Андрија Хумски/34
| ◄ ПОЈАВА ПЕТНАЕСТА | ПОЈАВА ПРВА | ПОЈАВА ДРУГА ► |
ЧЕТВРТИ ЧИН
Дворана градског већа у Дубровнику.
ПОЈАВА ПРВА
КРУСИЋ и БЕРИСЛАВИЋ.
КРУСИЋ:
За кратко вроме досга сазнаде.
БЕРИСЛАВИЋ:
И још бих више, али прилике
Баш нису биле тако повољне,
На посланичка се права пазило
Тек мало само или нимало,
Многи ме корак стао жртава,
А и главу ми беше чувати.
КРУСИЋ:
Безвлашће, велиш, земљу покрило,
Властелин сваки тежи за себе.
БЕРИСЛАВИЋ:
Ал сви су били опет сагласни,
Кад краља беше свргнут' с престола.
Од Владислава се другом надаху,
Ал ја бих рек’о, смео тврдити,
У свему да се грдно варају.
КРУСИЋ:
У Владиславу мислиш?
БЕРИСЛАВИЋ:
Јесте, у њему,
Он ће им сили краја учинит'.
КРУСИЋ:
А данас како стоји Владислав?
БЕРИСЛАВИЋ:
Данас је силни; ја бих рекао,
За нас би било много згодније,
Да савез с нама и са Аадријом
До сада није већ ни постојао,
Јер то вам може много сметати,
Са Владиславом сворит' опреку,
А то тек није мала незгода.
КРУСИЋ:
Андрија баш је с тога дошао,
Познајући се на тај уговор,
Потпоре од нас тражи, савеза.
БЕРИСЛАВИЋ:
Он чини, што би сваки чинио,
На томе месту кој' би с' затек’о.
То ради с тога, што му требамо.
Друкчије опет треба чинкти
Са наше страве, већа нашега.
КРУСИЋ:
Такови људи, к’о што ј’ Андрија,
Своју би дану реч'цу држали,
Па ма нх стало главе, живота.
БЕРИСЛАВИЋ:
Верујем, али наше прилике,
Опрезност, мудрост зборе друкчије.
КРУСИЋ:
Ал Андрија се нада утврдо,
Потпоре да ће од нас добити.
БЕРИСЛАВИЋ:
Та оно не би било најбоље,
Андрију одбит са свим напразно,
Те раскинути с њиме савеза,
Пре него што би нови уговор
Са Владиславом дон'о друкчије
Између њега и нас односе.
Јер није мудро, није паметно
Са двојцом одмах на мах кидати.
Обоје треба тако држати,
К'о паду циља њег' се клонити.
А Андрију рећи не могу,
И ако сам је себи остављен,
Да ће тек тако лако пропасти,
К'о што би савез са њим обновљен
Навући мог'о граду нашему
Од краља српског мутне облаке,
Да се над нашим вију главама.
КРУСИЋ:
До сад се увек тако држасмо.
Не углависмо л’ савез с Андријом?
А нисмо л' одмах тебе послади,
Да Радославу дадеш поклоне,
Те да му причаш, да га увериш
О миру, нашим добрим жељама?
БЕРИСЛАВИЋ:
Ја сам све лепо кнезу казао,
И разложио сам већу властелском,
Шта се у српским збива земљама,
Шта може 6ити, каквог обрта
У тима ствар’ма гледат' можемо.
КРУСИЋ:
Твоја ће онда бити претежна.
БЕРИСЛАВИЋ:
И мислим, да је така одлука
На већуу нашем већем готова,
Ил’ ће за који тренут постати.
Свакако, велим, мучне прилике,
Изговор добар често вредан је
Колико војска силе големе;
До сад је 6ило тога међ' нама.
А буде л' и сад, ствар је спасена.
|