Благо цара Радована: О жени (Глава 14)

Жена је одувек, неоспорно, и највећи подстрек људског ума и људске енергије. Она је инспиратор као Бог и природа, мада сама није творац. Али ипак више вреди жена као инспираторка, него да је и сама творац. За мене више вреди Рафаелова лепа Форнарина, него и сама романсијерка Џорџ Елиот, или математичарка госпођа ди Шатле. Без великих инспираторки ништа није велико урађено; а све што су оне саме урадиле, није отишло даље од осредњости. Жене свирају посведневно, а нису дале ниједног композитора; и говоре само о љубави, а нису дале ниједног великог лиричара, бар у хришћанска времена; и вечно говоре, а нису дале ниједног великог беседника. Све је велико створено без женског пера, женског длета и женске кичице. У ученој Александрији ИВог века, лепотица Хипатија је тумачила филозофима кретање звезда и Платонову филозофију, и написала три важна дела, али законе природе и законе мисли су проналазили ипак само људи. И сама ова Хипатија није остала толико важна колико атинска хетера Аспасија. Златни век атински везан је за Аспасију, као за Атину Паладу која је стражарила на тврђави Акрополиса. Сократ је, кажу, од без суза, а ипак дубоке и велике; али, извесно, човек памти само оне љубави због којих је страдао. Љубав је страдање, а све друго није љубав. Човек не воли, него чак и мрзи, оне који су га обавезали; и сваки свој дуг, морални као и материјални, сматра подједнако теретом и унижењем. Жена међутим, није незахвална и лакома него само у својој кући и у свом браку; и нема осећања благодарности једино према породици, пошто сматра да јој ова све дугује. Сасвим као дете. Али пажња туђинца је, напротив, збуњује и обесхрабрује, и разнежи. И опет као дете. Зато се људи за све врсте својих себичности највећма служе овом њеном деликатном одликом карактера. Жене дају своје тело оном који је према њима пуно пажљив и пожртвован, или који о њима има лепше мишљење него други, често и само лепа речи. Први морепловци су задобијали на Тахитима све жене само тиме што су им поклањали нојева пера за којима су оне лудовале. У европском салону имају песници успеха код жена колико и милијардери: ови за њихове златне речи, колико они други за њихове златне паре. Истина, да се те речи нађу, треба талента, а то значи треба и лудовања а не само мудровања. Љубав је, уосталом, много више детињаста ствар, него ствар филозофије; њу су људи само компликовали и направили највећом фаталношћу. Антички мудраци и песници сликали су Ероса као дете, а не као мудраца.