Мајка Мару успављује:
„Спавај Маро, спавај...
— Спавај, јање моје!"
Неће Мара, да јој спава:
„Спавај Маро, спавај... 5
— Спавај, јање моје!“[1]
Отац Мару успављује,
Неће Мара, да му спава.
Братац Мару успављује,
Неће Мара, да му спава. 10
Сестра Мару успављује,
Неће Мара, да јој спава.
Бећар Мару успављује:
„Спавај Маро, спавај!...
— Спавај јање моје!" 15
Луча, књижевни лист друштва „Горски вјенац“, година IV свеска V и VI, за мај и јуни, уредник проф. Лазар Т. Перовић, Цетиње, К. Ц. Државна штампарија, 1898., стр. 247.
