Бањалуко, ти се не б'јелила,
Гдје изгубих црне очи своје
Гледајући у ширине твоје.
Доста јеси мајки уцв'јелила
И снашицу у род опремила, 5
А и сеја у црно завила. –
Ој Градишко и јаруге твоје,
Гдје изгубих плаве очи своје
Гледајући у јаруге твоје,
Куд пролазе герзи Градишчани, 10
Сваки носи на еро шкрљаке,
За шкрљаком мрка перјанице,
Које кажу оклен вјетар пири. –
Сарајево куга поморила,
У теби сам три љета љетово. 15
Једно љето за свијетло одјело,
Друго љето за добра коњица,
Треће љето за лијепу дјевојку.
Једно љето наста кишовито,
Сагњије ми свијетло од'јело; 20
Друго љето наста сушовито,
Црко ми је мој дорин од жеђе.
Треће .љето наста поморито,
Умрије мн лијепа дјевојка.
