Љуба Видосава и цар[1]
Опрема се Реља Омалени,
Оирема се хитар лов ловити;
Лепо га је оправила љуба
И из б'јела испратила двора.
Гледао је царе господине, 5
Гледао је са чардака свога,
Па зазива Видосаву љубу,
Те је њо’зи тијо беседио:
„Видосаво, Маро, грли-љубо,
Отруј, љубо, Рељу Омалена. 10
Па ти пођи за ме царевића,
Да се пуста наносимо блага,
Надеремо свиле и кадифе!”
Ћути луба, ништа не беседи,
Сузе рони, ситан вез полива. 15
Кад је било на икинди[2] сунце,
Кад војводе из лова долазе,
Кад јој дође Реља Омалени,
Ал' њу пита Реља Омалени:
„Видосаво, моја вјерна љубо, 20
Која ти је голема невоља,
Везак везеш, ситан вез поливаш?”
Беседи му Видосава Мара:
„Мали Реља, велики везиру,
Кад сам јутрос тебе оправила 25
И из б'јела испратила двора,
Гледао ме царе господине,
Гледао ме са чардака свога,
Зазив’о ме царе господине,
Па је мени тијо беседио — 30
,Видосаво, Маро, грли-љубо,
Отруј, љубо, Рељу Омалена,
Па ти пођи за ме царевића,
Да се пуста наносимо блага,
Надеремо свиле и кадифе!'” 35
Ал’ беседи Реља Омалени:
„Видосаво, моја вјерна љубо,
Не крун' суза, не губи очију,
Не убави лица господскога;
Кад ми дође та млада недеља, 40
Ја ћу цару за то споменути!”
А кад дошла та недеља млада,
Шеће Реља намастира цркви,
Па се моли Богу истиноме.
Кад се б'јелу повратише двору 45
Св[р]аћа цару Реља Омалени,
Па беседи цару господину:
„Св’јетли царе, огрејано сунце,
Сјајна зв'јездо под небом на земљи,
Вежи царе ти јелена твога 50
Да не иде мојој кошутици,
Да не мами моју кошутицу,
Да не мами, да је не премами —
Вјера моја, оћу га стр'јељати!”
Насмеја се царе господине, 55
Па беседи царе господине:
„Не бој ми се, Реља Омалени,
Везаћу ти јелена мојега,
Мог јелена, цара господина,
Да не чини противно истини!” 60
(АСАНУ, бр. 8552/257, XXVIII, 8, бр. 4).
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
