Асанаговица
Цвиће гоји Асанаговица,
Када га је заливала млада,
Заливајућ галоперу дојде.
Галоперу цвнту говорнла:
„Галопере, равно цвиће моје, 5
Ннти цватеш нити плода дајеш,
Како ни ја Асанаговица,
Како ни ја Асанагу мојем!
Ма ћу молнт Бога' великога,
Да га мајка у бој отправила, 10
Из боја га веће не видила!
Не бих му се звала удовица,
Него другем драга виреннца,
Кем би чедо мало породила,
Чедо мало, сина малахнога, 15
Ајсанагу нећу ниједнога!“
Чини млада, да нико не чује,
То све чује Ајсанагу мајка,
Ајсанагу мајка говорнла:
„Ајсанаго, драго днте моје, 20
За зла сам те мајка породила,
А за горе мајка оженнла!
Да би знао аге, дите моје,
Што говори вирна јуби твоја,
Кад је равно цвиће заливала, 25
Галоперу цвиту говорнла:
„Галопере равно цвиће моје,
Нит мн цватеш нит ми плода дајеш,
Како ни ја Асанаговица,
Како ни ја Асанагу мојем! 30
Ма ћу молит великога Бога,
Да га мајка у бој отправила,
Из боја га веће не видила!
Не бих му се звала удовнца,
Него другем драга виреница, 35
Кем би чедо мало породила,
Мало чедо, сина малахнога,
Ајсанагу нећу ниједнога!“
Кад то чујо млади Ајсанаго,
Јуби своју себи дозивао: 40
„О Јелице, вирна јуби моја,
Ти се шетај у камаре моје,
Донеси ми бојно копје моје,
Јеле моја, у бој ћу ти поћи!“
Када га је разумила млада, 45
У камаре биле пошетала,
Бојно му је копје доноспла.
Кад то внди млади Ајсанаго,
Бојно јој је копје вазимао,
У жнво је срце ударио, 50
Под појасом ди јој чедо стало.
На копју је чедо повадио,
Мало чедо, сина малахнога.
Тад је мајку своју дозивао,
Пак је мајци милој говорио: 55
„О старице, мила мајко моја,
Ево тебн незрила јабука,
Кој’ дозрити ти јој ниси дала!“
Чакавске народне пјесме, (С отока Корчуле.)
Из бира Вида Вулетића-Вукасовића.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
