Бела ’тица тичаше

---

[Бела ’тица тичаше]

Бела ’тица тичаше,
бел, млеко пушташе,
на бело камење капаше:
пукле му очи на плочи
ко (Петра) урочи. 5

(259 б, с. 105)

---

Референце

Извор

• Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 342. бр. 545.

• Милан Ђ. Милићевић: Живот Срба сељака, 2. прерађено и попуњено изд., Српски етнографски зборник I (1894); У Државној штампарији Краљевине Србије, У Београду, 1894., стр. 301.

• Тимотијевић, Божидар: Истрчаше доњоземци српске народне басме, урицања и врачања, Народна књига, Београд, 1978., стр. 98.