Двоје с' драго на ливади љубе:
Бисер момче и срма ђевојче,
Бисер срми тихо говораше:
„Срмо моја, на пут ти се каним.“
„Мој бисере, куда ми се каниш? 5
„Мој бисере, колико ћеш стати?“
„Срмо моја, годиницу дана.“
„Мој бисере, ја те чекат' нећу.“
„Сpмо моја, зар ме чекат' нећеш?
„Даница је чекала мјесеца 10
„За горицу седам годиница,
„А ти мене нећеш ни годину,
„Ни годину, ни ње половину.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 111-112.
