Јутро
Плави дим избија с камених острва;
По једрима пада зоре ватра прва.
Уз домове ниске шуми чемпрес стари;
По које се окно полагано жари.
По обали мреже разгрћу рибарке,
На пијеску леже изваљене барке.
Негдје красна бије и мотика звечи,
И чује се стадо и жамор ријечи.
Галебови круже, блеска перје меко,
Погдјекоја лађа избија далеко.
И све више једра као ватра горе;
У небу се чује мелодија зоре.