[Љепа ти је на небу Даница]
Љепа ти је на небу Даница,
Још је љепша Али-беговица;
Залуду јој и струк и љепота,
Кад Али-бег и не гледа на њу.
Она роди девет ђевојака 5
И десету под појасом носа.
Али-бег се на војску опрема,
Остаје му вјереница љуба
И уза њу девет ђевојака.
Говорио бего Али-бего: 10
— „Ако родиш десету ђевојку,
„Не чекај ме у бијелу двору —
„Ни ти, душо, ни то чедо лудо.
„У авлиј’ ти бунар вода ладна,
„А виш’ куће бадем дрво расте, — 15
„Јас’ објеси, ја у воду скочи!“ —
До подне је рахат и весело,
Од подне је у муке удрила,
У мукама живо чедо роди —
Живо чедо, ама женска глава. 20
Зави чедо у хавли махраму,
Па га баци у бунар, у воду.
У оном јој јаду припануло,
Не подјели рухо дјевојкама:
Старим даје швено, невезено, 25
Млађим даје швено и везено.
Док захрза парип на авлији,
Док на пенџер навалила главу,
Кад то главом братац Хасан-ага.
На ђевојке срклет учинила, 30
Да изађу брату на авлију.
Старије га јамљају за руке,
Воде даја на бијелу кулу,
Млађе коња у топле подруме.
Кад је мрку каву похарчио, 35
Па говори милој сестри својој:
„Ја сам, сестро, цуру испросио,
„Ја те зовем у јенђилук, секо!“
„— Богме,нећу,братац Хасан-ага,
„Јер ја немам коња, нити вођа, 40
„Аја немам од двора слободе!“
„ А Бога ми сестро моја драга,
„Ја имадем и коња и вођа,
„А ја сам ти од двора слобода!“
Кад то чула Мелећхана када, 45
Она куха госпоцку вечеру.
Кад у јутру бијел дан освану,
Она оде у дом у матере.
Кад је дошла у род милој мајци,
Па у јутру бијел дан освану, 50
Тад одоше тамо по ђевојку.
Тамо су их љепо дочекали, —
Све вечера мало и велико.
Кад’ је било ноћи у јацију,
Проговара Мелећхана када: 55
„Кадун пријо,ђевојачка мајко,
„Изведи ми у адет ђевојку!“
„Изведе јој у адет ђевојку:
.Нешто жуто, као вала жута,
Она стрепи кајно трепетљика. 60
Да што вели јенђи када млада:
„Хадум при]о, ђевојачка мајка,
„Баш к’о дат’ је и прије љубљена!“
„Није, пријо, живота ми твога,
„Вет је хита прољетна грозница, 65
„Без промјене четири године!“
До поноћ’ је рахат и весело,
Од поноћи у муке удрила, —
У мукама живо чедо роди,
Живо чедо, ама мушка глава, 70
Да што вели ђевојачка мајка:
„Штаћу сада од живота свога!“
„ Добро, пријо, живота ми твога!
„Нађи мени Кумрију робињу“.
Нађе њојзи Кумрију робињу. 75
- „Хајде трчи на нове ахаре,
„Па ти нађи агу Хасан-агу —
„Дај муштулук, аго Хасан-аго,
„Сестра ти је и сина родила!“
Ко му први на муштулук дође, 80
Он му даје пензу небројену;
Ко му други на муштулук дође,
Он му даје чоху немјерену;
Ко му трећи на муштулук дође
Он му даје ате нејахане. 85
Ту су били петнајест данака,
Па одоше свом бијелу двору.
Све вечера мало и големо
И сићашње мрве пометоше.
Кад у јутру бијел дан, свануо, 90
Пође двору Али-беговица.
За њом снаха пристајала млада:
—„Заовице, по богу сестрице,
„Поврни се у моју одају,
„Да ја спремим рухо ђевојкама!“ 95
„Хајд отален, моја снахо драга!
„Ја не дајем својега севапа
„За твог бјела руха из сандука!“
П’ она оде свом бијелу двору.
Не пролази ни недјеља дана, 100
Глас до гласа, хабер до хабера
Хабер дође Али-беговици —
Ето с војске бега Али-бега!
Она зове Кумрију робињу:
—„Завиј чедо у кумашли јорган 105
„Па га носи у ситне сокаке,
„Добро ће те беже даровати!“
Узе чедо у кумашли јорган.
Носила га у ситне сокаке;
Кроз сокаке беже налазио, 110
Робиња му сина додаваше:
„Нај ти сина бего Али-бего!“
Пољуби га међу очи црне:
„ Благо мени од срца евлада!“
Па се хити руком у џепове: 115
„Нај то теби стотину дуката,
„Да ми се је и више десило,
„Ја би тебе данас даровао!"
Иза тога Али-беговица —
Она роди до девет синова. 120
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
