Ал' тек би боље било...
| У ноћи немој (1897) Писац: Драгомир Брзак |
Сунашце жарко сја,
Златан је његов зрак;
Кроз цветне леје пирне
Мирисни ветрић лак. —
Небо је плаво сво;
Зелен је брег и до̑;
Тичица тихо поје; —
Веља је радост то!
У груд’ма мојим сладост,
У души покој мир;
Срце ми пева радост
Са душом дели пир.
Пријатна нека се́та,
Облила душу сву — —
Ал’ тек би боље било
Да си ти Драга ту!...
Извор
[уреди]1897. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година друга. стр. 157.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгомир Брзак, умро 1904, пре 120 година.
|