Бајања против градоносних облака

Извор: Викизворник
Бајања против градоносних облака (586 - 611)

     Ова област бајања залази у аграрну магију и већина магијских поступака које овде срећемо припада колективном знању и понашању. Међутим, сама бајања изводе појединци.
     По народним веровањима предводници градоносних облака су: а) људи умрли неприродном смрћу (утопљеници, обешењаци и сл.) - басме бр. 587-588, 595, 597, 600, 601, 603, (западна Србија, Босна, појединачно све до Бугарске); б) але (хале) - басме бр. 604 и 610 (јужна Србија и зап. Бугарска - 550, с. 26; уп. гр. ххххх „град“);в) нечиста сила-вукодлаци (вједогоње, леграманти) - Вид. Вулетић - Вукасовић. Призријевање, СЕЗ, L (1934), с. 168 (у црногорском приморју); г) птице грабљивице (орлови крсшаши) - 475, с. 132; 575, с. 139; 586, с. 99 (Бугарска и Мекедонија); д) свеци (Герман или Ђерман - 102, с. 558; 103, с. 187; 347, с. 65; 542, с. 67 - јужна и источна Србија и западна Бугарска) - басме бр. 605, 608; а у басмама се још помиње и свети Сава (бр. 589, 597), и у Бугарској - Свети Вартоломеј и Марко - Градобија (542, с. 66). Град праве мртви (грешници) на оном свету (режу га и сипају на гомиле) - 550, с. 29; град се налази и у неким језерима (као живо биће - зато се у неким басмама граду обраћају као стоци „Сту Мркоња!" бр. 586, или бр. 589, 597, 603, или му у магијским поступцима који прате бајање нуде со, кашике, сто) - 542, с. 66.
     Противници градоносним облацима су: здувачи (здухе, стуаћ) - 59, с. 367; 78, с. 163; 177, с. 102; змајећи - 102, с. 559; змија - 55, с. 107; 103, с. 552; 623, с. 201; „врани во - 192.
     Од града се празнује и неколико празника (а најзначајнији је Велики четртак и сви четвртци од Великог до Спасовдана).
     У бајањима се употребљава, сем сечног оруђа, још и црвено обојено ускршње јаје, венчана хаљина, као и предмети који су везани за огњиште (вериге, ватраљ).
     У басми бр. 610 први називи (*) означавају змајеве, а лруги (* *) але. Ова бајалица је знала да саопшти и колико је још остало ала (јер оне страдају у сукобу са змајевима) и како се зову.
     Ненаведени примери: 79, с. 67; 103, с. 187; 209.


Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 434-435.