Љуто ми Деспа клнеше:
Дунаве бели, море, Дунаве,
ти да би ми се разделил
на седомдесет раздели,
на осомдесет утоки! 5
Што ми брата ми удави
со се младата невеста.
Тифко ми Дунав говорит:
— Деспо ле, Деспо девојко!
Брат ти кабајет имаше. 10
Кога попови клепаје,
тога ми брат ми киниса,
да земат млада невеста,
за те удавиф брата ти,
со се ти млада невеста. 15
Референце
Извор
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 223-224.
