Андрија Хумски/17
| ◄ ПОЈАВА ШЕСТА | ПОЈАВА СЕДМА | ПОЈАВА ОСМА ► |
ПЈАВА СЕДМА
АНДРИЈА и НОВИЦА
НОВИЦА:
Како сам чуо, шта се десило,
У двор сам теби одмах похит’о
И не чекајући твога позива.
Тек овде видех, да је истнна.
АНДРИЈА:
Ја опет мислим, нисам грешио,
Са њима што сам тако чинио.
Никлд се нисам, опет, кајао,
Кад год сам тебе у чем послуш'о.
НОВИЦА:
И овог часа још ме послушај.
АНДРИЈА:
Ал овог пута само дозволи,
Да видиш, да си себе варао,
Што си и даље на њег’ сумњао.
Богдана да си само слушао,
Страхоте, које знаде причати,
У срцу би ти крвцу следиле.
Тад не би глед'о. не би питао,
Противу тога са ким устајеш.
НОВИЦА:
Ја Властољуба добро познајем,
О добру нигда не мож’ мислити,
И знам му ону жицу зависти
И злобе клете, гнусне издаје.
Сада ти, видим, чини по вољи,
Гледа, погађа мисли т’ скривене,
И што тек мислиш, он ће изрећи,
Ал веруј, све то није искреност.
Он те се боји, кад је најсилниј’,
У санку своме преза од тебе,
Отуда ласке, хвале велике.
Са света жели да те уклони,
Ил да те дотле бедним учини,
Да жељи каквој, смеру његовом,
Опасан нигда бити не можеш.
АНДРИЈА:
Од данас има веће задаће,
И противника има мрскијег,
Да Радослава краља уништи,
А са њим знаке силе краљеве.
Прот Радослава, њега самога.
С мањом се силом ја бих дигао,
Ал против краља, тога значаја,
Даћу што имам крви, живота.
Разуми добро, друже искрени,
Када би овде било питање,
Да место једног други заседне
На сјајан престо краља силнога,
Да круна златна, круна краљевска
Са једне главе пређе на другу,
— Кад већ не блиста к’о што требаше
По старом праву, старом наслеђу —
Мачен бих овим редом секао,
Ма брат ни рођен круну носио.
Ја краља не ћу, добро разуми,
Противу тога, круне, престола,
Снагом се старом, ево, подижем.
НОВИЦА:
Ал шта ти, брате, даје разлога,
Да мислиш, они тако верују.
Властољуб није л’ једном слагао?
Ко једном слаже, више не веруј.
АНДРИЈА:
И сам сам дуго тако мислио
А с тим се не би много успело.
Сад к'о покајник тражи опроштај,
И ја му дадох, али сети се:
Последњу јоште нисам рекао!
|