Љубичице. XXXV. Зашло сунце за врхунац
| Зашло сунце за врхунац Писац: Милорад Поповић Шапчанин |
Зашло сунце за врхунац
С румени облаци,
А мирисна ноћ се спушта
Лагани кораци.
Нежно цвеће одахнуло
Прижељкује, мири —
Бела стада отерали
Лагани пастири.
Лишће ћути па ужива
Како роса сјаји,
А ветрићак снуждио се
У зелени гаји.
Само песма таласа се
Из далека луга —
Девојчица ишчекује
Заљубљена друга.
Извор
[уреди]- 1866. Вила. Година друга, број 31, стр. 493.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.
|