Сву ноћ ми соко препјева
На Миланову пенџеру:
"Устани горе, Милане!
Ђевојка ти се удаје,
и тебе зове на свадбу.
Ако јој не ћеш на свадбу,
а ти јој пошаљи благослов".
"Нека је, нек се удаје!
Ићи јој нећу на свадбу,
него јој шаљем благослов:
мушкога чеда немала!
Колико љеба појела,
толико једа имала!
Колико воде попила,
толико суза пролила!"
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 284.
