Јутро

Извор: Викизворник
Алекса Шантић

Плави дим избија с камених острва;
По једрима пада зоре ватра прва.

Уз домове ниске шуми чемпрес стари;
По које се окно полагано жари.

По обали мреже разгрћу рибарке,
На пијеску леже изваљене барке.

Негдје красна бије и мотика звечи,
И чује се стадо и жамор ријечи.

Галебови круже, блеска перје меко,
Погдјекоја лађа избија далеко.

И све више једра као ватра горе;
У небу се чује мелодија зоре.