Паде иње на воће, на цвеће,
Благо оном ко љуби што оће.
Није благо ни сребро ни злато,
Већ је благо што је коме драго.
На част цару сво његово благо, 5
Ја ћу љубит’ што је мени драго.
(АСАНУ, бр. 4277 — уз писмо Јустина Михаиловића
од 12/24. VII 1840; Вукова преписка, VI, 312—313).
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 287.
