Јово проси у Вука дјевојку,
Јово проси, а Вук се поноси:
„Нема овђе за тебе дјевојке!”
Оде Јово у земљу Инђију,
И испроси Инђију дјевојку, 5
Да јој пара на далеко нема.
Кад су пошли Јовини сватови,
Кад су пошли Јовиноме двору,
Пролазили крај Вукова двора,
А пред двором Вукова дјевојка. 10
Свате гледи, грозне сузе лије,
Гледајући Јову ђувегију;
Сузе лије и бабу проклиње:
„Видиш Вуче, не вид'ло те сунце,
Видиш Вуче Јовини' сватова, 15
Зашто си ме с Јовом раставио,
Прије реда земљом саставио,
Прије реда и Божије воље!”
Ђорђе Рајковић, Српске народне песме из Славоније, приредила Славица Гароња-Радованац, Београд: Удружење Срба из Крајине и Хрватске: Књижевно друштво "Свети Сава", 2003., стр. 231-232.
