Знаш, драгане! кад се кунијаше,
Кад ти рука на мој ђердан бјеше,
И божју ми вјеру задаваше:
„Узећу те, преварит' те нећу.“
Сад си мене преварио, драги! 5
Бона тебе превртала мајка
Од Митрова до Ђурђева данка!
„Драги си ми, не могу те клети.
На тебе је зелена долама,
До године земљица и трава! 10
На тебеје бијела сарука,
До године студена стијена!
Драги си ми, не могу те клети.
Не дочек'о Ђурђевога данка,
А мртва те целивала мајка! 15
Драги си ми, нећу више клети.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 189-190.
