Ја сам рођен тамо на салашу

Ја сам рођен тамо на салашу,
у равници крај малога рита,
љуљали ме таласи Дунава,
миловала војвођанска жита.

Ту се спаја Срем, Банат и Бачка,
ту се грле три срца јуначка,
ту и дете родни салаш воли,
ту се срце са челиком бори.

Нападали мој салаш вуци,
палили га и Немци и Турци,
убијали зору кад се јави,
мутили те мој Дунаве плави.

Руке слабе, али воља јака,
за мном иду хиљаду момака,
не дам салаш крај малога рита,
не дам моја војвођанска жита.

Ал' кренуће свадбе са салаша,
вратиће се ведре летње ноћи,
равница ће процветати наша,
хеј салаши опет ћу вам доћи.