[Била једном девојчица мала]
Била једном девојчица мала,
У Лесковцу лепотица Пала,
Коса плава, а устанца мала,
По имену Верица се звала.
Кад је Вера на игранку била, 5
Свуд је редом победу носила.
Кад напуни петнајест година,
Заволе се сас јединца сина,
Сас јединца њенога комшију,
Сас некога Бору занатлију. 10
Шес месеци љубав спроводише,
Кад је седми месец већ настао,
Бора Вери љубав отказао.
Једно јутро рано у недеље,
Кад се спрема Бора за весеље, 15
Кад девојке венци Бори вију,
Оде Вера Бори на капију.
Бора Веру лепо упитује:
Да л' си дошла нешто да ме питаш,
Је л' си дошла мени да честиташ? 20
Нисам дошла ништа да те питам,
Већ сам дошла теби да честитам.
Јаој Боро какву памет носиш,
Једну имаш, а ти другу просиш.
Маче Вера руке у џепови, 25
Па извади Борини дарови.
Пуче пушка Вера Бору уби,
Па и себе погоди у груди.
Лежи Боро оба да лежимо,
У земљу ће љубав спроводимо. 30
