Јано гледа са чардака у башту
Јано гледа са чардака у башту;
Ал’ у башти прелијепа Аснија,
А покрај ње два шарена голуба,
И четири бјелопера лабуда,
У руци јој златна игла, не шије, 5
Од лабуда свога лица не крије,
Нег’ лабуду л’јепа Асна говори:
„Ој лабуде, јеси л’ бјељи од снјега,
Лабуд вели: „Нјесам бјељи од тебе
Да те види бјела вила из горе, 10
Из зависти скочила би у море.”
Ја је гледах са чардака задуго,
Ја је гледах, а она ме не виђе,
Ја је гледах, па јој одох до баште,
Па јој велим: „Хоћеш поћи за мене?” 15
А она ми јадно срце уцв’јели:
„Вако златно није руво за тебе!”
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg