Ја се попех на јабуку
На јабуку шљиве брати.
Дође човјек: „Чија крушка?
Рашта береш те ашламе?“
— „Немој мене, драги стриче! 5
Драги ми се разболио,
На брвна се наслонио,
Сламком кућу подбочио.
Он се није разболио,
Веће се је уињио; 10
Јер он кани по дјевојку,
Баш по моју другарицу;
Није боља већ је гора.
Она знаде много биље,
Много биље и манђије, 15
А ја не знам никаквога;
Биље ми је лишце моје,
А манђије црне очи.
Кога хоћу, манђијаћу;
Кога нећу, чекаћу га 20
Јал' годину јали двије
Баш ако ћу и четири:
Нисам туња да увенем
Ни наранча да отпанем,
Већ дјевојка, чекаћу га.“ 25
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 118-119.
