Адем-агу накитила мајка
у најљепше чохано одијело,
обукла му фесић и кићанку,
а на фесић »машала« пришила,
ко га види, нек »машала« каже. 5
Њега гледа седам дјевојака
у авлији лијепе Бегзаде
и у себи тихо говориле:
— Мили боже, коме ли је суђен?
Па говоре Адем-аге мајци: 10
— О бога ти, Адем-аге мајко,
хоћеш нама Адем-агу дати?
Одговара Адем-аге мајка:
— Како ћу вам Адем-агу дати,
вас је седам, Адем-ага један? 15
Проговара лијепа Бегзада:
— Онда ћемо њега дијелити!
Једној фесић, а другој »машала«,
трећој сахат, а четвртој ланац,
петој гуњче, а шестој чакшире, 20
мајци ковче, мени Адем момче!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 639.
