Ајдук Џепиновић Симо
Вино пију ајдуци јунаци,
Тамо доље код воде бунара,
Више горе код Вјештичког гаја,
У камари Раде Капурала,
Једно био Џепиновић Симо, 5
А друго је Паровић Данило.
На њима је дивно одијело,
На Сими је зелена долама,
На њој пуца с обадвије стране,
С обе стране до зелене траве. 10
На Данилу свилена марама,
У марами три драга камена,
Ђе с’ огледа Данилова драга.
Ал’ бесједи Данилова драга:
„О Данило, сунце огријано, 15
Већ не могу поднијет’ небеса,
Каква чиниш на земљи чудеса,
Људе бијеш и крвцу им пијеш,
И женами одрезујеш дојке,
Мећеш себи под ноге обојке”. 20
То се чудо на далеко чуло,
То се чуло од града до града,
Док је чуо царе господине,
Пише царе књиге на све стране,
Пише књиге на три краљевине: 25
„Ко увати Џепиновић Симу,
Или Симу, ил’ Симина друга,
Он ће добит’ пет стотина блага,
Каква блага, све сама дуката”.
То зачули бези и везири, 30
И сви лички млади овицири,
Сви бољари и сви поглавари.
И котарски сви млади срдари,
Они пишу једну књигу бјелу,
Па је шаљу цару господину, 35
Оде књига цару честитоме,
Из Крајине до бијела Беча,
И овако књига цару каже:
„Вала теби, наш честити царе,
Вала теби на твојему дару, 40
Симу не би уватиле виле,
Нит с’ небеса устрјелиле стрјеле”.
Кад то види царе господине,
Кад он види шта му књига каже,
Удари се руком по кољену, 45
Трострук скрлет пуче на кољену,
Златна бурма на десници руци:
„Ајме, мени, уда срећо моја,
Ђе ми нема бољега јунака,
Над ајдука Џепиновић Симу”! 50
То зачуо Петрачићу Перо,
Па се шеће по своме квартиру,
И он пане по бјелом папиру,
Те написа једну књигу вину,
Па је шаље цару господину: 55
„Драги царе не повали дара,
Ако л’ буде моја срећа стара,
Уватићу Џепиновић Симу,
Или Симу, ил’ Симина друга”.
Па он иде на Прљево равно, 60
И покупи младе Прљевчане,
Те он иде у Шару планину,
По планини црна магла пала,
И у магли Симо попијева:
„О Јелице стара моја мајко, 65
Два Јелића братац и сестрица.
Ако л’ мени Бог и срећа даде,
И да Светог Ђурђа дочекамо,
С бјелим ћу те покривати лимом,
Подподити с котарскима ребри, 70
И теби ћу направити врата,
Од сувога задарскога злата”.
Ал’ говори побратим Вјештеца:
„Ајдмо, браћо, на Прљево равно,
Побратим ће доћерати вина, 75
Па да га се рујна напојимо”.
Ал’ говори побратим Данило:
„Неидмо, браћо, на Прљево равно,
Јер су курве Прљевчани млади,
Кога ране тога и саране, 80
Могли би нам хака главе доћи,
Већ’ се прођ'мо ми Прљева равна”.
Ал’ не слуша Џепиновић Симо,
Већ’ он иде на Прљево равно.
Побратим је доћерао вина, 85
Те се рујног понапише вина,
Ал’ поклика вила са планина:
„Луди Симо, зло ти вино било,
Зло ти вино, и горе ти било,
Вино ти се на леђа излило”! 90
У то доба пушке запуцате
Паде Симо жалосна му мајка!
Књигу пише Петрачићу Перо,
Баш у руке Војводићу Мати:
„Капетане Војводићу Мате, 95
Лијеп сам ти ловак уловио,
Двије тице живе уловио,
А Џепину нама погубио,
Па ји шаљи Пеку обрстару,
Јави мене на самога цара 100
Да сам јунак заслужио дара”.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
