срећи (Глава 17)

Сваком здравом човеку је ипак могуће да буде срећан. Осећања несреће, то је, најчешће, само једно душевно стање (много пута туђа сугестија), најчешће ствар темперамента, понекад и само ствар личне предрасуде о животу. Срећа, то је утопија здравих; али несрећа, то је фантазија болесних. Филозофија ће зато, као и све религије, увек проповедати да је благодет једино у скромном животу, а то значи у самоодрицању. Одиста, покушајте да се нечег одречете, и видеће-те колико одједном осетите вере у себе. Одреците се затим још нечег, и видећете како се наједном почнете осећати моћнијим од свих непријатеља; а одреците се, најзад нечег што је било ваше највеће и централно задовољство, и ви ћете се коначно осетити силнијим и од самог живота. Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем. Стари су Атињани почињали своју јутарњу молитву овим речима: „Ороси, ороси, мили Зевсе, поља атињанска и равнице..." А император Марко Аурелије, наводећи благо речи ове молитве, додаје са своје стране, да или се не треба молити Богу, или га треба одиста молити овако невино и предано.