Ја сам сретан
Ја сам сретан, душо мила
Кад те само виђет могу,
А што т' моје срце жели,
Познато је вишњем Богу.
Ја сам сретан кад ме твоје
Благо око мотрит стане,
Јер ми скине сваку бригу
И изл'јечи срца ране.
Ја сам сретан, кад ти спазим
Мили осмјех на тв'а уста
Тад ме прође и размине
Свака туга и јад пуста.
Ја сам сретан, кад те видим
На прозорчић, ђе си стала, -
Ведри ми се небо моје,
А ти си му зв'језда мала.
Ја сам сретан, кад ти спазим
Мили осмјех на тв'а уста
Тад ме прође и размине
Свака туга и јад пуста.
Ја сам сретан, кад те видим
На прозорчић ђе си стала, -
Ведри ми се небо моје,
А ти си му зв'језда мала.
Ја сам сретан, када слушам
Анђеоски гласак твоји,
Он ми срце слашћу храни
И милином душу поји.
Ја сам сретан – допусти ми –
Да изречем криомице:
Кад на моме крилу јеси,
Те ти љубим бајно лице.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
У Бару, (Црна Гора) 1895., Мило Јововић, „Словански свет “, број 31., у Трсту, 3. августа 1895., стр. 292.