Пофали се Недер беговица
У махали међу другарицам”:
„Какву имам ја на дому Фату!
„Не бих Фату ни за пашу дала,
„А камо ли Серајлији Мују!“ 5
То зачула Серајлијна сека,
Од јада је забољела глава,
Она оде двору бијеломе,
Па ми каже милу брату своме:
„О мој брате, Сарајлија Мујо! 10
„Пофали се Недер беговица
„У махали међу другарицам”:
„„Какву имам ја на дому Фату,
„„Не бих Фату ни за пашу дала,
„„А камо ли Серајлији Мују!““ 15
„Па од јада забоље ме глава.“
Мујо сеји тихо проговара:
„Муч', не вичи, моја сејо драга!
„Чинићу се сиротица Ајка,
„Ја ћу ићи Недер беговици 20
„И њезиној Фати јединици,
„Да ме учи ситан везак вести.“
Кад је сјутра јутро освануло,
Онда вели Серајлија Мујо:
„Ђулзе, моја сестро од матере! 25
„Обуци ми твоје одијело,
„Од перчина постризи солуфе,
„Удри на ме бакам и бјелило,
„Навуци ми сурму на обрве,
„Кара боју на сија солуфе.“ 30
Обуче га љепотица Ајка,
Па отиде Недер беговици,
И закуца алком на вратима,
Проговори Недер беговица:
„Ко то куца алком на вратима?“ 35
Проговара Серајлија Мујо:
„Ја сам млада, Недер беговице!
„Ја сам млада сиротица Ајка,
„Да ме учи твоја ћерца Фата,
„Да ме учи ситан везак вести.“ 40
Па изиђе на бијелу кулу.
Кад је било ноћи о вечери,
Вечераше и софру дигоше,
Онда вели сиротица Ајка:
„Дај ми кадо! твоју милу Фату, 45
„Да не лежим у душеку сама.“
Даде њојзи љепотицу Фату.
Не хће Мујо мировати с миром,
Него љуби љепотицу Фату,
Под грло је закинуо зубом, 50
Даде њојзи жећер прстен с руке,
Па побјеже двору бијеломе.
Кад у јутру јутро освануло,
Подранила љепотица Фата,
Она иде у одају мајци, 55
Па је старој била бесједила:
„Бог т' убио, мила моја мајко!
„Оно није сиротица Ајка.
„Но ње братац, Серајлија Мујо;
„Ако мене то ме не вјерујеш, 60
„Ти уљези у шикли одају,
„Ти ћеш наћи жећер прстен с руке,
„И виђи ми ране под грљоце.“
Кад кадуна јаде сагледала,
Брже када књигу накитила, 65
Те је шаље Серајлији Мују,
Овако му у њој када пише:
„О мој зете, Серајлија Мујо!
„Обречени као и суђени,
„Купи свате, хајде по ђевојку. 70
„Ја сам тебе поклонила Фату.“
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 31-33.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 369-372.
