Што се били украј сиња мора?
Ал је груда снига прољитњега,
Ал су пине од сињега мора,
Ал је голуб иза јата оста,
Ал су биле на збојове овце? 5
Да је груда прољитњега снига,
Давна би је сунце растопило;
Да су пине од сињега мора,
Давна би је море разнијело;
Да је голуб иза јата оста, 10
Давна би се јата оситио;
Да су биле на збојове овце,
Давна би је чобан покренио,
Већ је оно Ковачевић Пере
Насрид долца, насрид Садиковца 15
Од ударца Јурише Буторца.
К њему била долазила вила,
Бере биље по горици вила,
Да ће њему ране заличити.
Ач јој вели Ковачевић Пере: 20
»Не бер’ биље, не губ’, вило, дана!
Нег ми зовни побратима мога,
Побратима Рукавину Јуру,
Да напише листак књиге биле,
Да је шаље мајци и љубовци; 25
Мајци шаље, да ми се не нада,
А љубовци, да се приудаје;
Да се Пере јунак ожениа
Под Велетом, под бијелим градом,
Црном земљом и зеленом травом«. 30