Баба Тодорина
Поранила баба Тодорина
Међ' чобане да вуне попроси.
Намера је беше намерила
На некаква Звекана чобана.
Кад је Звекан бабу опазио,
Он је на њу вашке напујкао.
Ал' се маша баба међ' гузове
Па откида брабоњак од гуза,
Те удара кују Звеканову,
Како ју је лако ударила,
Није куја ни репом винула.
Љуто куне Звекане чобане:
"Бог т' убио, баба Тодорина,
Гди ми уби кучку од штенаца!"
Ал' беседи баба Тодорина:
"Мол' се Бога, Звекане чобане,
Што сам синоћ бару прегазила
Те су мени одмекли брабоњци,
Сам се не би наносио главе!"