[Била једном једна девојчица]
Била једном једна девојчица,
У Церовцу прва лепотица,
Очи плаве а устанца мала,
По имену Верица се звала.
Кад напуни шесна’с годиница, 5
Удаде се за Бору јединца,
Три месеца живели су славно,
А четврти када је настао,
Бора Вери љубав отказао.
Једног дана испуни прилику, 10
Па испроси Миру Мирачику.
Кад девојке Бори венац вију,
Дошла Вера Бори на капију.
А што Веро, што се туда скиташ,
А шта имаш ти мене да питаш? 15
Немам Боро ништа да те питам,
Само оћу свадбу да честитам,
Да честитам свадбу и весеље,
То су Боро моје прве жеље,
Па се макну руком у џепове, 20
Да извади за Бору дарове,
То не беху Борини дарови,
Већ то беше пиштољ Валтер нови.
Оће Бора од ње да утекне,
Одма Вера за њим појурила: 25
Нећеш Боро, нећеш ми утећи,
И ја ћу ти поред тебе лећи.
Два је метка у Бору ставила,
А трећи је себе оставила.
У недељу рано на заране, 30
Обадвоје теру да саране.
