Јово љуби Јованку ђевојку,
Код језера, код воде студене.
Проговара Јованка ђевојка:
„А Јоване, један хајинине!
„Кад ме љубиш — мислиш ме узети?" 5
„Њојзи вели челебија Јово:
„А Бога ми, Јованка ђевојка.
„А тако ми горе липовине
„И зелене траве ђетелине,
„Тебе љубим, мислим те узети." 10
„А Јоване, један хајинине.
„Не куни се гором липовином,
„Ни зеленом травом ђетелином,
„Већ се куни очињијем видом."
Онда вели челебија Јово: 15
„А Јованка, очињег ми вида.
„Тебе љубим, другој свате спремам!“
Луча, књижевни лист друштва „Горски вјенац“, година II свеска XII, за децембар, уредник проф. Лазар Т. Перовић, Цетиње, К. Ц. Државна штампарија, 1896., стр. 564-565.
