Бела вила град градила,
ни на небу ни на земљи,
но на грани од облака,
де ми сокол гнездо вије,
гнездо вије, лепо поје, 5
и ту су ми до три врата:
једна врата гол' од злата,
друга врата од дуката,
трећа врата од бисера,
ту ми мајка радост чини, 10
у дворима златни столи,
у столима све сватови,
мећу њима мила мајка,
мила мајка младожење,
у руке јој кита здравка, 15
њом наздравља милу куму,
овако му наручује:
„Чујеш ли ме, мили куме!
полазите, поодите,
ићи ћете у сватове, 20
у сватове за девојку,
да светујеш младожењу,
да к'д буде близу двора,
близу двора девојкиног,
мудро д' иде, тио д' збори; 25
да не гледа у дарове,
дарове је свет градио,
но да гледа у девојку,
је ли рода големога,
је ли соја господскога, 30
ко год види младожењу,
свак да фали, да не куди:
благо мајки што га роди,
благо оцу што га има,
благо сестри што га куне, 35
благо љуби што ће љубит!"
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме I, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 120-121.
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 342-343.
