Јечам жњела лепота девојка,
златном руком а сребрним српом,
а кад беше око пола дана,
тад запева лијепа девојка:
„Кој би мене водице донео, 5
дала би му моје бело лице!
Кој би мене лада начинио,
дала би му моје чарне очи!
Кој би мене снопље повезао,
ја би њему верна љуба била!“ 10
Она мисли нико је не слуша,
слушао је чобан од оваца,
па девојке водице донео,
и девојке лада начинио.
Копреном ју снопље повезао, 15
па седоше мало да одморе.
Проговара чобан момче младо:
„Дај девојко шта си обећала!“
Тад девојка тијо проговара:
„Кога сам ти врага обећала! 20
Ако си ми водице донео,
и ти си се млађан напојио!
Ако си ми лада начинио,
и ти си се млађан одморио!
Ако си ми снопље повезао, 25
твоје овце по ливади пасу!“
Напомена
Казивала Милосава Сремчевић рођена 1911. из Беле Воде. Забележено 1982. године.
Референце
Извор
Народне умотворине из Крушевачког Поморавља (Записи из Беле Воде) „Расковник", новембар 1984., година ХI, број 41., стр. 40.
