Кад види каквога болесника или какву рану, узме крст, или ако га нема прекрсти сламку или двије паличице болесника три пут прекрсти (или рану, или ницину и т. д.) сваки пут говорећи: крстих и прекрстих, па онда:
Ја те заклињем,
и по три пут преклињем,
мучице, у накрст земље и свијета,
висином небеском,
дубином морском, 5
и по три пут,
отступи од Н. Н.
Овђен ти мјеста није,
него у гору пустињу,
у јаму бездану, 10
ђе се глас звона не чује,
ђе кокот не поје,
ђе муње сијевају,
ђе громови ударају,
ђе вукови завијају, 15
и зле душе урлакају.
па опет три пута прекрсти као и у почетку и рече сваки пут:
„Ђе крст прекрстио ту и излијечио.“
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Вукова грађа. Уредио Веселин Чајкановић, Басме, СЕЗ, L (1934), с. 43.
