Асан-агу нешто дозивало,
Б'јела вила с високих планина:
„Асан-ага, покисе ти перје!“ –
„Нека кисне, да би покиснуло!
„Није мени до мојега перја, 5
„Мени други одведе дивојку.
„Да ј' далеко, небих ни жалио,
„Ван Алија, најпрви комшија,
„И још мене у диверство зове.
„Како ћу ја драгој дивер бити? 10
„Како драгу за руку водити?“
Асан-агу мајка свитовала:
„Асан-ага, моје дите драго!
„Кад ти будеш на сладком шербету,
„Неназдрављај куму ни диверу, 15
„Ни Алији, младу ђувегији,
„Ван дивојци липој у буџаку,
„У буџаку под пули-дуваком:
„„Здрав' дивојко, суђена ми била,
„„Јал' дивојком, јали удовицом, 20
„„Јал' ако ћеш младом пуштеницом!“
Хрватске народне пјесме, што се пјевају у Горњој хрватској Крајини и у турској Хрватској; сабрао Лука Марјановић; Свезак I, у Загребу 1864., трошком и тиском А. Јакића. стр. 180-181.
