Љубичице (Ј.Г. Миленко)
| Љубичице Писац: Јован Грчић Миленко |
Зелено брдо, зелена доља,
У дољи поток сребрна лица,
Обале мале грлі му трава,
А траву краси — ох, љубичица!
Малене птице ту песме вију,
Смирене, чедне, слатке и бајне;
Питајте само љубицу ону
Што листом крије очице сјајне!
Па шта им зборе птичице мале
У милој песми, у слаткој сласти?
Пит'о сам дуго поточић лепи,
Те ми је мор'о искрено каз’ти:
Лепоту твоју певају, дико!
Доброту твоју причају, снаго!
За срце твоје казују, душо,
Да је — ох, да је бесцено благо!
И веруj, ’pано, зато су песме
Тако умилне, препуне чара,
Јер личе твоме меденом гласу,
Јербо су одјек твојих недара!
(Из » Слободе «.)
Извор[уреди]
Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 20-21
|