Аман кузун воденичаре,
Мајка ми је много болна,
Смељај ми житото.
Аман кузун кадуно (кадунице)
Сва дружина каил несу, 5
Носи си житото.
Аман кузун воденичаре,
Ево тебе бело лице,
Смељај ми житото.
По тврђењу Горче Каписазовића, од кога смо чули ову стару лесковачку песму, она је турског порекла.
У прилог овоме он наводи одломке турског текста: Аман кузун кадуно, кардашлари, каил олзун.
Ову претпоставку потврђује и источњачка мелодија ове песме.
Извор
Сергије Димитријевић, Народне песме лесковачког краја, Свеска 3, Лесковац, Народни музеј, 1988., стр. 15.
